NEOPHODNO JE RAZMIŠLJATI O NOVIM, SAVRŠENIJIM PROIZVODIMA: Radionica Fondacije „Fridrih Ebert“ / foto: „Vreme“
U Beogradu je 4. i 5. novembra održana radionica na kojoj su predstavnici iz Centralne Evrope preneli svoja dobra i loša tranziciona iskustva kolegama sa Zapadnog Balkana
Svetska ekonomska kriza, i snažna recesija u koju su zapale razvijene zemlje Zapada, pokazala je koliko su tržišta nesavršena, a zemlje Centralne Evrope zavisne od stranih investitora na kojima su bazirale svoj izvoz i ekonomski razvoj. U organizaciji Fondacije „Fridrih Ebert“, u Beogradu je 4. i 5. novembra organizovana radionica u kojoj su učestvovali ekonomski stručnjaci i sociolozi iz Centralne Evrope i Zapadnog Balkana. Iako je cilj bio da predstavnici zemalja koje su već više od decenije članice Evropske unije prenesu svoja pozitivna iskustva balkanskim državama, ispostavilo se da su svi veoma zabrinuti za dalji razvoj domaćih ekonomija.
Inicijalni uslovi su bili različiti, ali sve države EU su 2009. zabeležile pad izvoza od oko 20 odsto, što je dovelo do smanjenja BDP-a i deficita državnih budžeta. Kriza je pokazala da nijedan ekonomski model nije održiv na duge staze. U Sloveniji se zatvoreni ekonomski model pokazao kao nedovoljno uspešan, Mađarska je industrijom tesno povezana sa Nemačkom, a Slovačka sa auto-industrijom i tri velika proizvođača. Kao najveći problemi koji su zajednički svim državama koje prelaze tranzicioni put od planske ka tržišnoj ekonomiji, izdvajaju se: slab preduzetnički duh, nedovoljna regionalna povezanost malih i srednjih preduzeća i nedostatak vizije koji su to poslovi budućnosti koje treba razvijati kako bi održali konkurentnost i u XXI veku. Kako je napomenuo Andraš Inotai sa Instituta za svetsku ekonomiju u Budimpešti, i pored objektivnih problema koje treba rešavati, politička pitanja se stavljaju ispred ekonomskih, pa postoji opasnost da za dve decenije na Zapadnom Balkanu imamo jednu „veliku kantu đubreta“. Kako je rast BDP-a uvek povezan sa izvozom, sve države sveta sada razmišljaju o modelima koji bi pospešili konkurentnost na svetskom tržištu i ubrzali oporavak privrede. To neće biti nimalo lako bez značajnih inovacija jer mnogoljudne azijske zemlje beleže veliki izvozni rast i nude sve konkurentniju robu. O novim i savršenijim proizvodima neophodno je razmišljati, jer već 50 odsto kineskog izvoza čine visoke tehnologije, a ne samo jeftini proizvodi.
Ekonomski stručnjaci se sada pitaju koliko je rizičan takav odnos snaga i disbalans u svetskoj trgovini, jer Kina postaje glavni dobavljač Nemačke. Problem za izvoz zemalja Zapadnog Balkana je i to što je samo oko 30 odsto stranih investicija išlo u proizvodnu industriju (dok su u Centralnoj Evropi uglavnom investirali u proizvodnju). Isto tako, na našim prostorima, multinacionalne kompanije su uglavnom privatizovale telekomunikacije, energetski sektor, trgovinu i građevinsku industriju. Takođe, kako je podsetio dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mihailo Crnobrnja, mali broj stranih kompanija svoju proizvodnju bazira na izvozu. Samo Ball Packiging 95 odsto proizvodnje izvozi, a US Steel jeste najveći izvoznik u Srbiji, ali i najveći uvoznik sirovina. Veliki broj kompanija je orijentisan samo na domaće tržište, a dobar primer su kompanije pivske industrije. Tako Carlsberg samo pet odsto proizvodnje izvozi i to u Republiku Srpsku. On je kazao i da su najveći domaći privrednici (kao i u Hrvatskoj) uglavnom svoje imperije izgradili na trgovini. Preduzetnici koji bi nešto i investirali u proizvodnju imaju problema jer su u velikim dugovima koje moraju da vraćaju po višoj ceni zbog pada vrednosti dinara.
Ana Trbović sa FEFA je ukazala da postoji velika nesrazmera između tržišta rada i profesija za koje se mladi najviše obrazuju. Taj problem, kako su govornici iz okruženja potvrdili, postoji i u državama Centralne Evrope, jer je velika potreba za tehničko-tehnološkim profesijama za koje se mladi sve ređe opredeljuju.
Svi su se složili da je osim za Hrvatsku, Evropska unija još utopija i daleko za zemlje Zapadnog Balkana. Do tada bi bilo najkorisnije raditi na unapređenju trgovine u CEFTA regionu, jačanju domaćeg tržišta, uslova za rad malih i srednjih preduzeća, reformama institucija, implementaciji usvojenih zakona i korišćenju vizne liberalizacije u cilju uspostavljanja poslovnih kontakata i profesionalnog usavršavanja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
