Organizatori pompeznih okruglih stolova sa ministrom i ambasadorima rešili su da posao privedu kraju i bez najvećih izdavača u Srbiji
Troje nestručnih ljudi, podstaknuto od Ministarstva kulture i domaćih medijskih analitičara i „stručnjaka“, napisalo je više desetina strana teksta s pretencioznim naslovom „Medijska studija“, a koji bi trebalo da bude osnova za izradu Strategije razvoja medija u Srbiji. Predstavljen je kao dokument Evropske unije, što bi (misle!) trebalo unapred da začepi usta svim potencijalnim kritičarima, iako već na drugoj strani tog spisa piše da je delo trojice konsultanata i da ni u čemu ne odražava stavove Evropske komisije. Upravni odbor Asocijacije medija (poslovnog udruženja izdavača) jednoglasno je zaključio da je taj dokument nestručan i da ne može biti osnova za izradu bilo kakve strategije, te da neće učestvovati u javnoj raspravi o njemu.
Organizatori pompeznih okruglih stolova sa ministrom i ambasadorima rešili su da posao privedu kraju i bez najvećih izdavača u Srbiji („Politika“, „Večernje novosti“, „Ringer“, „Vreme“, Kolor pres, Adria Media, „Ekonomist“, ABC Srbija, „Pres“, „Dnevnik“…), pa me funkcija predsednika Upravnog odbora naterala da se i javno kritički osvrnem na ovaj dokument.
Kao primeri najbolje evropske prakse poslužila su im rešenja iz Danske, nešto malo iz Austrije i kao maska pridodata je i Nemačka. Cilj je bio da se Srbija predstavi kao „zemlja lokalnih medija“ i da se po uzoru na Dansku preporuči osnivanje 10 do 15 regionalnih javnih servisa, te da Ministarstvo kulture osmisli adekvatnu pomoć za lokalne štampane medije. Svako ko se u Srbiji više od godinu dana ozbiljnije bavio medijima zna da nikad nismo imali više od dva–tri dobra lokalna štampana medija i još manje solidnih lokalnih i regionalnih TV stanica. Sve ove javne servise vezali bi na RTS, povećali bi pretplatu i prikačili je za strujni račun, s tendencijom da naplate 100 odsto pretplate. Uz to bi imali i komercijalne prihode od oglašavanja.
Stručne analize poslovanja javnih servisa, nacionalnih komercijalnih emitera, kvalitet programa velikih, ali i lokalnih „tarot“ televizija u ovom spisu nema. Ima samo preporuka i rešenja, pa se kao dobra evropska praksa navodi da javni servisi sa nezavisnim programom mogu da imaju i delove koji se finansiraju od oglašavanja. Glavni adut domaćih i stranih „stručnjaka“ je Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji koja je, inače, zbog mnogo manjkavosti trenutno na reviziji. Zapadaju u zamku pa čak citiraju i druge evropske dokumente koji kažu da su javni servisi pod pritiskom političkih i ekonomskih interesnih grupa.
Stav Asocijacije medija je jasan: javni servis bi trebalo da se finansira isključivo iz pretplate, a komercijalni emiteri ne bi smeli da imaju više vremena za oglašavanje od dosadašnjeg.
Nema u studiji ni analize svih zakona vezanih za poslovanje elektronskih i štampanih medija, kao ni analize rada regulatornih tela. Da ta tela rade nezavisno, većina lokalnih i regionalnih stanica bila bi odavno zatvorena, a i opstanak nekih nacionalnih emitera bi bio doveden u pitanje, što zbog kršenja važećih zakona, što zbog nepostojanja zakonom propisane obaveze o proizvodnji sopstvenog programa.
Dovoljno je reći da Republičku radiodifuznu agenciju (RRA) ne zanima ko trenutno gazduje, kupuje i preprodaje nacionalne frekvencije koje je na osnovu programskih i drugih kriterijuma podelila pre nekoliko godina. Šta reći o besramnom kršenju zakona o oglašavanju i činjenici da je RRA tek na pritisak Asocijacije medija podnela 25 prekršajnih prijava protiv svih nacionalnih TV emitera. Sudovi u tranziciji ih razmatraju već osam meseci bez ijednog rešenja, a prekršaji se samo množe.
Nacionalni izdavači (koje kao predsednik UO-a Asocijacije medija predstavljam) nisu ni spomenuti. Govori se samo o Savetu za štampu, a ne bi trebalo ni da ga spomenu. Dovoljno bi bilo reći: Ko je Ministarstvu kulture, konsultantima i medijskim stručnjacima dao za pravo da uopšte analiziraju i preporučuju modele za samoregulatorno telo novinara i izdavača. Tek kad su iz radne grupe za osnivanje Saveta za štampu isključeni svi iz vlasti, raznih organizacija – izdavači i novinarska udruženja, uz pomoć kolega iz Norveške, uspeli su da formiraju i Savet i njegovu Komisiju za žalbe. Savet je nezavisno samoregulatorno telo sa nezavisnim (u budućnosti sopstvenim) izvorima finansiranja, ili ga neće biti. U ime Asocijacije medija sve dušebrižnike za rad Saveta molim da se drže što dalje od njega.
Ovo je moje prvo i poslednje javno oglašavanje o Medijskoj studiji i nameri da se umnože javni servisi u Srbiji. Asocijacija medija je, kao što je već i obavestila sve učesnike ovog projekta, spremna da učestvuje u izradi Strategije razvoja medija u Srbiji, ali na osnovu pravih i sveobuhvatnih analiza i valjanih dokumenata. Ne sporimo pravo ostalim medijima i asocijacijma da nastave ovaj proces i napišu Strategiju, ali će ona za izdavače biti neobavezujući dokument. Preživeli smo i lošije strategije, još gore zakone i naopake prakse.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
