Ombudsman po starom kalendaru

Oli Renu, samo piši, glasaćemo i po kiši. Skupština Srbije početkom nedelje nastavlja dalje pošto je prevazišla krizu vladajuće većine i prebrojala se: Vlast – Demokratska stranka Srbije 53; G17 plus 31; Poslanička grupa Nova Srbija i „samostalni poslanici 9+9“, ukupno 18; Socijalistička partija Srbije 22; sedam od devet poslanika koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi (tri iz SPO-a, jedan iz SDP-a; dva iz Koalicije Sandžak)… Opozicija – Srpska radikalna stranka 82; Demokratska stranka Boris Tadić 35 i dva poslanika iz SDP-a koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi.

Skupština očito radi na tzv evropskoj agendi po ubrzanoj proceduri. Početkom nedelje je raspravljala i o dugo očekivanom Zakonu o zaštitniku građana, jednoj instituciji koju ne poznaje naš pravni sistem, a o kojoj se poodavno govori, kao o nečem evropskom. Pre ovog zakona 2002. godine odlukom Skupštine AP Vojvodine ustanovljen je Pokrajinski ombudsman, a Zakonom o lokalnoj samoupravi 2002. godine predviđena mogućnost da se u jedinici lokalne samouprave može ustanoviti građanski branilac – ombudsman. Ista institucija se, dakle, na različitim nivoima različito zove, kao što na kućama koje se sirotinjski na parče popravljaju šareno izgledaju jedan prozor sa aluminijumskim venecijanerima, drugi sa starim čamovim roletnama, treći…

Institucija ombudsmana je, kao što je poznato, ustanovljena u Švedskoj početkom devetnaestog veka (švedska reč „ombudsman“ označava „zastupnika, predstavnika“, lice kome je povereno da štiti nečija prava), a od polovine dvadesetog veka ovakva institucija uvedena je u pravne sisteme u preko 130 zemalja sveta.

ČINOVNIČKI KONTROLOR: Neki od naših istaknutih pravnih stručnjaka još od šezdesetih godina zalažu se za ustanovljenje ombudsmana, kao instrumenta humanizacije države. Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše da li dolazi do povrede prava građana učinjene aktima, činjenjem ili nečinjenjem organa uprave, javnih službi, organa lokalne samouprave. To, međutim, nije organ takozvane instancione pravne kontrole i zato srpski ombudsman nema ovlašćenja da donosi meritorne odluke o pravima i obavezama građana, a njegove intervencije nemaju pravno obavezujuću snagu.

On zapravo ima pravo da upozorava, da ukazuje, da predlaže, da daje mišljenje i da pokreće inicijative. Ovlašćen je i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona ukoliko zaključi da se njima krše ljudska prava. On je ovlašćen i da daje mišljenje na predloge zakona i drugih propisa u toku njihove pripreme, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.

Ombudsman može da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi traži pokretanje disciplinskog, prekršajnog ili krivičnog postupka protiv državnih funkcionera ili zaposlenih u državnoj upravi, ako nađe da su neposredno odgovorni za povredu nečijeg prava ili za materijalnu štetu većih razmera. Ima pravo nesmetanog pristupa zatvorima i pravo da nasamo razgovara sa licima koja su lišena slobode.

On pak nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Srbije, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. S druge strane, nabrojani su dužni da prime zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana.

Zaštitnik građana treba da bude politički neutralan, njegova funkcija je nespojiva sa bilo kojom drugom javnom funkcijom, profesionalnom delatnošću ili obavljanjem druge dužnosti koja bi mogla uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost. Odredbe o konfliktu interesa javnih funkcionera odnose se i na njega.

Njegov mandat traje pet godina, dakle nešto je duži no što je mandat Narodne skupštine. Isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju. Bira ga Narodna skupština Srbije na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja, po postupku koji je prilično dug – skupština treba da ga izabere u roku od šest meseci od donošenja zakona, a i kasnije postupak za izbor zaštitnika građana treba da započne najkasnije šest meseci pre isteka mandata prethodnog zaštitnika građana.

USTAV: Srpski ustav ne previđa osnivanje ovakve institucije i Zakon o ombudsmanu je zapravo donet uz široko tumačenje člana 72. srpskog ustava, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka.

U raspravi o ovom zakonu opet je često pominjana ta činjenica da nije donet novi srpski ustav. Rasprava je bila slikovita uz poređenje, recimo, malterisanja kuće i pravljenja njenih temelja.

Kako se pre mesec dana tačno izrazio Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine Srbije i predsednik Odbora za ustavna pitanja, koji je formalno najdirektnije odgovoran za ritam ustavnog rada, pregovori o asocijaciji sa EU-om mogu nesmetano da otpočnu, ali uopšte ne mogu da se završe bez novog ustava. Ove nedelje on je saopštio da će u naredna tri meseca prioritet imati zakoni čije je donošenje uslov za priključenje EU-u, a da ustav dolazi na red posle toga. Po nekim vestima o aktivnosti Venecijanske komisije, ustavna ofanziva se ipak može očekivati tek krajem godine. Ili možda početkom sledeće.

Rad na novom ustavu je inače zastao u Ustavnom odboru, mada je u martu ove godine saopštavano da je polovina teksta ustava usaglašena (doduše uz postojanje alternativnih rešenja). Onda je usledila praktično petomesečna pauza.

U toku leta bilo je povremenih podsećanja na potrebu da se ustavni posao završi. Na primer, Zoran Lončar, ministar za državnu upravu, posle dobijanja pozitivne ocene Studije o izvodljivosti izrazio je nadu da će svi akteri na političkoj sceni shvatiti ozbiljnost ustavnog pitanja za dalji evropski demokratski put; da će uslediti ozbiljna ustavna inicijativa, a da ona neće morati da dođe od međunarodne zajednice. On je tada naglašavao da je Koštuničina vlada, od prvog dana mandata sve podređivala donošenju novog ustava, bez obzira na to što posle njegovog donošenja nastupaju izbori i da je tu političku volju formalizovala još početkom juna prošle godine kada je Skupštini ponudila nacrt ustava.

I predsednik Srbije Boris Tadić je proteklih dana podsećao da je početkom godine i on dao svoj doprinos Predlogom ustava koji su sačinili vanstranački stručnjaci, da misli da je to moderan evropski ustav, čije bi usvajanje bilo od ključnog značaja za ubrzano približavanje Evropskoj uniji. On kaže da prvo treba pokušati da se novi ustav donese po sadašnjoj važećoj proceduri, a da, ako ona ne urodi plodom, izbori za ustavotvornu skupštinu ostaju jedino rešenje.

Neko je izbrojao da ukupno ima jedanaest ustavnih predloga, nad kojima kao da svi stoje i jedni druge požuruju. Što i nije mnogo čudno. I jedna i druga varijanta (revolucionarna i legalna) ustavne promene prilično je neizvesna. Većinu na ustavnom referendumu je u sadašnjoj Srbiji teško postići pošto nije preporučljivo izvršiti amputaciju kosovskog dela biračkog spiska pred početak kosovskih pregovora. „Oktobarska revolucija“ je bila pre pet godina i političku scenu u Srbiji više ne obeležava taj rascep iz 2000. a o revoluciji najglasnije govore oni koji imaju manje glasova od broja pogrešno popunjenih biračkih listića.

Politička analiza mora uračunati i sa još jednom neizvesnošću: kakva bi mogla biti ustavotvorna skupština u Srbiji 2005. Ako se pred početak pregovora o statusu Kosova bude vodila kampanja za ustavotvornu skupštinu, određena pitanja (suvereniteta, teritorije, itd.) daju prednost jednom tipu političkih partija i jednom tipu političke demagogije. Ako se vodi kampanja za „običnu skupštinu“ bitnija bi bila pitanja vezana za odgovornost, standard, modernizaciju, evropeizaciju itd. A to, očigledno, više odgovara drugom tipu partija i drugom tipu demagogije.

DATUM: Evropljani i sami u toj stvari daju pitijske savete – kažu posvetite se evropskoj integraciji, a ostalo ostavite po strani. S druge strane, opet kažu gde vam je taj ustav, a to je ipak vezano upravo za ona pitanja za koja kažu da bi ih valjalo ostaviti po strani.

Donošenje novog ustava pominje se tu i tamo i kao važna stavka za sudbinu pregovora sa EU-om o asocijaciji i stabilizaciji, koji će početi početkom oktobra (kako izgleda ipak ne 5. nego možda 10. oktobra). Ti dolazeći pregovori do kojih je ostalo još mesec dana (Oli Ren dolazi 10. i 11. oktobra) zapravo će diktirati političke poteze u Srbiji narednih nedelja. Predsednik Skupštine najavljuje skupštinsku sednicu za 3. oktobar, kada bi vlada trebalo da dobije mandat za pregovore. Potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus izjavljuje da se srpska strana drži Agende 2012, što znači da bi 2012. trebalo da budemo spremni za članstvo u EU-u. Pregovarački tim se u međuvremenu sastaje, usvojena je platforma za pregovore, koja će biti ponuđena Savetu za evropske integracije, a posle toga nju će, verovatno naredne nedelje, razmotriti i vlada Srbije. Oni koji su uključeni u pregovore, kao potpredsednik srpske vlade Labus, govore ne više o dva, nego o tri pregovaračka koloseka (srpski, crnogorski i zajednički). Neki od eksperata zapažaju da su u procesu približavanja Uniji politički uslovi važniji od ekonomskih.

Donošenje novog ustava Srbije možda odlaže politička kalkulacija, ali zapravo možda ga više odlaže nekoliko krupnih nerešenih pitanja: pitanje statusa Kosova, teritorijalnog integriteta Srbije, problem funkcionisanja državne zajednice. Pošto se još lome koplja i oko toga da li će Crnogorci početkom godine raspisati svoj referendum ili će ga nekako ipak odložiti bar do završetka pregovora o asocijaciji, možda će se ta dva pitanja – crnogorsko državno i srpsko ustavno – međusobno preplitati.