Od Pinka do Er Srbije

Drugi po veličini i značaju globalni sajam vazduhoplovne industrije održan je nedaleko od Londona od 18. do 22. jula, posle četiri godine pauze. Aerodrom Farnboro, pored toga što prevashodno služi kao vazdušna luka za poslovne mlaznjake, svake druge godine domaćin je okupljanja civilne i vojne vazduhoplovne industrije koje tokom radne nedelje objavljuju narudžbine, izlažu letelice i predstavljaju nove projekte, proizvode i poslovno-tehnološke koncepte.

Farnboro je deo trilinga najvećih događaja ove vrste, pored Dubaija i za nijansu većeg i po više nijansi bitnijeg Pariza. Verovatno najbitnija i poslovno najsvrsishodnija karakteristika ovakvih mega-događaja, koji traju po nedelju dana, jeste činjenica da cela globalna vazduhoplovna industrija doputuje na jednu fizičku lokaciju. Ove godine, londonska avio-ekstravaganca bila je pažnje vredna po tri osnova. Radilo se o prvom postpandemijskom okupljanju industrije, gde maske nisu bile obavezne i gde su se ljudi rukovali, grlili i ljubili kao nekada. Prvi dan prošao je u znaku “toplotne kataklizme”, odnosno najviše zabeležene temperature vazduha u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva.

Na kraju, Farnboro 2022 ostaće zapamćen po prisustvu srpske vazduhoplovne industrije, kako u formi poslovnih poseta i susreta najbitnijih srpskih kompanija koje imaju veze sa avijacijom, tako i po medijskom proboju ove industrije u srpski mejnstrim zahvaljujući Željku Mitroviću i njegovoj Pink Grupi, koja je na ovom događaju imala i svoj štand.

ODRŽIVOST AVIO-TAKSIJA I DRUGI TRENDOVI: Veliki vazduhoplovni sajmovi, pored protokolarnih najava narudžbina konkretnih letelica ili najava i lansiranja novih projekata, obično imaju temu ili aktuelni trend koji preovlađuje kroz stručne i mejnstrim medije. Ove godine, aktuelne su bile tri globalne pojave koje prete da promene ne samo avio-industriju nego i saobraćaj planete, ali i njenu bezbednost.

Nabitniji pravac civilnog dela industrije, koji više ne predstavlja puki trend, svakako je održivost. Laički rečeno – ekologija u avijaciji. Ozbiljnije pojašnjeno – nova evolucija načina upotrebe, proizvodnje i pogona najbezbednijeg, najbržeg i najpraktičnijeg vida saobraćaja. Održivost podrazumeva ne samo ograničavanje emisije štetnih gasova od strane putničkih aviona, već prelaz na biogoriva i značajne investicije u nove tehnologije pogonskih grupa i svaki mogući detalj upotrebe kako saobraćaja na makronivou kontrole letenja, do optimizacije prilaza na sletanje radi korišćenja manje snage motora. Skoro svaka veća avio-kompanija već je obavila promotivni let sa mešavinom biogoriva i kerozina, data su obećanja do potpune tranzicije na biogoriva do određene godine, pokreću se programi, inicijative i inovacije koje za cilj imaju da avio-saobraćaj ne doprinosi klimatskim promenama. Pred najveću kataklizmu koja je ikad pogodila ovu industriju, globalnu pandemiju kovida, eko-pravac ili, kako se to stručnije definiše, održivost, bio je samo PR aspekt u okviru segmenta korporativne odgovornosti. Od 2021. godine, gledano kroz već potrošene milijarde, održivost postaje razvojno-tehnološki prioritet proizvođača letelica i njhovih korisnika. 

Drugi nezaobilazni trend ovogodišnjeg Farnboroa bio je koncept avio-taksija. Napominjem koncept, jer se radi o ideji, konkretnom hardveru i tehnologijama koje će verovatno zauvek ostati regulatorno i praktično neizvodljive, koliko god da sada imaju značajnu podršku privatnog kapitala. Autor ovih redova svedok je da je, na primer, iz kompanije Erbas Helikopteri pre par meseci zabeležen značajan egzodus inženjera u jednu privatnu kompaniju iz Nemačke koja se bavi razvojem avio-taksija. Radi se o prilično ozbiljnim investicijama, letelicama koje po gabaritima i tehnologiji propulzije deluju logično i izvodljivo za namenjenu im misiju – takozvani “urbani transport”.

Ono što, međutim, nedostaje i što će nedostajati još decenijama jeste regulatorno-logistička osnova koja će omogućiti praktični avio-saobraćaj na masovnom nivou, što je trenutno kontraintuitivno pre svega troškovnoj bazi svega što leti. Prosečan čitalac i putnik nacionalnih avio-kompanija uvek će ih kritikovati kako po iskustvu putovanja, tako i po jednoj od svojih životnih uloga kao poreskog obveznika. Ali, često se zaboravlja da je komercijalni avio-saobraćaj nastao pre nekoliko decenija isključivo zahvaljujući teško subvencionisanim i direktno finansiranim velikim državnim avio-kompanijama. One su jedine imale resurse da putniku obezbede čudo letenja u stolici na deset kilometara visine, kada je to 30-ih, 50-ih, 60-ih i 70-ih jednostavno bilo cenovno nemoguće izvesti kao dostupnost masovnog saobraćaja.

Avio-taksi kao koncept masovnog urbanog prevoza zavisiće, na kraju balade, jedino od pomoći država i njihovih budžeta. To će svakako biti opravdano, budući da će se time stvoriti nova vrsta kritične saobraćajne infrastrukture. Do tada, privatni kapital i inovatori vredni divljenja, među kojima je i slovenačka avio-sila Pipistrel, biće pioniri koji će svemu navedenom dati smisao. Ukoliko, naravno, reše problem regulatorne izvodljivosti, neposredne bezbednosti i drugih logističkih zečjih rupa. 

Treći bitan trend svakako je Rusija. Kako zbog toga što, skladno globalnom trendu, nijedna civilna ni vojna vazduhoplovna kompanija iz Rusije nije bila prisutna na sajmu, tako i zbog činjenice da je zbog agresije ove zemlje na Ukrajinu došlo do nezabeleženih obećanja povećanja i konkretnih povećanja vojnih budžeta. Vojna, odnosno borbena avijacija, bitna je čovečanstvu kako zbog činjenice da se radi o najbitnijem vidu oružanih snaga u modernom ratovanju, tako zbog još važne činjenice – da najviše tehnologija razvijenih za vojnu upotrebu kad-tad dođe i do civilstva.

Shodno tome, na ovogodišnjem londonskom sajmu potvrđeno je da će Velika Britanija i Italija nastaviti da razvijaju svoj projekat borbenog aviona sa ljudskom posadom šeste generacije pod nazivom “tempest”, kojim treba zameniti sadašnji evropski višenamenski borbeni avion “tajfun” od 2035. godine. Kako interesantan futuristički jezik saopštenja za medije kaže: “…Ovaj program će razviti tehnološki multidomenski napredni sistem sistema, zasnovan na visokoinovativnim i distruptivnim tehnologijama…” Prevedeno na srpski jezik: ovako nastaje nova generacija interneta za kućnu upotrebu, nove kamere za nadzor sa novim fuzijama senzora i sva ta silikonska čudesa. Avio-industrija, pre svega ona vojna, bila je i nastaviće da bude zamajac većine tehnologija koje danas uzimamo zdravo za gotovo. 

Na sajmu u Londonu nisu bile prisutne evropske kompanije-konkurenti koje takođe proizvode višenamenske borbene avione, švedski SAAB i francuski “Daso”. Videćemo u narednim godinama da li će Šveđani izdržati da nastave dalje sami u domenu projektovanja i proizvodnje naslednika sadašnjeg “gripena”, dok za Francuze sigurno znamo da će ići sami, van evropskih udruživanja. Sadašnji, drugi po prodaji višenamenski borbeni avion “rafal” pripada njima, a pored Hrvatske koja za milijardu i sitniš miliona evra kupuje polovne, predsednik Aleksandar Vučić najavio je da ga i Srbija nabavlja. Ali nove. Što će najverovatnije značiti i skuplje.

PINK, ER SRBIJA I KROACIJA BEZ NARUDŽBINE: Što se prisustva kompanija iz Srbije tiče, medijski je svakako najveći proboj u domovini imala kompanija PR-DC (Pink Research and Development Center). Njen suvlasnik Željko Mitrović iskoristio je priliku da promoviše činjenicu kako je PR-DC prva srpska kompanija koja je zakupila štand u jednoj od šest sajamskih hala Farnboroa nakon više decenija. Tako je i šira mejnstim javnost, koja gleda najgledaniju srpsku nacionalnu TV frekvenciju, saznala za londonsku manifestaciju.

Ako se zagrebe iza medijske atraktivnosti i Mitrovićeve potrebe da PR-DC promoviše na svakom koraku i na svaki mogući način, valja konstatovati da ova kompanija u inženjerskom i proizvodnom aspektu predstavlja trenutno najagilniju privatnu kompaniju u srpskoj vazduhoplovnoj industriji. Inženjersku bazu i drugi deo suvlasništva čine dve generacije vazduhoplovnih inženjera, porodica Petrašinović, koja je u poslednje dve godine razvila tri originalna dizajna multikoptera bez ljudske posade, odnosno dronova. Još bitnije, PR-DC je prva privatna kompanija koja u Srbiji serijski proizvodi dronove, izrađuje softver za njih i trenutno se bori na globalnom tržištu da proda ne toliko dronove, koliko koncepte njihove upotrebe, preciznije do 50 kilograma korisnog tereta koji može biti civilne ili vojne namene. Radi se o trenutno najkonkurentnijem segmentu tržišta gde je možda i lako proizvesti dron, ali prodati ga i adaptirati za specifičnu misiju koja je želja kupca zahteva trošenje para i para. Upravo je to objašnjenje jednačine PR-DC-a. Kapital Željka Mitrovića i talenat i stručnost Petrašinovića, uz trošenje velike količine para kako za istraživanje i razvoj, tako i za, na primer, prisustvo desetoro mladih inženjera u Londonu nedelju dana, uz zakup štanda. Nešto što, koliko god da ste talentovani i iskusni, ne biva bez kapitala. Kod nas često državnog, a poželjnije je privatnog. 

Drugo zapaženo prisustvo, osim pojedinačnih poseta Jugoimporta (ove godine bez visoke delegacije Ministarstva odbrane) i drugih privatnih srpskih vazduhoplovnih kompanija koje nisu izlagale, svakako je bilo prisustvo direktora Er Srbije Jiržija Mareka. On je iskoristio Farnboro za nastavak kontakata sa najvećim evropskim vazduhoplovnim konzorcijumom, kompanijom Erbas. Srpska nacionalna avio-kompanija koristi Erbasove letelice na srednjim i prekookeanskim daljinama, a za kraće destinacije, od kraja osamdesetih, ATR propelerce, opet evropske. Direktor Er Srbije se sa Erbasom i ATR-om dogovarao o podršci u vezi sa rekonfiguracijom putničkih kabina trenutnih Erbas i ATR letelica u floti, kao i unifikacijom rasporeda sedišta drugog najavljenog širokotrupnog Erbasa A330, koji stiže u Beograd krajem avgusta. Er Srbija, koja je potpisnica Sporazuma IATA o smanjenju emisije štetnih gasova, planira takođe da od Erbasa nabavi novi softver za svoje vazduhoplove koji će dodatno optimizovati profile prilaska na sletanje, koji će omogućiti dodatne uštede goriva i indirektno doprineti eko-agendi koju i srpska kompanija, u sklopu svojih mogućnosti, poštuje. 

Na kraju, vest koja je mogla najviše da odjekne da se dogodila na mestu na kojem se prave vesti te vrste, u Farnborou je očekivana narudžbina Erbasovog novog aviona A220 od strane hrvatske nacionalne avio-kompanije Kroacija erlajnz. Hrvatski prevoznik već nekoliko meseci odlučuje o ovom strateškom finansijskom izdatku i, na žalost industrije i stručnih medija, nije potvrdio očekivanu kupovinu. Osiguravši time da je ove godine Srbija u potpunosti bila pod reflektorima kada je bivša Jugoslavija u pitanju. Ne samo putem stručnih vazduhoplovnih medija, nego i Televizije Pink. ¶

Autor je urednik portala Tango Six.