Od kolevke pa do groba

Za razliku od poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i ljudskih prava i koja su obrađena u prošlom broju, poglavlja 25 i 26 (nauka, obrazovanje i kultura) spadaju u lakša pregovaračka poglavlja, prilikom kojih se ni kod otvaranja ni kod zatvaranja ne očekuju ozbiljni problemi. To je zato što je Evropska unija uređenje ovih oblasti u velikoj meri prepustila zemljama članicama, od kojih se traži samo da se uklope u opšte okvire kako bi učestvovale u zajedničkim evropskim naučnim programima i omogućile slobodnu cirkulaciju umetnicima, predavačima i studentima unutar EU. U praksi, to znači da u ovim oblastima nema potrebe donositi zakone u skladu sa pravnim tekovinama (acquis) EU, niti ocenjivati u kojoj meri se oni sprovode.

Poglavlje 25 (nauka i istraživanje) podrazumeva stvaranje uslova da se Srbija uključi u jedinstveni evropski istraživački prostor (ERA), kako bi njeni naučnici ravnopravno učestvovali u programima evropskih istraživačkih centara i kako bi se naučnicima iz EU omogućilo da učestvuju u projektima srpskih univerziteta i instituta. Zajednički istraživački prostor ne samo da omogućava dodatna sredstva za naučne projekte nego kroz njihovu realizaciju doprinosi ukupnom napretku i poboljšanju života svih građana.

Srbija je eksplanatorni i bilateralni skrining za ovo poglavlje završila u decembru 2014, a kada će se ono otvoriti pre svega zavisi od ukupne dinamike pregovaračkog procesa. Jedan od ključnih zahteva je da se obezbede kapaciteti za učestvovanje u zajedničkom istraživačkom prostoru putem jačanja ljudskih resursa, razvoja naučnih kapaciteta i modernizacije infrastrukture. Sem toga, od Srbije se traži da pristupi mnogobrojnim sporazumima i konvencijama koji se tiču nauke, a koje je EU sklopila sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama.

Kao nosilac posla u okviru pripreme za otvaranje ovog poglavlja određeno je Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, uz asistenciju Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, nezavisnog tela pri Vladi Srbije. Kao devet prioritetnih polja na koje se treba usredsrediti identifikovani su biomedicina i zdravstvo, nanotehnologija, zaštita okoline, hrana i poljoprivreda, energija i energetska efikasnost i utvrđivanje nacionalnog identiteta.

DALEKI HORIZONT: Kada je reč o programskim okvirima, Srbija je već uključena u program „Horizont 2020“, sedmogodišnji projekat za razvoj nauke kojim je obezbeđeno preko 80 milijardi evra iz evropskih fondova ne računajući privatne donacije. Srbija ima predstavnike u svim komitetima „Horizonta“, a pored toga je u svojstvu pridruženog člana uključena u program CERN (čuveni centar za nuklearna istraživanja u kome je otkrivena „božja čestica“ bozon).

Prema oceni Evropske komisije iz prošle godine (na izveštaj za 2016. se još čeka), Srbija je „dobro pripremljena“ za otvaranje ovog poglavlja, a njen angažman u „Horizontu 2020“ je visoko ocenjen. Međutim, konstatuje se da je 0,78 odsto bruto državnog proizvoda (BDP) ne samo daleko ispod evropskog preporučenog nivoa izdatka za nauku (3 odsto) nego i ispod cilja od 2 odsto koje je postavila Vlada Srbije sama.

VIŠE OD ERAZMUSA: Kao i u slučaju poglavlja 25, ni za pregovore o poglavlju 26 (kultura i obrazovanje) nije potrebno donositi posebne zakone i usklađivati ih sa evropskim standardima, jer u okviru EU ne postoji jedinstven pristup ovim oblastima. Trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja razlikuje se od članice do članice, kao i uzrast dece za polazak u školu. Kada je reč o visokom obrazovanju, odnosno univerzitetima, EU traži da se poštuje njihova autonomija.

EU se u ovoj oblasti ne postavlja kao arbitar, nego kao koordinator, sa zadatkom da u oblasti obrazovanja olakša standardizaciju i međuuniverzitetsku saradnju i razmenu, a da u kulturi stvori okvir i uslove za što raznovrsnije programe. Za vrednovanje obrazovanja i stečenih veština uspostavljen je Evropski kvalifikacioni okvir kao alat prevođenja i međunarodnog poređenja kvalifikacija pojedinaca, radi njihove procene na tržištu rada.

Univerziteti u Srbiji uveliko su uključeni u evropske programe pomoći i saradnje kao što su Erazmus, Tempus, Mundus i Žan Mone, s tim što je Srbija 2014. godine i članica proširene verzije Erazmusa (Erazmus +). Program omogućava studentima da posle prva dva semestra studije nastave u inostranstvu, s tim da se vrate i diplomiraju na matičnom univerzitetu, dok predavači imaju mogućnost da gostuju na stranim univerzitetima.

Kada je reč o kulturi, cilj zajedničke politike EU u ovoj oblasti nije da harmonizuje kulturne identitete na uštrb nacionalnih, kao što tvrde evroskeptici, već da zaštiti i unapređuje bogatstvo i raznolikost evropske kulture i mnogobrojnih tradicija. Osnovni okvir je Konvencija UNESCO-a o zaštiti i podsticanju raznolikosti kulturnog izraza iz 2005. godine, koju su članice EU (i Srbija) ratifikovale, a koja predstavlja glavnu komponentu pravnih tekovina EU. Saopštenjem Komisije o Evropskoj agendi za oblast kulture u globalizovanom svetu, uveden je strukturni dijalog sa sektorom za kulturu i otvoreni metod saradnje, kako bi se postigla tri zajednička skupa ciljeva: kulturološka raznolikost i interkulturalni dijalog; kultura kao katalizator za kreativnost; i kultura kao ključna komponenta u međunarodnim odnosima.

Evropska komisija je u poslednjem dostupnom izveštaju pozitivno ocenila učešće Srbije u evropskim kulturnim programima kao što je „Kreativna Evropa“, kao i ratifikaciju Evropske konvencije o zaštiti audiovizuelnog nasleđa.

Kada je reč o obrazovanju, međutim, stvari ne stoje nimalo ružičasto, pre svega zbog slabog investiranja u infrastrukturu i ljudske resurse. Samo oko polovina dece predškolskog uzrasta upisuje se u vrtiće, dok je EU postavila za cilj da taj procenat do 2020. godine bude 95 odsto. Sa druge strane, Srbija je sa 8,7 odsto učenika koji rano izlaze iz obrazovnog sistema ostala u okviru zadatih parametara (manje od 10 odsto).

Svakog treba da zabrine podatak da se Srbija u okviru PISA programa ocenjivanja nalazi izuzetno nisko (43. od ukupno 63 mesta). Tome treba dodati i visoku stopu nezaposlenosti mladih sa tercijarnim obrazovanjem (od 19 do 24 godine) koja iznosi čak 40 odsto. Kad se uzme u obzir okolnost da se sve više stručnih i obrazovanih mladih ljudi odlučuje da karijeru nastavi van Srbije (takozvani odliv mozgova), vidi se da na ovom polju mora još mnogo da se radi.

Na kraju, postoji i ozbiljan problem oko nostrifikacije diploma stečenih u inostranstvu, što je dobro poznato svakom ko se nakon školovanja u inostranstvu odlučio na povratak u zemlju. Evropska komisija stoga preporučuje da se ustanovi efikasan sistem koji bi povratnicima omogućio da brže nostrifikuju diplome i tako obezbede uslove za dalje školovanje ili zapošljavanje.