Obraz u jaruzi

Ima tome, kako je za Dan državnosti Srbije uzeto Sretenje, 15. februar, i kako se to, on, obeležava u Marićevića jaruzi, odakle je, vele, Karađorđe poveo narod u odlučan boj za slobodu. Poslednjih godina je to obeležavanje, što se države tiče, za razliku kad su prisustvovale kompletne Vlade sa Đinđićem i Koštunicom, sišlo na ministarski nivo, sve se čini, i ponajpre zbog zato, jerbo je to postalo mesto na kome razni „naši“ ustanički arlauču po svojim shvatanjima časti i obraza. Tako bilo i ove godine, dok je predsednik Vlade Cvetković, a u isto vreme, tačno u 11 sati, polagao vence na Oplencu, i državno rek’o da sa optimizmom gleda u budućnost, sem njega, počasnog voda vojske i crvene tepih staze ne bilo nikoga, dotle se u Marićevića jaruzi samo pušilo od tzv. nacionalnog njištanja u izvedbi raznih nacionalnih strojeva koji su bili i obeleženi kao „naši“.

MLADOS’ I ENERGIJA: Dakle, ta sreda je, u svom tom kijametu, bila sunčana. Gore, ponad Aranđelovca, Orašac, pred školom spomenik Karađorđu, iza crkva. Pred crkvom postrojena neka jedinica, vele Ravnogorci, na kafeno uniforme, zastave, ima i jedna na kojoj piše „Gružanska brigada“, i pred sve to jedan u raskopčanom šinjelu, nekim značkaordenom na prsima, samo ‘oda i samo nešto ko da komanduje. Iza stroja Srpska napredna stranka u akciji, imaju čaj, jok šumadijski, sa limun, imaju pecivo, i imaju Toma Nikolić kalendarčiće na kojima piše „Promene 2012“.

U crkvi liturgija, ispred, u maloj porti, eto ti jedinice „Obraza“, sa svoje zastave, u neki kaširan karton portrete Ratka Mladića, na kojima piše da je In biti Srb. Pored stroja Ravnogoraca prođe stroj momaka sa zastavama „Naši“, oni preko megafona na jedan viknuše, „Oj Kosovo, Kosovo“, i odoše pravo u Jarugu sve navijački skandirajući Karadžić Radovanu, Ratku Mladiću. Oni Ravnogorci, zajedno sa taj „Obraz“ se postrojiše ponad crkve, baš kuda treba prođe litija iz crkve. Svi odstojaše, jedino se jednom, da li od uzbuđenja ili drugi razlozi, dogodi nesvest, pa uzeše da ga povraćaju sve ga trljajući snegom iza vrata. Dok se sve to pred crkvom formiralo, reporter ugrabi priliku uzme od ženske osobe saopštenje koje ova po zadatku Krune delila. U tom saopštenju „Kraljevskog para na obeležavanju Dana državnosti“ ima ko sve bio, ima šta sve bilo, i ima šta Prestolonaslednik istak’o u svom govoru. Da ne bude posle, evo citat: Pozdravljam vas na ovaj sveti dan, na jednom od najsvetijih mesta srpske slobode, kao domaćin i Karađorđev potomak… Da bi bila u Evropi, Srbija ne mora nikuda da ide, dovoljno je da se vrati sebi i svojim temeljima…

Reporter uze siđe u Jarugu, ozdo se penje „Bog čuva Srbiju“, odgovor „Živela Srbija“, „Bog čuva kralja“, „Živeo kralj“… Kad stiže dole, sve na vrhuncu, zastave „Naši“, „Obraz“ zastave, golem transparent „Da čuvamo obraz otačestva“, još zastava kraljevski’ na kojima piše NJV Kralj Aleksandar II, policija u punu gotovost obezbeđuje prolaz. A što ima pesme, melodije, ritma, Samo čuješ Radovan Karadžić, samo čuješ Ratko Mladić, samo vidiš kako se zastave dižu i lomataju. U svu tu mlados’ i energiju ima i tradicije, takoreći dostojanstva starostavnog. Jedan sa mnogo brkati brkovi, srpsku kapu, ogrnuo podoficirski JNA šinjel, za pojas i opasač zadenuo kuburu i pride i jošte neki golemi suvenir nož, mačetu, pa sve tradicionalno oda, zastajkuje, i istorijska čudesa sagledava.

Ozgo uze silazi litija, sve se to pojača, jedan iz kolone komandova da se jače viče „‘Oćemo kralja“, jače viknuše „‘Oćemo kralja“. Sve dođe ‘de treba, svečana tribina uze da se puni zvanicama, tu predstavnici vojske, u narandžastom kompletu sa narandžastu kapu istoričar Čedomir Antić, koji u svojstvu člana Savetodavnog tela Krune, u crnom kompletu bez kape Inspektor Božović, koji vele u SNS svojstvu, pa po svi propisi gologlavi komandant od Ravnogorci, pa još toga u civilu i pripadajućoj uniformi.

JA GOVORI: Nastavi se vika ustanička, vladika šumadijski Jovan preko mikrofon podviknu da ućute, pa posle neka se deru, bi pomen ustanicima. Kad se to obavi NJKV i Vladika nađoše mesto na tribinu svečanu, poče zvaničan program taj. Zastava arlenje nije prestajalo, bi himna u izvedbi Madam Piano, javi se voditeljka sa svoju mnogo svečanu frizuru: Danas, 15. februara, cvetkujemo Dan državnosti, Dan podizanja ustanka u Marićevića jaruzi, ovaj svetli trenutak naše slobodarske prošlosti… Danas cela Srbija slavi… Pa voditeljka reče da će u ime Vlade Srbije venac položiti ministar kulture Predrag Marković, oni sa „Naši“ zastavama se odvrnuše na najjače, bi tu i onoga što nije za štampu i medije, pravo niotkud, kanda je to vežb’o, kanda je sve vreme bio prisutan, pred Spomen-obeležje ispade spremni Ministar, na braon potkoleni kaput, zimske cipele, još jedan mandat model državnička brada, a frizura za još jedan mandat svečano podašišana. Kad obavi dužnost ode do Vladike.

Voditeljka prozva DS predsednika Aranđelovca Gajića, ovaj reče, Dozvolite da vas pozdravim u ime opštine Aranđelovac i svoje lično ime… Srbija je jedna, i svi smo Srbiji potrebni… voditeljka u mnogo svečanu frizuru prozva Ministra, ministar sa frizuru model novi mandat stade za mikrofon, između dve crvene crkvene zastave, dva momka u crvene paž haljine, pa ministar reče sve šta ima, o ustanicima, samopoštovanju, odlučnosti, teškim trenucima koji su bili jošte teži kad je Ustanak podizan. Kako su se oni sa „naši“ zastavama baš isticali ministar resorno plus edukativno reče da treba znati šta je praznik, a šta vašar, i za kraj, Mi ne slavimo samo datum, mi slavimo vrlinu, hvala onima koji tome pomažu!

Ali slabo ko razumeo ministra figure, oni sa zastavama su tutnjali, voditeljka se nastavi, pozva pesnika Dragana Lakićevića da primi nagradu „Odzivi Filipu Višnjiću“ za pesnički iskaz ovovremenog rodoljublja, primače se pesnik, ali od svečanu tribinu poče maše NJKV, kako voditeljka nije kontala kome se javlja potomak Karađorđa, NJKV viknu, Ja govori, ostavi Princezu na tribini i iskorači pred mikrofon. Sa ‘artije sa golema slova da ga niko ne razume pročita govor, od Pozdravljam vas na ovaj sveti dan, do Živela Srbija, živeo Srpski narod. Oni sa belim NJV Kralj zastavama kol’ko treba izvikaše Živeo kralj, nastavi se program „Naši“ arlaukanja, otpeva sa Madam Piano u pratnji Ljube Ninkovića, bi pre’stava na otvorenom, gde Karađorđe im’o dijaloge i monologe Jesmo od iste vrbe sadeljali svirale, ali nam pesme nisu iste. Bi još Madam Piano pesme, još ti’ Karađorđe monologa, voditeljka objavi, Ovim je zvanični program završen.

Oni sa tribine za zvanice, skupljeni ko za molitveni doručak, uzeše silaze, prilaze bliže Spomen obeležju, Ministar, pošto beše zakasnio na pričešće i pomen, državnički poseti sto sa žitom i vinom, crvenom plastičnom kašičicom i uz pomoć Vladike savlada i tu kršćansku obavezu. Onda zvanice uzeše da se slikavaju, NJKV i Ministar, pa Vladika i Ministar, pa NJKV, Vladika i Ministar, u sve to pristupi i Inspektor Božović, član Savetodavnog tela krune g. Čedomir. Sve to postaja, sve se to razmeni, oni iz transparenta Obraz otačestva su samo dejstvovali, zvanice krenuše uzbrdo, policija u punoj gotovosti je imala posla obezbedi prolaz, oni sa NJV Kralj belim zastavama viknuše pesmu „Beograd se otvara“, Ministar sa okruženjem podeli mnogo dobru i adekvatnu i izrečenu u pravom trenutku misao, da ne bi valjalo da nije klizavo.

Kad sve to ode, oni sa zastavama priđoše Spomen-obeležju. „Naši“ u tišini razviše „Naši“ zastave, transparent „Srbija – Rusija“ na kome pisalo i „Ne Evropska unija“, dignuta čela, sa taj pogled u budućnost, uzeše se slikavaju za svoju istoriju. Naspram njih svečanu tribinu zauzeše pripadnici „Obraza“, razapeše transparent „Da branimo obraz otečestva“, digoše kaširanog SrbIn Mladića, i oni, dignuta čela, pogled u tu budućnost, umedoše da se strpljivo ponašaju pred aparatom.

…Katarina i Aleksandar Karađorđević, vladika Jovan,… fotografije: dragan todorović

…publika,…

…čovek s jataganom