Obračun u Divljem naselju

Za „Vreme“ iz Skoplja

Grad u kojem je 1941. pukla prva partizanska puška probudili su 9. maja, kada je trebalo da se proslavlja sedamdesetogodišnjica pobede nad fašizmom, detonacije i rafali. I nekada „crveno Kumanovo“, danas, treći po veličini grad u državi, i cela Makedonija bili su iznenađeni i šokirani prvim vestima iz grada da brojne policijske snage, uz korišćenje bornih vozila, napadaju grupu naoružanih lica, uglavnom nekadašnjih gerilaca UČK sa Kosova, koji su se zabarikadirali u delu multietničkog grada zvanom Divlje naselje.

A možda i nije bilo mesta tolikom iznenađenju, jer „najlabilnija zemlja Evrope“ (kako su pisale neke nemačke novine) mesecima preživljava najdublju političku krizu u makedonskom političkom bloku od sticanja nezavisnosti. Još od „crnog ponedeljka“, 24. decembra 2012. i izbacivanja novinara iz parlamenta da ne bi videli kako skupštinsko obezbeđenje, po naređenju predsednika parlamenta Trajka Veljanovskog i uz osmehe ministra finansija Zorana Stavreskog, brutalno odstranjuje iz sale opozicione poslanike da bi se obezbedila jednoglasna podrška novom, još rasipničkijem budžetu, Makedonija propada u sve dublji antagonizam dve najjače makedonske stranke: vladajućeg VMRO-DPMNE-a premijera Nikole Gruevskog i opozicionog SDSM-a Zorana Zaeva. I dok se albanske partije u tom sukobu uglavnom drže po strani (vladajuća DUI, nekadašnjeg lidera ONA, Alija Ahmetija je i dalje čvrst stub „tender-koalicije“ sa VMRO-DPMNE-om, a opozicioni DPA Menduha Tačija, permanentno kritikujući DUI i sve braneći interese Albanaca, neprekidno namiguje makedonskom delu vlasti da je spreman da uskoči, ako DUI napusti vladu ili ako Gruevski poželi da smanji pritisak političkih ucena dugogodišnjeg partnera), Makedonija mesecima živi na ulici gde se odvijaju multietnički marševi i protesti.

ULIČNI PROTESTI: Mirne demonstracije desetak hiljada studenata su se iz Skoplja proširile i na ostale gradove. Protestuju „stečajci“, ali i nezaposleni građani koji preživljavaju od honorara, a kojima je novim zakonom dodeljena uloga da pune sve prazniji budžet visokim dažbinama… Srednjoškolci bojkotuju nastavu i već dve nedelje „kampuju“ pred zgradom Ministarstva obrazovanja i nauke, jer ne žele da budu žrtve „loših reformi“. Na ulicama su demonstranti protiv policijske brutalnosti (posle otkrivanja pokušaja zataškavanja ubistva dvadesetdvogodišnjeg mladića Martina Neškovskog od strane policijskog specijalca i zabašurene istrage o krajnje kontroverznoj „saobraćajki“ u kojoj je život izgubio jedan od najpoznatijih makedonskih novinara Nikola Mladenov), ali i građani koji protestuju zbog sadržine takozvanih „bombi“ – tajno snimljenih razgovora državnih čelnika koji pored vulgarnog rečnika neprimerenog narodnim predstavnicima, nipodaštavanja i pretnji političkim neistomišljenicima („komunjare koje trebaju završiti u jendeku“), obiluju i dokazima o korupciji, o zloupotrebama vlasti i moći, o drastičnom nameštanju izbora, o partizaciji državnih institucija…

U takvoj situaciji, samo nekoliko dana posle razbijanja demonstracija ispred Vlade u kojima je bilo tridesetak povređenih policajaca (učesnici protesta tvrde da su kamenje i metalne cevi ka policajcima bacali maskirani vandali ubačeni u masu) i još toliko uhapšenih demonstranata, desio se Divlji zapad u kumanovskom Divljem naselju. Samo nedelju dana pre zakazanog velikog protesta opozicije u nedelju 17. maja, koji prema SDSM-u, ali i prema desetinama građanskih organizacija koje su se pridružile protestu, treba da označi konačan pad vlade Gruevskog.

NAJAVA KUMANOVSKOG SCENARIJA: Scenario za događaj sličan kumanovskom najavio je još 4. aprila bivši policijski general Stojanče Angelov, veteran iz konflikta 2001. i lider partije „Dostojanstvo“, čije je članstvo i jedan deo aktuelnih i bivših pripadnika bezbednosnih snaga, (strpljivo i uporno gradeći krajnje polarizovanu šemu makedonskog društva, aktuelna vlast je pored kontra-mitingaša, koji se za pivo&sendvič i dnevnicu od po 3,5 evra organizovano dovoze u Skoplje autobusima, stvarala i paralelna udruženja – novinara, sindikalaca, pa i „branitelja“ iz 2001). Na jednom od mitinga za „oslobađanje“ nacionalne makedonske televizije od partijskih stega, on je izjavio da ima informacije da je iz Makedonije „plaćeno dva miliona evra kriminalcima sa Kosova, etničkim Albancima, koji nisu pripadnici UČK, ali treba to da odglume i da počine ubistva policajaca i vojnika, da bi izazvali međuetnički sukob u Makedoniji“. Slične informacije je u medijima tada plasirao i bivši obaveštajac i profesor, dr Ivan Babanovski. Demantija i reakcija nije bilo.

Samo jedan mesec kasnije, posle dva dana ispunjena eksplozijama i rafalima, koje je premijer Gruevski nazvao „najtežim u njegovom životu“, posle vikenda tokom kojeg je zbunjena makedonska javnost tražila odgovore od privremeno iščezlih predstavnika vlasti, razbijena je naoružana grupa koju su vlasti nazvale terorističkom. Ali, plaćena je previsoka cena. Osmorica pripadnika bezbednosnih snaga, mladih ljudi, očeva porodica, ubijeno je u puškaranju. U akciji je prema dosadašnjim podacima poginulo i 14 pripadnika grupe, uhapšeno je 28 etničkih Albanaca (16 sa Kosova, po jedan sa nemačkim i sa albanskim državljanstvom i makedonski državljani iz Kumanova, Tetova i Aračinova). Do utorka, kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu, iako nije bilo vesti o civilnim žrtvama, nije bilo ni zvanične potvrde da nema „kolateralne štete“ među stanovnicima naselja, koji su tokom akcije bili evakuisani policijskim vozilima. Deo Divljeg naselja na fotografijama i video-snimcima brojnih ekipa iz Makedonije i iz celog regiona nalikuje na „onaj“ Vukovar.

OPTUŽBE NA RAČUN ZAPADA: I dok se makedonska javnost oporavlja od šoka, zdravstveno stanje ranjenih policajaca se stabilizuje, a uhapšenim licima je određen pritvor, čini se da je najmanje iznenađen bio predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. On je prekinuo devetomajsku posetu Moskvi, sazvao nacionalni savet bezbednosti u proširenom sastavu, na kojem su, pored premijera, predsednika Sobranja i ministara odbrane, spoljnih i unutrašnjih poslova, ovoga puta prisustvovali i lider opozicije Zaev, (koga vlasti optužuju za zaveru, saradnju sa stranim službama i pokušaj puča), kao i predstavnici lidera i vladajuće i opozicione albanske partije, koji ne priznaju legitimitet Ivanova.

Legitiman ili ne, inače ćutljivi Ivanov, koji već drugi mandat odrađuje neprimetno u debeloj senci vlade i optužujući s vremena na vreme opoziciju, posle sednice Saveta obratio se makedonskoj javnosti i osuo drvlje i kamenje po međunarodnoj zajednici, EU i NATO-u, jer nemaju sluha za makedonske probleme sa blokiranim evroatlantskim integracijama. I to netom, po što se vratio iz Moskve… A, slučajno ili ne, rusko ministarstvo inostranih poslova je još u prvom saopštenju u subotu, kada se zbog ćutanja makedonskih zvaničnika još nije znalo ni ko pije, ni ko plaća u Kumanovu, pružilo podršku vlastima u Makedoniji, pozivajući sve političke snage na konstruktivni dijalog. Ruski MIP je izrazio i zabrinutost „zbog antivladinih protesta minulih dana, čiju su eskalaciju sprečile bezbednosne snage i kompetentne vlasti u zemlji“.

I dok su se Rusi odmah izjasnili, osim kratke konferencije za medije portparola MUP-a, na kojoj je samo saopšteno da se u Kumanovu odvija policijska akcija, makedonske vlasti su prvih osamnaest sati akcije ćutale kao zalivene, a nacionalni TV servis i provladine privatne televizije su emitovale turske serije i „Zvezde Granda“. To je samo pojačalo tenzije na terenu i na društvenim mrežama, na kojima se spekulisalo o žrtvama i ranjenima, dok nikakvih zvaničnih informacija nije bilo. A kada je i Ambasada SAD izrazila u saopštenju „duboko žaljenje zbog izgubljenih ljudskih života u vezi s akcijama u i oko Kumanova i izrazila saučešće porodicama poginulih policajaca i građana“, postalo je jasno da se na terenu u Divljem naselju odvija događaj koji prevazilazi makedonske okvire.

HEROJSKA AKCIJA: Na konferenciji za novinare u subotu uveče ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska je obelodanila podatke o petorici (do tada) ubijenih policajaca, koje je nazvala herojima i istakla njihov patriotizam i hrabrost. Na pitanje o njenoj odgovornosti za akciju u kojoj je bilo žrtava među policajcima, ona je odgovorila da je „najlakše da čovek izbegne odgovornost, umesto da se s njome suoči“, da je policijska akcija bila dobro planirana i izvedena, da nije mogla da bude odložena zbog procena o eskalaciji situacije i da su teroristi koristili bombe, ručne bacače, automatsko oružje i snajpere.

Sutradan se u javnosti konačno pojavio i premijer Gruevski, koji je izjavio da je makedonska policija organizovala do sada najsloženiju, najtežu i najkomplikovaniju „herojsku i patriotsku“ akciju, koja je bila profesionalno izvedena i vođena. Gruevski je izrazio žaljenje zbog osam izgubljenih života, ali je istakao da su njihovom hrabrošću sprečena ubistva „možda 8000 ljudi“. Premijer je u obraćanju javnosti, u svom stilu, ponovo prozivao i političare i „samozvane novinare“ da ne zloupotrebljavaju aktuelnu tragediju u političke svrhe, ali i zapretio svima „koji žele zlo Makedoniji, da će završiti kao ova grupacija“.

PITANJA BEZ ODGOVORA: Ipak, ostala su brojna neodgovorena pitanja, o licu i naličju „kumanovske bitke“. Makedonski MUP je saopštio da su terorističku grupu predvodili uhapšeni Muhamed Krasnići – Komandant Mališeva, Sami Ukšini – Sokoli, Beg Riza – Vojniku, Dem Šehu i Mirsad Ndrecaj – Komandant NATO, za koga još nije zvanično objavljeno da li je među poginulima. Svi su poznati policiji kao osnivači paravojnih struktura, neki od njih su bili pripadnici 113. brigade UČK. Istaknuto je i da deo terorista ima i ratna iskustva iz Sirije, a da je njihov plan navodno bio napad na institucije u Makedoniji, na Kameni most u Skoplju i na policijske stanice u etnički mešovitim sredinama u Makedoniji…

Predsednik Ivanov je pak saopštio da je sa aktivnostima naoružane grupe bio upoznat još početkom godine, posle čega je pismeno obavestio partnerske službe bezbednosti čak sedamnaest država EU i NATO-a, ali da to nije imalo nikakvog efekta. I pored sveg razočaranja u partnerske službe – ako se znalo da je deo iste grupe napao i nekadašnju karaulu u Gošincima, gde su zarobljena, tučena pa puštena četvorica policajaca i odakle je ukradeno više komada oružja, ostaje nejasno šta je proteklih meseci radila makedonska tajna služba i zašto policijski specijalci nisu reagovali ranije? Kako je pedesetak dobro naoružanih i uniformisanih lica prešlo granicu, iznajmilo kuće i utvrdilo se u centru Kumanova? Zašto su makedonski i kosovski ministri unutrašnjih poslova davali izjave o uspešnoj saradnji, kada se naoružana banda tako lako ušetala preko makedonsko-kosovske granice? Zašto nisu prihvaćene informacije i upozorenja srpske vojne obaveštajne službe? Zašto je dozvoljeno utvrđivanje grupe u gusto naseljeni deo grada sa tesnim ulicama i visokim zidovima oko kuća, uz mogućnost držanja talaca…?

Zbog mnogih nejasnoća, dok generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poziva „Makedoniju da se smiri“, nisu retki ni oni koji smatraju da je napad u Kumanovu pokušaj da se inscenira međuetnički sukob – kojim bi vlada skrenula pažnju javnosti sa političkih i socijalnih protesta koji su je doveli u tešku situaciju. Profesor Stevo Pendarovski, kandidat opozicije na poslednjim predsedničkim izborima, izjavio je jednoj bugarskoj agenciji da je „incident u Kumanovu fabrikovala vlast, konkretno makedonska partija u vladajućoj koaliciji premijera Gruevskog“. On smatra da je „inscenirani“ incident trebalo da spreči najavljeni miting opozicije 17. maja u Skoplju i da nije optimista u pogledu bliske budućnosti: „Nažalost, Makedonija je još daleko od kraja krize, Gruevski ni u jednoj varijanti neće podneti ostavku, jer nema osećaja za odgovornost. To je jasno svim građanima Makedonije.“

Slično o Makedoniji piše „Noje cirher cajtung“: „Tajna služba, na čijem čelu se nalazi jedan rođak premijera Gruevskog, (Sašo Mijalkov – prim. aut.), u stanju je da učini tako nešto. A i u regionu ne nedostaje mladih ljudi koji se na to mogu podstaći sa nešto novca… Vlada premijera Gruevskog je priterana leđima uza zid. Opozicija već mesecima objavljuje protokole prisluškivanih razgovora koji pokazuju koliko je korumpirana i cinična devetogodišnja vladavina VMRO-DPMNE i njenih albanskih partnera. U Skoplju se održavaju protesti koji su prvi put u istoriji ove zemlje multietnički.“

I bivši ambasador EU u Makedoniji Ervan Fuere je u izjavi za portal Faktor istakao da se „makedonska vlada ponaša krajnje neodgovorno i potcenjuje situaciju u zemlji“. Prema Fuereu, vlada se igra vatrom, umesto da postavi interese zemlje i svog naroda iznad partijskih interesa. To isto je mnogo jednostavnijim rečnikom jedan Albanac iz Divljeg naselja u Kumanovu saopštio direktno u kameru skopske TV 24 Vesti. Dok je pozivao i albanske i makedonske političare da dođu u Kumanovo da vide kako se zlopati „običan“ narod, zagrlio ga je stariji komšija, Makedonac. Video koji je na svoj Fejsbuk profil postavio jedan makedonski novinar, za samo 24 časa je imao preko 500.000 pregleda i 28.000 lajkova.

„Nema pravde – nema mira!, „Dosta je bilo ćutanja!“, „Zajedno smo jači!“… odjekuje već mesecima na makedonskim ulicama. Valjda će taj odjek nadjačati zvuk rafala i detonacija.