Uoči Donatorske konferencije za zaštitu i obnovu kulturnog nasleđa na Kosovu, u Prizrenu je, bez prisustva nadležnog episkopa, počela obnova hrama Bogorodice Ljeviške, kandidata za Listu svetske kulturne baštine
Posle mnogo problema i odugovlačenja, u subotu 7. maja otpočeli su preventivni radovi na obnovi hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, što bi trebalo da predstavlja uvertiru za opsežnu akciju obnove sakralnih spomenika na Kosovu porušenih i oštećenih poslednjih godina, a naročito tokom martovskog nasilja prošle godine. Sva je prilika da međunarodna podrška neće nedostajati: u petak 13. maja u sedištu UNESCO-a u Parizu biće održana Donatorska konferencija za zaštitu i obnovu kulturnog nasleđa na Kosovu, organizovana u saradnji sa UNMIK-om, Savetom Evrope i Evropskom komisijom. Na tom skupu, prema očekivanjima, moglo bi da se obezbedi oko 40 miliona evra za obnovu kosovskih spomenika.
Rad na obnovi teško oštećenog hrama Bogorodice Ljeviške, koji bi sledeće godine mogao biti uvršćen na listu svetske kulturne baštine, međutim, otpočeo je bez prisustva predstavnika SCP zaduženog za to područje. Iako pozvan, episkop raško-prizrenski Artemije nije se pojavio na sastanku predstavnika SPC, UNESCO i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju – što je, u odnosu na dosadašnje ometanje pokušaja počinjanja tehničke misije na preventivnoj obnovi drevne građevine, ipak napredak.
CENA PRINCIPA: Zbog nezadovoljstva episkopa Artemija sadržinom Memoranduma o obnovi porušenih crkava, koji je Sinod (nakon nekoliko kontradiktornih saopštenja) potpisao sa Vladom Kosova, već je, naime, propalo nekoliko pokušaja obnove hrama Bogorodice Ljeviške. Iako ga oponenti optužuju da radove stopira zbog nezadovoljstva činjenicom da novac namenjen obnovi kosovskih svetinja ne ide preko njegove eparhije, vladika Artemije tvrdi da je njegovo nezadovoljstvo isključivo principijelne prirode, jer je „Memorandum donet gaženjem svih kanona na kojima Pravoslavna crkva počiva dve hiljade godina“. Episkop Artemije je u nedavnom intervjuu rekao i da „oni (predstavnici međunarodne zajednice i privremene vlade Kosova) ne govore o obnovi naših crkava, nego ‘šminkanju’ lokaliteta na kojima su naše svetinje uništene – da treba da se ograde, raščiste, saberu delići oštećenih fresaka, plastike, kamena, da se to negde deponuje, a da se mesto gde je bila crkva proglasi arheološkim lokalitetom“.
Iako obnova hrama Bogorodice Ljeviške nije po volji nadležnom episkopu, to se ne odnosi na SPC u celini: episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, koji je, uz episkopa lipljanskog Teodosija (inače člana mešovite Komisije za sprovođenje Memoranduma ispred SPC-a), prisustvovao sastanku u subotu, izrazio je punu podršku patrijarha Pavla procesu obnove u organizaciji UNESCO-a. A prema rečima jeromonaha Irineja Dobrijevića, referenta za međunarodne i crkvene odnose Sinoda SPC-a, strah vladike Artemija da se Memorandumom oduzima pravo SPC-u da odlučuje o manastirima na Kosovu neosnovan je, jer je sporazumom predviđeno da se namena objekata ne može menjati, kao i da firme koje nemaju višegodišnje iskustvo u obnovi pravoslavnih hramova ne mogu konkurisati na tenderu za dodelu tog velikog posla. U cilju smirivanja strasti (strahova) i manastir Dečani izdao je saopštenje, objavljeno na sajtu SPC-a, u kome se navodi da se „u pisanom materijalu (Donatorske) konferencije hramovi redovno pominju kao srpske pravoslavne crkve i ničim se ne menja njihova istorija i identitet“.
„Nažalost, ovo nije poznato jednom delu javnosti, pa i dalje cirkuliše neistina da se, Donatorskom konferencijom u Parizu i Memorandumom o razumevanju, Srbima praktično otimaju svetinje i predaju Albancima“, piše u tom saopštenju.
PREPREKE: Za obnovu Bogorodice Ljeviške novac je već odavno pripremio ROSTE, ogranak UNESCO-a iz Venecije, pokušavši tako da napravi probu kako bi se utvrdio sistem budućeg funkcionisanja obnove porušenog. Ministarstvo kulture Srbije je u novembru prošle godine pozdravilo takav postupak, međutim, dozvola episkopa Artemija nije dobijena ni nakon više sastanaka i misija otkazanih u poslednjem trenutku (čak se desilo da su eksperti krenuli na put, pa se vratili). Polovinom aprila pokušaj je bio nešto uspešniji: posle samo deset minuta boravka u crkvi, koliko su im dozvolili vladika Artemije i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, misija eksperata sačinila je izveštaj i spisak potrebnog materijala za hitnu restauraciju crkve Bogorodice Ljeviške. Nakon toga, postignut je dogovor da misija sastavljena od eksperata UNESCO-a, Zavoda za zaštitu spomenika i Zavoda iz Leposavića počne sa radovima 7. maja.
Strahovanja vladike Artemija nisu dovela do prvih problema u angažovanju UNESCO-a na Kosovu: prva misija, nakon pisma Nebojše Čovića, šefa Koordinacionog centra, upućenog generalnom direktoru UNESCO-a u martu 2002, bila je planirana za oktobar te godine, da bi, nakon dva odlaganja na zahtev UNMIK-a, bila održana tek u martu 2003. U izveštaju prve misije obrađeni su svi kosovski spomenici – srpsko pravoslavno nasleđe, otomansko nasleđe i vernakularni (starosedelački) spomenici. Od UNMIK-a, Vlade SCG, privremenih institucija na Kosovu, svih verskih zajednica, zatražena je koherentna politika i zaštita bogatog kulturnog nasleđa. UNESCO je, prema tom izveštaju, trebalo da radi na povećanju međunarodnih aktivnosti usmerenih ka zaštiti kulturne različitosti na Kosovu, organizuje sastanke eksperata za usvajanje opšte strategije, da apeluje na donatore da pomognu restauraciju spomenika, nadgleda stanje u kome se spomenici nalaze kao i da „preduzima mere u cilju zaštite spomenika tako što bi se oni kvalifikovali na Listu svetske kulturne baštine“.
Odmah posle prošlogodišnjeg martovskog divljanja, sprovedena je druga misija UNESCO-a, čija je glavna preporuka bila da međunarodna zajednica hitno interveniše i razvije strategiju za obnovu porušenog, s obzirom na to da dotadašnji sistemi zaštite nisu dali rezultate. Jedna od šest preporuka te misije je i da se na Listu svetske baštine pored manastira Dečani uključe još tri spomenika – Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška (kandidature su u međuvremenu uredno predate, a odluka se očekuje u julu sledeće godine, na redovnom zasedanju Komiteta za svetsku baštinu).
MILIONI ZA POČETAK: U maju iste godine u Beogradu je održan sastanak generalnog direktora UNESCO-a i ministra spoljnih poslova SCG, na kome je ministar Vuk Drašković zatražio donatorsku konferenciju, pa je, posle odobrenja generalnog sekretara UN-a, ona i zakazana za petak u Parizu. U materijalu pripremljenom za tu konferenciju, objavljenom na veb sajtu UNESCO-a, procenjuje se da je za predviđenu obnovu 48 pravoslavnih, 14 islamskih i 13 „vernakularnih i drugih istorijskih spomenika“ potrebno 40 miliona evra. U dokumentu se, međutim, ističe da su u nekoliko slučajeva eksperti koji su sačinili izveštaje predložili određeni iznos za izradu preliminarnih studija pre sveobuhvatnih intervencija. „Kada te studije budu završene i odgovarajući projekti pripremljeni, radovi na restauraciji, rehabilitaciji ili rekonstrukciji svih spomenika zahtevaće znatno veće sume“, upozorava se u radnom materijalu za Donatorsku konferenciju.
Najveća predviđena suma odnosi se upravo na Bogorodicu Ljevišku – 4.044.544 dolara i 55.000 evra (u Izveštaju UNESCO-a iz 2004. godine, na osnovu koga je pravljena preliminarna procena, iznosi su bili navedeni u dolarima, dok se u drugim dokumentima procena troškova vrši u evrima – odatle sume izražene u dve valute). Za taj hram, izgrađen 1306–1307. godine na ostacima starije bazilike iz XI veka u dokumentu UNESCO-a se kaže da je „jedina preživela srpska pravoslavna urbana katedrala i jedna od najznačajnijih crkava kasnog vizantijskog perioda“, čije zidno slikarstvo predstavlja „umetničko delo najvišeg kvaliteta“.
Približna suma predviđena je i za manastir Sv. Joanikija u Deviču, čiji su stariji delovi izgrađeni u XV veku – četiri miliona evra. Za saborni hram Sv. Đorđa u Prizrenu predviđeno je 2,5 miliona dolara i 200.000 evra, približno kao i za Podkaljja mahalu u Prizrenu (2,5 miliona evra). Za zgradu bivšeg hotela Union u Prištini predviđeno je 2.328.000 evra, za bogosloviju Sv. Ćirila i Metodija u Prizrenu 2.235.000 evra, manastir svetih arhanđela u Prizrenu 1.635.000 evra, crkvu Sv. Trojice u Đakovici 1.250.000 dolara i 9000 evra…
(Slika – NAJVIŠI ORGAN SPC-a: Sveti Sinod)
Srpska pravoslavna crkva nema dilemu da obnovu srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji treba otpočeti što pre, ali u redovima sveštenstva postoji neslaganje oko toga kome u ruke dati graditeljski alat. Pitanje je da li pijuk i mistriju za rekonstrukciju crkava dati UNMIK-u i Vladi Kosmeta, što zagovara Sinod, ili ne, kao što smatra vladika Artemije.
Dok se čeka definitivno razrešenje te dileme Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve imenovao je vikarnog episkopa lipljanskog Teodosija za člana mešovite komisije za „sprovođenje u život“ Memoranduma koji se odnosi na obnovu i zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.
Vladika raško-prizrenski Artemije rekao je da će ostati pri svom ranijem stavu da Memorandum ne treba prihvatiti. On očekuje da bude ispravljena „kanonska greška“ koja je počinjena kada je Sinod doneo odluku bez njegovog znanja i saglasnosti.
Podsetimo da su Memorandum krajem marta potpisali Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle i ministar kulture u Vladi Kosova i Metohije Astrit Haraćija. Ubrzo je zbog tog dokumenta došlo do spora između Sinoda SPC-a i vladike Artemija. Patrijarh Pavle prvo je potpisao pomenuti dokument, zatim je povukao paraf i oglasio ga nevažećim, da bi na kraju Sinod odlučio da on ostane na snazi. Ovoj odluci oštro se suprotstavio vladika Artemije, tvrdeći da dok je on na čelu Eparhije Memorandum neće moći da bude primenjen u praksi. „Plašim se i da pomislim šta bi tek bilo kad bismo mi dopustili da naša baština na Kosmetu bude prepuštena privremenim institucijama Kosova, a to je osnovna namera Memoranduma koji je potpisao patrijarh Pavle. Niti priznajemo Memorandum niti ćemo dozvoliti da bude primenjen na području Eparhije raško-prizrenske“, kategoričan je Artemije, i dodaje da je prihvatanje Memoranduma, bez znanja i saglasnosti eparhije na koju se odnosi, postupak neprihvatljiv u praksi crkve. „Po Ustavu naše crkve i po svetim kanonima niko ne može da se meša u nadležnosti episkopa, niti iko može da donosi bilo kakve odluke i preuzima bilo kakve poslove i aktivnosti u eparhiji bez dozvole i saglasnosti nadležnog episkopa“, kaže vladika Artemije.
Posle ovog iznenadnog i neuobičajenog spora u vrhu SPC-a, očekuje se da će kriza biti razrešena na predstojećem redovnom zasedanju Sabora SPC-a, koji počinje 15. maja. U međuvremenu, mitropolit Amfilohije je za BK televiziju rekao da „vladika Artemije, ako hoće da ostane episkop mora da sluša Sinod“. Pri tome je verovatno mislio na Ustav SPC-a, koji propisuje da: „nesuglasice između arhijereja i Sinoda u prvoj i poslednjoj instanci sudi Sabor“. Po Ustavu SPC-a Sabor može vladiku da „ukloni sa uprave“, odnosno smeni „samo zbog kanonske osude, po dokazanoj nemoći, na osnovu opravdane molbe za penziju ili po prestanku jednog od uslova po kojima se episkopi biraju“.
Vladika Amfilohije tvrdi da u Crkvi nema trvenja: „Mislim da se oko toga podigla velika prašina, pa svi pričaju o nekakvom tobožnjem raskolu u Crkvi. Nema haosa u SPC-u. To ste izmislili vi novinari. Sve ovo što se događa govori da je Crkva živi organizam“, tvrdi Amfilohije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
