Patrijarh Irinej rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 1930. godine. Tamo je završio osnovnu školu, potom gimnaziju u Čačku, a zatim Bogosloviju u Prizrenu i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Bilo je to vreme kada je studirati na Bogoslovskom fakultetu, uopšte opredeliti se za takav život, bilo veoma hrabro. To što je stasavao u vremenu u kojem je Crkva stradala, sigurno će na njega uticati.
foto: sava radovanović / tanjug
Bio je profesor i rektor Prizrenske bogoslovije, upravnik Monaške škole u manastiru Ostrog. Za vikarnog episkopa izabran je 1974, a godinu dana kasnije postaje episkop niški. U Nišu će ostati dok ne bude izabran za patrijarha Srpske pravoslavne crkve, 22. januara 2010. godine.
Mnogo je puta ovih dana rečeno koliki je teret bio doći na čelo Crkve nakon patrijarha Pavla, voljenog i za života proglašavanog svetim. S druge strane, izgledalo je da se patrijarh Irinej sa tim nosio lako, na sebi svojstven način, i ne pokušavajući da podražava svog prethodnika. U danu kada je iz koverte izvučeno njegovo ime, nije bilo malo onih koji su to dočekali s radošću. Ponavljalo se da je na čelo Crkve došao jedan od najumerenijih vladika. Strani mediji će pisati da je reč o pomiritelju.
U prvo vreme, nastojao je da reši probleme koji su se u Crkvi tavorili godinama, što je zahtevalo određene promene, a menjati Crkvu pretežak je posao. Kada je krenulo da se komeša u Eparhiji raško-prizrenskoj, kažu da je, obraćajući se Saboru, patrijarh kazao da svi prisutni moraju da budu odgovorni pred Bogom i ljudima, napomenuvši da je star, ali da baš zato želi da što pre neka pitanja pokrene. Nije ostalo samo na rečima. Dve godine nakon ustoličenja patrijarha, penzionisan je, između ostalih, i vladika Vasilije Kačavenda. Konačno je, unutar Crkve, prestalo da se šapuće o svemu što je sada umirovljeni episkop zvorničko-tuzlanski radio. Patrijarh Irinej nije hteo da zataška slučaj.
Mnogo je puta ovih dana rečeno i da je patrijarh Irinej bio na čelu Crkve u teškim vremenima. Ali, takva je valjda i ova država, i ne samo ona, svako je vreme turobno na svoj način. Dok je patrijarh German pokušavao da iznađe ravnotežu sa komunističkim vlastima, patrijarh Pavle je vodio Crkvu u vreme ratova i pustošenja i u ono strašno posleratno doba, a onda se i nakon demokratskih promena trudio da iznađe načina da Crkva nađe svoje mesto u društvu. Patrijarh Irinej je, sa druge strane, bio na čelu SPC dok je previralo na međunarodnoj sceni, između pravoslavnih crkava, na unutarpolitičkom i društvenom planu, unutar same Crkve i na relaciji društvo – Crkva.
Kada je reč o odnosima između pravoslavnih, tu je pokazao odmerenost i mudrost. Prelomio je da se ide na Sveti veliki sabor na Kritu, iako Ruska pravoslavna crkva nije otišla.
Prva njegova poseta kao patrijarha bila je poseta Austriji, gde će izjaviti da je za sve hrišćane jedinstvo Crkve imperativ, ali da ekumenski dijalog teži pomirenoj različitosti. „Takav dijalog Crkvu čuva od dva podjednako opasna iskušenja – otvorenog relativizma i zatvorenog fanatizma“, rekao je tom prilikom, naglašavajući i da ukoliko Pravoslavna crkva ne bi bila u dijalogu sa drugim hrišćanskim crkvama i zajednicama, sa nehrišćanskim religijama i izazovima modernog vremena, ne bi više bila Crkva, već bi se transformisala u sektu.
Komisija o Stepincu, koja je pokrenuta nakon njegovih pisama papi Franji, skoro da je jedina takve vrste na svetu – gde pravoslavci zajedno sa rimokatolicima raspravljaju o nekome koga je Rimokatolička crkva već proglasila blaženim.
Njegov se glas u javnosti, ipak, nije prečesto čuo kada su u pitanju društvene teme. Kada je izjavio, na primer, da Crkva podržava presađivanje organa i da je stav Crkve da deca moraju da budu vakcinisana, te da bi i doktori, ali i sveštenici, trebalo da informišu roditelje (Televizija Hram, april 2018), to je prolazilo bez većeg odjeka, a trebalo je da odjekne.
Trudio se da održi unutar Crkve izvesnu ravnotežu, da ne ide u krajnosti. Kako su godine odmicale, tu ravnotežu je, nažalost, bilo sve teže održati.
I koliko god je bio umeren na mnogim poljima, u odnosu prema vlasti čini se da to nije bio slučaj. Deo javnosti nije mogao da mu oprosti česte i otvorene pohvale na račun predsednika, kao i podršku koju je u više prilika ovoj vlasti pružao.
Iza njega ostaje završen Hram Svetog Save, građen 85 godina. Kada je reč o Kosovu, ostao je dosledan od prve reči do poslednjeg dana – nezavisnost Kosova nije dolazila u obzir.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
