Novine serbske
Službeni glasnik i nedeljnik "Vreme" uz ovaj broj poklanjaju čitaocima reprint prvog broja "Novina serbskih", prvih srpskih novina objavljenih u Beču pre tačno 197 godina, 13. avgusta 1813. Dan izlaska ovih novina, koje se smatraju i pretečom srpskih službenih glasila, njihov baštinik JP Službeni glasnik danas slavi kao svoj praznik
S dozvolom austrijskog cara, prvi broj „Novina serbskih“ štampan je i objavljen „na polzu naroda“ 1813. godine, u „carstvujuščem gradu Vijeni“, u petak, 1. avgusta po starom, a 13. avgusta po novom kalendaru. Prve dnevne novine na srpskom jeziku predstavljale su epohalan događaj za ondašnju srpsku javnost. Pokretači i urednici bili su studenti medicine u Beču – Dimitrije Frušić, kasnije ugledni lekar, i Dimitrije Davidović (1789–1838), prvi profesionalni srpski novinar i potonji pisac Sretenjskog ustava, političar i diplomata.
Najveći deo prostora prvog broja bio je posvećen evropskim prilikama i tada aktuelnim ratovima sa Napoleonom, a kao redovnu rubriku imao je „Tečenije novca na Vienskoj berzi“ i rečnik manje poznatih reči. Pored toga, u prvom broju „Novina serbskih“ objavljene su i informacije o tada aktuelnim događajima u Srbiji koje se smatraju prvom vešću na srpskom jeziku objavljenoj u jednom srpskom listu. Na poslednjoj, četvrtoj strani „Novina serbskih“ pod naslovom „Iz Serbije“ objavljeno je da „ljudstvo, koje je ovog leta iz Beograda protiv Turaka izišlo, jeste 1600 veliko“, da su se „Serbi na četiri časti podelili; dve su pošle k Nišu, a dve k reci Drini“, i da su „Turci veoma slabi, i samo do pet-šest hiljada ljudi jaki“. Pod budnim okom austrijskih vlasti, autori nisu na početku smeli da objavljuju više vesti iz matice, ali u narednim brojevima to se polako menjalo.
Tri godine list je izlazio svaki dan osim subote i praznicima, a zatim dva puta nedeljno. Urednici su izračunali da bi tiraž u pretplati, što je tada bio jedini način prodaje novina, kojim bi se otplatili svi troškovi bio minimalno 800 primeraka, ali on nikada nije dosegnut. List je imao početni tiraž 330 primeraka, a najviše je imao 450 pretplatnika, 1814. godine. Međutim, od tada je tiraž počeo da opada uprkos sve boljem sadržaju i Davidovićevim apelima za „rodoljubivu potporu svih dobrih Srba“. Kada je broj prenumeranata pao ispod 100 (od čega ih je samo pet bilo iz cele Srbije i jedan iz Crne Gore – Petar I Petrović Njegoš) „Novine serbske“ su 1822. godine prestale sa radom.
Posle dvanaest godina pauze, u januaru 1834, list ponovo počinje da izlazi, i to kao „Novine srbske“, sa sedištem u Kragujevcu, upisavši se tako u istoriju kao prvi štampani medij na teritoriji Srbije. Početni tiraž je bio 600 primeraka. Novi-stari urednik Dimitrije Davidović se prilagodio zahtevima tržišta. Težeći povećanju broja čitalaca i poštujući njihov ukus i interesovanja, uveo je do tada nepoznati koncept: razumljiv jezik, istinite i objektivne informacije, analizu i komentare onoga što se u Srbiji i oko nje događalo, vesti s berze, pripovetke, anegdote, rečnik stranih reči… Sledeće, 1835. godine, novine se sele u Beograd, a 1836. promenjen je urednik: Dimitriju Davidoviću naređeno je da uređivanje preda Dimitriju Isailoviću, a „Novine srbske“ tada postaju zvanično glasilo Kneževine Srbije. Godine 1843. novine menjaju naziv u „Srpske novine“, i kao takve izlaze do 1919. godine, da bi zatim menjale naziv u zavisnosti od naziva matične države – „Službene novine kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca“, „Službene novine Kraljevine Jugoslavije“, „Službeni glasnik narodne i socijalističke Srbije“, a od 1990. „Službeni glasnik Republike Srbije“.
Kao prve u ovom nizu, „Novine serbske“ danas su važan izvor arhivske građe za pravnu, političku i kulturnu istoriju Srbije – na osnovu tekstova koji su se u njima pojavljivali moguća je rekonstrukcija duha jedne epohe i detaljni uvid u rad državne uprave i glavne događaje u zemlji i svetu.
Kako su prve srpske novine izgledale, čitaoci „Vremena“ mogu videti u reprintu prvog broja „Novina serbskih“.
Preuzmite reprint „Novina serbskih“
S dozvolom austrijskog cara, prvi broj „Novina serbskih“ štampan je i objavljen „na polzu naroda“ 1813. godine, u „carstvujuščem gradu Vijeni“, u petak, 1. avgusta po starom, a 13. avgusta po novom kalendaru. Prve dnevne novine na srpskom jeziku predstavljale su epohalan događaj za ondašnju srpsku javnost. Pokretači i urednici bili su studenti medicine u Beču – Dimitrije Frušić, kasnije ugledni lekar, i Dimitrije Davidović (1789–1838), prvi profesionalni srpski novinar i potonji pisac Sretenjskog ustava, političar i diplomata.
Najveći deo prostora prvog broja bio je posvećen evropskim prilikama i tada aktuelnim ratovima sa Napoleonom, a kao redovnu rubriku imao je „Tečenije novca na Vienskoj berzi“ i rečnik manje poznatih reči. Pored toga, u prvom broju „Novina serbskih“ objavljene su i informacije o tada aktuelnim događajima u Srbiji koje se smatraju prvom vešću na srpskom jeziku objavljenoj u jednom srpskom listu. Na poslednjoj, četvrtoj strani „Novina serbskih“ pod naslovom „Iz Serbije“ objavljeno je da „ljudstvo, koje je ovog leta iz Beograda protiv Turaka izišlo, jeste 1600 veliko“, da su se „Serbi na četiri časti podelili; dve su pošle k Nišu, a dve k reci Drini“, i da su „Turci veoma slabi, i samo do pet-šest hiljada ljudi jaki“. Pod budnim okom austrijskih vlasti, autori nisu na početku smeli da objavljuju više vesti iz matice, ali u narednim brojevima to se polako menjalo.
Tri godine list je izlazio svaki dan osim subote i praznicima, a zatim dva puta nedeljno. Urednici su izračunali da bi tiraž u pretplati, što je tada bio jedini način prodaje novina, kojim bi se otplatili svi troškovi bio minimalno 800 primeraka, ali on nikada nije dosegnut. List je imao početni tiraž 330 primeraka, a najviše je imao 450 pretplatnika, 1814. godine. Međutim, od tada je tiraž počeo da opada uprkos sve boljem sadržaju i Davidovićevim apelima za „rodoljubivu potporu svih dobrih Srba“. Kada je broj prenumeranata pao ispod 100 (od čega ih je samo pet bilo iz cele Srbije i jedan iz Crne Gore – Petar I Petrović Njegoš) „Novine serbske“ su 1822. godine prestale sa radom.
Više na stranici POKLON ČITAOCIMA VREMENA -Novine serbske« << VREME | BR 1023 | 12. AVGUST 2010.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
