Bahatost i beskrupuloznost gradske vlasti nas učvršćuju u uverenju da je u ovom trenutku jedini način borbe bojkot gradske skupštine, jer institucije sistema očigledno služe samo kao fasada i smokvin list za jedan otuđeni režim i rastuću autokratiju, kojoj je svaki dijalog stran, a neistomišljenik – neprijatelj
Vladajuća većina u Beogradu usvojila je 25. jula, na sednici gradske skupštine u krnjem sazivu, novi Statut prestonice. Zvuči kao uobičajena agencijska vest, zar ne? Problem je što ništa u vezi sa ovim nije uobičajeno. Za početak, moje kolege odbornici iz SNS-a se ljute kada kažem „krnji sastav“ skupštine, ali kako nazvati sednicu kojoj ne prisustvuje najveća opoziciona odbornička grupa? Ali, ima nešto mnogo važnije od toga.
Gradska vlast je, kao i u slučaju izmena zakona o glavnom gradu, ponovo donela jedan strateški dokument u potaji, daleko od očiju stručne i opšte javnosti, bez dijaloga sa građanima i opozicijom.
Kao šef najveće odborničke grupe, saznao sam za menjanje Zakona o glavnom gradu iz novina, a na molbu predsedniku Skupštine da mi pošalje tekst koji je gradska uprava napisala, dobio sam ljubazni odgovor koji nije „krunisan“ slanjem dokumenta.
DOVIJANJE
Mesec dana kasnije, nekako sam se dovio da dobijem tekst predloga novog Statuta, ali je za mene misterija zašto on nije bio objavljen na zvaničnom sajtu Grada da se i građani upoznaju sa njim. Iako Statut u članu 148. predviđa javnu raspravu o svim potencijalnim izmenama ovog „ustava“ naše prestonice, od toga ništa nije bilo. Svima je jasno da se namerno čekao kraj jula za usvajanje Statuta, kada je pažnja javnosti umanjena, a redakcije u onih par preostalih objektivnih i profesionalnih medija desetkovane zbog odmora.
Otkud ovaj prezir vlasti prema javnosti, građanima, medijima i demokratskim principima? Bojim se da se odgovor krije u lošim namerama. A namera vlasti je da se ove na brzinu donete izmene marketinški i jednokratno iskoriste za izbore za skupštine beogradskih opština, predviđene za mart naredne godine, kao i da se ograniči kontrolna funkcija skupštine grada.
Vladajuća partija će pričom o „decentralizaciji“ nastojati i da uveri svoje birače i simpatizere da oni ipak drže svoja obećanja i da su iskreno posvećeni spuštanju nadležnosti na nivo koji je što bliži građanima.
Kamo sreće da su iskreni u svojim namerama da barem nešto dobro sprovedu u našem gradu. Ali ništa od toga ni ovaj put, njihovo „tumačenje“ novog Statuta u jutarnjim programima tabloidnih televizija sa nacionalnom frekvencijom nema dodira sa tekstom dokumenta i stvarnošću.
Kao što su 2014. godine, uoči izbora za Skupštinu Beograda, obećavali tri milijarde evra stranih investicija u „Beograd na vodi“, kao što su uoči lokalnih izbora 2016. godine obmanjivali javnost o momentalnoj izgradnji kanalizacije za celu levu obalu Dunava i novih osnovnih škola, kao što su uoči gradskih izbora prošle godine obećavali dve linije metroa do 2022. godine i novu autobusku stanicu do jeseni ove godine, u potpuno istu marketinšku logiku se upisuje i aktuelna priča o „decentralizaciji“.
Zamenik gradonačelnika je tokom pripreme izmena Zakona o glavnom gradu i Statuta najavljivao silnu decentralizaciju, podelu grada na gradsku i prigradsku zonu, izjavljivao da „građani neće morati da putuju 60 kilometara da dobiju neki papir“ i slične besmislice – jer, od toga u zakonu i novom Statutu nema ništa.
BRISANJE MESNIH ZAJEDNICA
Da li je decentralizacija i spuštanje odlučivanja na nivo bliži ljudima to što jedino u Beogradu savete mesnih zajednica neće moći da biraju građani na direktnim izborima? U članu 124. novog Statuta brisan je i stav da mesna zajednica ima svoj pečat i račun.
Da li je decentralizacija to što gradska uprava više neće odgovarati gradskim odbornicima direktno izabranim od građana, već isključivo gradskom veću u kojem zamenik gradonačelnika vedri i oblači? Izmenama Statuta se ukida i pravo gradskog parlamenta da usvaja finansijske izveštaje javnih komunalnih preduzeća, kao i obaveza gradonačelnika i veća da podnose izveštaje gradskim odbornicima, koji predstavljaju glas Beograđana.
Da li je decentralizacija to što se ukidaju pravobranilaštva gradskih opština i sve se stavlja pod kapu gradskog pravobranilaštva? To što gradske opštine definitivno neće moći da izdaju poslovni prostor, da imaju svoju građevinsku inspekciju, svoju imovinu?
Zamenik gradonačelnika tvrdi da gradske opštine ne mogu imati svoju imovinu zbog Ustava Srbije iz 2006. godine. Laž. Ako su zaista hteli da decentralizuju Beograd i daju veće nadležnosti gradskim opštinama, mogli su da iskoriste član 18. Zakona o javnoj svojini koji kaže da se „statutom grada može predvideti da gradska opština ima javnu svojinu na pokretnim i nepokretnim stvarima“. Ništa od toga.
Statut ne definiše ni kriterijume za visinu budžeta gradskih opština. Opštinski prihodi će i dalje zavisiti od godišnje milostinje grada, odnosno od političkih odluka vladajuće partije, jer se do sada pokazalo da gradske opštine u kojima građani glasaju za drugačiju opciju od one na vlasti u gradu dobijaju manja sredstva. Da ironija bude veća, na krnjoj sednici na kojoj je usvojen novi Statut, navodno sa mnogo većim ovlašćenjima za gradske opštine, usvojen je i rebalans kojim je gradski budžet povećan za 4,95 odsto, ali gradske opštine nisu dobile ni dinar više (12.952.962.000 u dinar, i pre i posle rebalansa). Drugim rečima, na dan usvajanja novog Statuta, udeo budžeta gradskih opština u gradskom budžetu je čak opao.
Jedina nova ovlašćenja gradskih opština koja se naizgled mogu smatrati decentralizacijom jesu vraćanje nadležnosti za legalizaciju jednog dela bespravnih objekata (do 400 kvadratnih metara, odnosno do 3000), kao i za izdavanje građevinskih dozvola (do 1500 kvadratnih metara, odnosno 5000). Međutim, u gradu, kao i u čitavoj Srbiji, na snazi je sistem elektronskog izdavanja dozvola, čime je ovaj proces praktično centralizovan. Opštine neće imati pravo ni na svoju građevinsku inspekciju niti da ubiraju doprinose za uređenje građevinskog zemljišta, tako da je i ovde reč o lažnoj decentralizaciji.
ODSUTNOST I SPREČENOST
Za mene je misterija da nisu promenili član 51. Statuta, koji kaže da „zamenik menja gradonačelnika samo u slučaju odsutnosti i sprečenosti“. Za proteklih godinu dana videli smo da zamenik menja gradonačelnika uvek, odnosno da je uzurpirao funkciju gradonačelnika protivno zakonu i Statutu.
Beogradu je zaista potreban novi statut. Ali statut koji predstavlja istinsku decentralizaciju. Koji predviđa učešće građana u donošenju odluka kroz vođenje javnih rasprava i, u posebnim slučajevima, organizovanje referenduma. Potreban nam je statut kojim se ograničava izvršna vlast, a skupštini omogućava da vrši pun nadzor nad gradskom upravom, trošenjem novca poreskih obveznika i poslovanjem javnih preduzeća.
Dve stvari za kraj. Vladajuća većina je imala nameru da u senci usvajanja Statuta provuče još neke sporne odluke. Na primer, na istoj toj sednici od 25. jula usvojena je nova Odluka o tretiranju otpada, kojom se jasno najavljuju dve stavke na uplatnici Infostana (umesto jedne dosadašnje): 1) odnošenje otpada i 2) tretman otpada. To je posledica štetnog ugovora o koncesiji na spalionicu u Vinči, koji je SNS uprava zaključila 2017. godine, a naša odbornička grupa (koja u to vreme zaključenja nije ni postojala) naknadno tražila raskidanje. Odbornička grupa SNS-a je izdala saopštenje povodom ovog našeg otkrića, u kome je izlila bujicu uvreda na račun mojih kolega i mene, ali nisu smeli da nas demantuju, a još manje da citiraju član 36. pomenute Odluke, koji jasno nama daje za pravo. Ponovo pozivam gradonačelnika i odborničku grupu SNS-a da kažu koliko će iznositi obračun za tretiranje otpada, iz člana 36. pomenute Odluke, pošto su to ponovo prećutali u svom saopštenju. Ponoviću i ovde: neka vladajuća većina javno garantuje da neće biti novih nameta u vezi sa tretmanom otpada, ili neka se izvine građanima Beograda što su ih obmanjivali da ih koncesija na spalionicu neće dodatno koštati.
Druga stvar koju sam hteo da dodam je moje lično uverenje da je protekla sednica Skupštine grada potvrdila da vladajuća većina nema nikakvu nameru da vodi dijalog sa građanima i da osluškuje njihove potrebe. Ukoliko vlast ne organizuje javne rasprave prilikom usvajanja ključnih dokumenata poput Zakona o glavnom gradu ili novog Statuta, kako očekivati da konsultuje građane prilikom odluka o trošenju novca, promenama režima saobraćaja, seče drveća, novim nametima…? Ovakva bahatost i beskrupuloznost gradske vlasti nas učvršćuju u uverenju da je u ovom trenutku jedini način borbe bojkot gradske skupštine, jer institucije sistema očigledno služe samo kao fasada i smokvin list za jedan otuđeni režim i rastuću autokratiju, kojoj je svaki dijalog stran, a neistomišljenik – neprijatelj.
Da zaključim, Beogradu pored drugačijeg Statuta treba novi generalni plan, nova strategija razvoja, kao i javni medijski servis koji će služiti građanima, a ne partiji na vlasti. Mnogo posla je pred nama, ali preduslov za sve to jeste da ode aktuelna upravljačka ekipa, jer se od nje definitivno ništa više dobro ne može očekivati, što pokazuje i ovaj predlog „novog“ Statuta. Mi ćemo se zajedno sa građanima i strukovnim udruženjima boriti van kompromitovane i krnje gradske skupštine da se to desi što pre.
grupe „Savez za Srbiju“ u Skupštini Beograda
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
