Vojska Srbije preuzela je prošlog petka (29. oktobar) poslednja dva od ukupno šest školsko-borbenih aviona G-4 „supergaleb“ (vojna oznaka N-62) od Ministarstva odbrane Crne Gore čime je završeno četvorogodišnje srpsko potraživanje ovih letelica. Prvi i drugi par aviona doleteo je 21, odnosno 23. oktobra na batajnički aerodrom. Kako je u pitanju bio specifičan zadatak – „vazduhoplovi su tehnički opremljeni i letno osposobljeni samo za ovaj prelet“, kaže general Sreto Malinović, pomoćnik komandanta ViPVO, a posle sledi remont – sve letove su obavili „najbolji od najboljih“ srpski avijatičari, odnosno opitni piloti Centra za letna ispitivanja. Za podršku je angažovana „kombinovana ekipa komande vazduhoplovstva, 204. avijacijske baze, Vazduhoplovnog zavoda ‘Moma Stanojlović’ i Sektora za letna ispitivanja Tehničkog opitnog centra“. Da nisu u pitanju bili nimalo rutinski letovi posvedočio je pred novinarima i pilot potpukovnik Saša Ristić, rekavši da su u drugom preletu imali situaciju da se jednom avionu nije mogao uvući stajni trap tako da je let do Batajnice obavljen „sa izvučenim trapom, što je potrajalo malo duže ali je bilo bez problema“.
Iz srpske perspektive, problem sa ovim avionima je bio da su u trenutku osamostaljenja vazduhoplovi neproporcionalno bili raspoređeni u dve države-članice Unije zbog operativnih potreba, odnosno činjenice da se u podgoričkoj 172. avijacijskoj brigadi vršila obuka studenata-pilota. Prema podacima objavljenim u Srbiji u vreme razdruživanja na aerodromu u Golubovcima, ostalo je 17 aviona ovoga tipa koji su pripali samostalnoj Crnoj Gori, uz isto toliko helikoptera „gazela“ u različitim varijantama, pet transportnih helikoptera Mi-8 i četiri klipne „utve 75“. Iako je Crna Gora u početku – kako stvari stoje to se sada delimično izmenilo – stavila do znanja da ne vidi svoju perspektivu u borbenim avionima, već samo školskim i helikopterima, pregovori su se otegli, u medijima su se pominjali ustupanje ili prodaja aviona Hrvatskoj ili nekoj trećoj državi, ali su na kraju 14. aprila ove godine dve zemlje potpisale sporazum kojim se reguliše razmena šest „supergalebova“ i delova za remont helikoptera Mi-8, koje ustupa Vlada Crne Gore – za remontovani uređaj za noćni start koji je potreban crnogorskoj vazduhoplovnoj bazi, 171.577 akcija u privrednom društvu „Novi prvoborac“ u Herceg Novom i za „određenu personalnu dokumentaciju“, koju ustupa Vlada Srbije. Dokument su u Beogradu potpisali resorni ministri Dragan Šutanovac i Boro Vučinić a Crna Gora je Srbiji tom prilikom poklonila i više nego potrebni simulator za G-4.
Ministra vojnog Šutanovca je dolazak poslednja dva crnogorska „supergaleba“ zatekao na izložbi naoružanja „Defensis 2010.“ u Solunu gde je na marginama događaja razgovarao i sa svojim bosanskohercegovačkim kolegom Cikotićem „vezano za preuzimanje naoružanja i vojne opreme koja je oglašena kao višak u oružanim snagama BiH“. „Pre svega mislim na avione tipa ‘orao’ sa željom da i te avione, kao i avione ‘galeb G4’ iz Crne Gore, razmenimo sa BiH, ili kupimo od te države i time kompletiramo našu flotu, vezano za ta dva tipa letelica“, kaže Šutanovac. Srbija je još ranije „bacila oko“ na „orlove“ koji su preživeli od kontingenta koji je JNA ostavila Vojsci Republike Srpske 1992. godine i jedan „supergaleb“ koji je u sastav VRS ušao pošto je repom zakačio dalekovod (sa donje strane dalekovoda!) i sleteo na teritoriju Republike Srpske. BiH je ove avione (pominje se sedam ‘orlova’ J-22, načelnik generalštaba Vojske Srbije u jednom ranijem intervjuu navodi zainteresovanost za pet aviona) proglasila nepotrebnim i oni se nalaze prizemljeni na aerodromu Mahovljani kod Banjaluke. Ono što je zanimljivo jeste da su u pitanju uglavnom avioni novijih proizvodnih serija, opremljeni jačim (tzv. forsažnim) motorima i mogućnošću nošenja TV vođene rakete „meverik“ i oni bi uz neophodan remont više nego dobro došli popuni lovačko-bombarderske eskadrile VS čije se brojno stanje operativnih „orlova“ trenutno izražava jednocifrenim brojem.
Nabavka – ili povratak, svejedno – ekscrnogorskih ekszajedničkih „supergalebova“ srpskoj avijaciji, bez obzira na to što je u pitanju tip aviona koji je poleteo pre više od 30 godina, u ovom trenutku dosta znači, barem potencijalno. U planu je projekat „modernizacije i digitalizacije“ ovog tipa, paralelno sa redovnim vremenskim remontima, nazvan G-4MD. Ideja je da se ugradnjom savremene opreme „supergaleb“ opremi uređajima koji će omogućiti praćenje rada studenata, simulaciju misija višenamenskih borbenih aviona („virtuelna obuka“), navigaciju u međunarodno kontrolisanom vazdušnom prostoru, ali i veću efikasnost u ulozi borbenog vazduhoplova – planirana je mogućnost integrisanja oprema za osmatranje u infracrvenom spektru (FLIR) ili označavanje ciljeva za dejstvo „pametnim“ naoružanjem. Sve ove izmene, ukoliko dođe do njihove realizacije, trebalo bi da produže upotrebni vek nekih 15 aviona „supergaleb“ do oko 2030. godine.
