Nakon hapšenja aktivista u Srbiji, na meti se našao nevladin sektor, odnosno organizacije civilnog društva. Opet, po ko zna koji put, pretresaju se izvori finansiranja i iznosi donacija. Na sve strane lete optužbe o nekakvom tobožnjem bogaćenju pojedinaca iz udruženja građana iako je činjenica da se od aktivizma još niko obogatio nije, za razliku od onih koji ove optužbe iznose
Iako je trenutno u centru pažnje Dragan J. Vučićević kao glavni “uzbunjivač”, sve je počelo još 9. avgusta, i to sa – Kinezima.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine izašlo je 9. avgusta sa svojim izveštajem o tome koga i kako finansira američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) i na spisku se, pored drugih država, na nekoliko mesta pominje i Srbija. Kineski izveštaj procenjuje da se NED mešao u izborni proces u Srbiji, da je navijao za proameričke opozicione kandidate, kao i da su grupe za ljudska prava koje je sponzorisao NED i proameričke opozicione organizacije – organizovale masovne demonstracije tražeći ostavku srpske vlade.
U ovom izveštaju poimence se pominju pojedine nevladine organizacije u Srbiji kao one koje stoje iza ekoloških protesta protiv projekta “Jadar”.
POČELO OD KINEZA, PREUZEO INFORMER
Svega nekoliko dana nakon što je do srpske javnosti stigao kineski izveštaj, krenuo je novi napad. U emisiji na TV Informer emitovanoj 20. avgusta, urednik i vlasnik Dragan J. Vučićević izneo je teške optužbe na račun dela nevladinih organizacija tvrdeći da su u poslednjih godinu i po primile oko 79 miliona evra sa zapada kako bi tim novcem finansirale proteste i srušile vlast u Srbiji.
Između ostalih, targetirao je Fondaciju Trag, Beogradsku otvorenu školu, Građanske inicijative, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Ne davimo Beograd, Kreni Promeni, ali i medijske organizacije KRIK i BIRN. Posebno se osvrnuo na donacije organizacija koje se bave ekologijom, poput Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Organizacije za političku ekologiju (POLEKOL).
Dragan J. Vučićević je pričao o iznosima donacija koje su ove organizacije primile, a govoreći o Građanskim inicijativama, pokazao je i spisak zaposlenih sa njihovim mesečnim primanjima, kao i transakcije za ketering i taksi prevoz.
JORGOVANKINE PRETNJE
Podsetimo, guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković je izjavila kako “ima saznanja da mnogi sputavaju Srbiju da raste”: “Preko finansijskih tokova se sve vidi. Brine me što jedan broj ljudi vešto manipuliše strahom od litijuma umesto da se predstave pravi podaci, a pravi podaci su da blizu stotinu miliona evra ulazi u ovu državu za obuku onih koji treba da promene kritičku svest i nauče da se bore protiv aktuelnih režima”.
Vučićević je u emisiji više puta ponovio kako su izneti podaci navodno javno dostupni i da Informer ne radi ništa protivzakonito. “Ovo su javno dostupni podaci sa APR-a i drugih nadležnih državnih organa. Ovo je 21. vek, sve postoji na internetu, samo treba kopati, treba raditi”, konstatovao je on rekavši da je na ovome radila “ozbiljna ekipa naših istraživačkih novinara sa stručnjacima ekonomsko-forenzičke struke”.
Da razjasnimo: podaci o projektnom finansiranju jesu javno dostupni i apsolutno sve organizacije koje je Vučićević pomenuo imaju na svojim sajtovima jasno navedene donatore, a pojedini čak i iznose. Međutim, podaci o visini plata ili trošenju novca ne mogu da budu deo rada Vučićevićevih “istraživačkih novinara” jer, prvo, on takve nema, a drugo, ovo su podaci koji se mogu dobiti samo od Poreske uprave i Narodne banke Srbije i apsolutno nisu i ne smeju da budu javni.
HOBOTNICA POSTOJI, ALI NE U CIVILNOM SEKTORU
Dakle, imamo novi paranoični udar države na udruženja građana, ali i stare teze o “zapadnom novcu za rušenje vlasti”. Zanimljiva je to teza, nastala na talasu panike zbog antilitijumskih protesta, ali još je zanimljivije što se u sve upliću kineska spoljna politika, napadi na NED i prorežimski tabloidi.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković kaže za “Vreme” da je kineski izveštaj poslužio kao osnov i uvod u kampanju protiv proevropski usmerenog civilnog društva u Srbiji.
“Ta kampanja se godinama unazad sprovodi u sinergiji drżavnih službi i tabloida”, kaže Bojana Selaković i dodaje da izveštaj sam po sebi predstavlja instrument kineskog geopolitičkog uticaja i ne bavi se samo Srbijom, već i drugim državama u svetu koje kineska diplomatija označava kao sfere američkog uticaja.
Ali, da li Amerika ruši Vučića i to baš sada kad ima svoje, veće probleme, a Vučić po većini pitanja ima podršku ambasadora SAD Kristofera Hila?
Bojana Selaković kaže da je “sa stanovišta zdravog razuma vrlo teško poverovati kako postoji strateška američka orijentacija da ruši vlast u Beogradu. Organizacije i fondacije koje pominje ovaj izveštaj finansiraju deo aktivnosti civilnog sektora u Srbiji, ali isključivo u kontekstu podrške jačanju demokratskih praksi i vladavine prava, u okviru čega pojedine organizacije u Srbiji ispoljavaju svoju kritičku i korektivnu ulogu u odnosu na vlast. U vrednosnom smislu, to je potpuni opozit načinima na koji Kina vrši svoj uticaj u Srbiji, a koji se ogleda u jačanju ekonomske zavisnosti u netransparentnim i koruptivnim procesima i povlašćenom položaju kineskih subjekata u Srbiji, čije poslovanje se vrlo često dešava na ivici poštovanja pravnog poretka Srbije, a ponekad podrazumeva i otvoreno kršenje principa vladavine prava. I upravo su organizacije koje na to ukazuju meta ove najnovije hajke koja se vodi pod dirigentskom palicom Dragana Vučićevića”.
Bojana Selaković ističe i paradoks kada je u pitanju Srbija: “U političkom smislu, državno rukovodstvo vrlo često se poziva na pozitivne odnose sa američkom administracijom i partnerstvo sa različitim američkim strukturama”.
Kada je reč o kineskom izveštaju kao uvodu u hajku na nevladine organizacije, direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović kaže za “Vreme” da su “ove dve stvari definitivno povezane. Kineski izveštaj koji napada NED i konkretno Beogradski centar za bezbednosnu politiku iz Srbije i medijska kampanja koju vodi Dragan J. Vučićević protiv civilnog društva su deo šire strategije koja ima za cilj diskreditaciju i slabljenje demokratski orijentisanih nevladinih organizacija u Srbiji. Obe inicijative koriste narativ da su ove organizacije u službi stranih interesa, konkretno američkih, što se savršeno uklapa u širu državnu propagandu koja ima podršku Rusije i Kine”.
OVO NIJE “PRVI RODEO” ZA NVO SEKTOR
Civilni sektor u Srbiji na udaru je režima i režimskih medija vrlo često. Poslednji ozbiljniji napad dogodio se u julu 2020. godine. Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. godine. Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem, nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.
Maja Stojanović kaže da ovaj najnoviji udar na finansiranje NVO sektora jeste povezan sa prethodnim napadima, ali se razlikuje po svojoj eskalaciji i otvorenoj umešanosti ključnih državnih institucija: “Posebno se to odnosi na aferu ‘Spisak’ iz 2020. godine. U najnovijim napadima Informera i ostalih tabloida, kao i u obraćanjima predstavnika vlasti i guvernerke Narodne banke pre napada, jasno se vidi da su u najnovijoj kampanji korišćeni podaci koji su mogli biti pribavljeni isključivo nelegalno, verovatno od strane Narodne banke Srbije”.
Maja Stojanović posebno naglašava da je ovog puta kampanja otišla korak dalje, sa još detaljnijim i opširnijim objavljivanjem poverljivih informacija, uključujući imena zaposlenih, njihove plate i pojedinačne transakcije.
Sa tim se slaže i Bojana Selaković: “Slučaj ‘Spisak’ iz 2020. godine bio je uvod u ovako nešto, jer smo tada prvi put saznali da među državnim strukturama nema prezanja od toga da se na nezakonit način pribavljaju određeni podaci da bi se uz manipulaciju koristili u diskreditaciji rada celog civilnog sektora, koji već godinama predstavlja najglasniju i najkredibilniju strukturu koja se na utemeljen i nepopulistički način odnosi prema potezima vlasti u svim oblastima”.
Ona dodaje da učešće najviših državnih funkcionera u najnovijoj hajci dovodi u pitanje svaku dalju komunikaciju i saradnju, pre svega u oblasti evropskih integracija u kojoj nije moguć dalji napredak Srbije bez uticaja civilnog društva.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je Informer reciklirao već više puta viđene šeme i grafikone. On podseća i da je “Politika” imala sličan pokušaj, kroz serijal tekstova o “tokovima američkog novca u Srbiji”: “Još je Ljilana Smajlović davnih dana, dok je uređivala ‘Politiku’, targetirala udruženja i medije objavljujući ko je koliko dobio donacija, pokušavajući samo tim ciframa da navuče gnev prostote na nas, a nakon nje su tabloidi više puta već radili isto, samo u šarenom prelomu”.
Bodrožić podseća i da je “Srpski telegraf” svojevremeno imao specijalni dodatak “sa iskonstruisanom šemom o tome ko je od koga dobio pare, ko je sa kim povezan i ko kome izdaje komande”. “Kao i u poslednjem slučaju, ta navodna istraživanja potom preuzimaju razni portali i, što je po nas, a i javnost pogubnije, nacionalne televizije, počev od Pinka i tada sve dobija veoma opasnu dimenziju. Nažalost, to se prima kod dobrog dela ljudi u Srbiji, naročito van velikih centara, jer smo društvo sa većinom zarobljenih medija, koji kreiraju stvarnost po želji Aleksandra Vučića, a s druge strane, manjinskom i limitiranom nezavisnom medijskom scenom koja ne može da dopre do većine građana”, kaže Bodrožić.
ZAPAD NAS MRZI ZBOG ZAPADA
Najnoviji napad na NVO sektor paradoksalan je po mnogo čemu. Za početak, povod su antilitijumski protesti, a javnost upravo Zapad vidi kao onu stranu koja Srbiji želi da nametne rudnik litijuma. Zatim, na udaru su proevropske organizacije, dok su protesti protiv litijuma prilično desno orijentisani.
Bojana Selaković ističe još jedan paradoks ove kampanje: “Oni koji su njene mete nemaju apsolutno nikakav uticaj na organizaciju i dinamiku protesta. To se vidi i iz samog narativa koji prati ove proteste, ikonografije, izboru govornika na protestima”.
Ona dodaje da su ovi protesti “odraz akumuliranog nezadovoljstva koje očigledno u Srbiji postoji, bez obzira na rezultate izbora i kome su očigledno skloni i glasači Srpske napredne stranke”.
Po njenom mišljenju, u takvim uslovima, dešava se vaninstitucionalno, heterogeno i potpuno nekontrolisano izlivanje nezadovoljstva građana, čemu upravo svedočimo: “Najveći problem vlasti u ovom trenutku upravo je to što ne postoji jedan centar iz koga se kontrolišu protesti koji se i dalje dešavaju širom Srbije. Kampanjom protiv civilnog sektora sada se pokušava uticati na njihov kredibilitet, kako bi barem jedan deo građana odustao od daljeg učešća u njima zbog potencijalnog ‘mešanja stranog faktora’, što se kao narativ vrlo uspešno u Srbiji koristi još od vremena Miloševićeve vlasti kada treba podsticati sabornost naroda za podršku i legitimitet potezima vlasti”.
Zanimljivo je i to što su na meti vlasti uvek iste organizacije i ljudi, uz blage varijacije. Govoreći o tome, Maja Stojanović kaže da je to zato što svojim radom direktno ugrožavaju autoritarni oblik vladavine, posebno kada se radi o pitanjima korupcije, kontrole medija, ljudskih prava i zaštite životne sredine. Ipak, ona se ne slaže sa tezom da su protesti protiv litijuma desni ili proruski: “Oni jesu heterogeni i na njima se mogu čuti različiti narativi, ali to i jeste karakter građanskih protesta. Uverena sam da antilitijumski protesti u Srbiji zapravo predstavljaju borbu za demokratiju”.
Maja Stojanović smatra da se ljudi koji učestvuju u ovim protestima zalažu za očuvanje osnovnih demokratskih principa kao što su transparentnost, borba protiv korupcije, odgovornost vlasti, poštovanje zakona i učešće građana u donošenju važnih odluka: “Ako se zapadni akteri ne osvrnu na ove legitimne demokratske zahteve, postoji rizik da protesti dobiju antizapadni karakter, što bi dodatno otežalo položaj prodemokratskih snaga u Srbiji. Ukoliko se međunarodna zajednica ne angažuje aktivnije i ne oglasi se protiv hapšenja i medijskih kampanja protiv civilnog društva, demokratija će možda i nepovratno biti narušena”.
ALI ČEMU SVE OVO
Jasno je da se napadi na civilni sektor sporadično ponavljaju, ali uvek kada se dese, legitimno je pitati zašto sada i da li je režim nervozan.
Za Bojanu Selaković poslednja kampanja predstavlja kombinaciju dosadašnjih, već viđenih metoda uz korak dalje: detaljno proučavanje finansijskog poslovanja organizacija i baratanje podacima koji nisu javno dostupni i koji mogu biti dostupni samo nadležnim pravosudnim organima: “Ovo sada je pomeranje lestvice i stvaranje nove normalnosti kada je u pitanju odnos prema civilnim sektoru”.
Maja Stojanović smatra da vlast koristi dvostruko oružje – s jedne strane, osigurava podršku Zapada kroz ekonomske projekte, dok s druge strane koristi autoritarne metode za suzbijanje opozicije i građanskih sloboda. Ovaj balans između ekonomske saradnje sa Zapadom i političke podrške Rusije i Kine omogućava vlasti da deluje sa manje rizika od međunarodne osude, čime se sužava prostor za delovanje civilnog društva i demokratskih inicijativa. Na pitanje da li je režim nervozan, ona kaže da se neka vrsta nervoza režima možda može videti u činjenici da njihovo biračko telo počinje da se priključuje protestima: “Protesti, koji su kulminirali 10. avgusta u Beogradu, imali su nesvakidašnji odziv u raznim malim gradovima širom Srbije”.
Dodaje da ovi protesti predstavljaju izazov zarobljenoj državi, koja privatne interese stavlja ispred interesa građana.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
