Nova srpska bahatost

Društveni i politički analitičari često se bave stanjem srpskog društva i daju objašnjenja zašto je ono takvo kakvo jeste. S godinama, formirala su se razna univerzalna opravdanja i objašnjenja za to zašto nam je privreda u lošem stanju, zdravstvo korumpirano, mladi agresivni, a stanovništvo mahom frustrirano i neurotizovano. Većina tih analiza, osim preciznog dijagnostikovanja problema, obavezno ponudi i nekakvo rešenje, koje uglavnom pada na teret ili državnih institucija ili nekih drugih delova i krugova društva koji treba da brinu o tome. Međutim, jedan vrlo važan momenat koji možda leži u korenu svih problema ovog društva, preskaču sve analize, iz jednostavnog razloga što je reč o nečemu što se ne može institucionalno i sistematski rešiti. Naime, već letimičan pogled na naslovne strane dnevne štampe dovoljan je da se vidi kako našem društvu sve više nedostaje elementarne pristojnosti, a da bahatost raste.

TERORISANJE DŽEJEVIH OBOŽAVALACA: To se najbolje vidi iz sporadičnih incidenata kojima pažnju posvećuju isključivo tabloidi. Poslednji takav primer je tuča koja je izbila na koncertu Džeja Ramadanovskog 31. maja u Beogradskoj areni. U svađi i tuči koja je izbila između posetilaca dve VIP lože učestvovala su deca zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe Čumeta, pokojnog pripadnika surčinskog klana Zorana Šijana i Milana Nerančića Limuna, koji je, prema evidenciji policije, često povezivan sa surčinskim klanom, a poslednjih godina se bavi privatnim biznisom. Zbog čega je izbila tuča nakon koje su privedene 24 osobe, niko tačno ne zna. Prema jednoj verziji, došlo je do sukoba između devojke iz jedne i mladića iz druge lože, što se na kraju pretvorilo u masovnu tuču i gađanje čašama i flašama. Pošto je srča padala i na posetioce ispod VIP loža (one koji su platili jeftinije karte), publika je počela da izlazi napolje, a Džej Ramadanovski je ubrzao završetak koncerta. Druga verzija kaže da su momci iz jedne VIP lože iz čiste obesti bacali led, namenjen za njihova skupa pića, na publiku koja je sedela ispod, što je izazvalo revolt ekipe iz druge lože. Koja god varijanta da je istinita, epilog je isti: ljudi koji su platili ulaznice da bi slušali Džeja Ramadanovskog, zbog tuđe obesti, bahatosti i divljaštva morali su taj koncert da napuste ranije, a Džej Ramadanovski, šta god ko mislio o njemu, bio je onemogućen da svoj posao pevača i zabavljača odradi pošteno i da do kraja održi svoj prvi veliki beogradski koncert posle više godina. Ukratko: grupa od 24 osobe terorisala je 13.000 ljudi, koliko ih je te večeri, prema pisanju medija, bilo u Areni.

Učesnici tuče u Areni imali su bar toliko pristojnosti da se zadrže u svojim ložama. Ostale posetioce mogla je eventualno da pogodi neka flaša ili čaša, ali dobro je što ničiji život nisu direktno ugrozili. To se ne može reći za kragujevačkog biznismena Zorana Jovičića, koga je šira javnost upoznala pre dve nedelje, kada je na internet sajtu Jutjub objavljen snimak vozača koji vozi pogrešnom trakom Bulevara kralja Aleksandra ispred Doma Narodne skupštine Srbije. Na snimku se dalje vidi kako Jovičić okreće vozilo i preko skupštinskog platoa dolazi do ulaza u zgradu pri čemu je jednom stranom vozila prešao i preko skupštinskih stepenica, pre nego što je uspeo da parkira auto. Naknadno se saznalo da je snimak napravljen još 16. oktobra prošle godine, a MUP Srbije je 24. maja podneo krivičnu prijavu protiv Jovičića, iako ga je odmah nakon počinjenog prekršaja zaustavila saobraćajna policija i utvrdila da ima 1,98 promila alkohola u krvi. U svoju odbranu, Jovičić je rekao da je vozio pod dejstvom alkohola i sedativa, koje je dobio na recept zbog privatnih i poslovnih problema koje je imao prošle godine. Da ne sme da vozi pijan, piše u zakonu, koji možda nije imao prilike da pogleda. Ali, ako je pio sedative, sasvim sigurno je video kutiju u kojoj se nalaze, na kojoj je jasno označen crveni trouglić, a u uputstvu piše da se onima koji ih piju ne preporučuje upravljanje motornim vozilima i mašinama.

I dok Jovičića donekle možda i može da opravda to što je bio pod dejstvom alkohola i lekova, za jedan drugi slučaj koji je uzdrmao javnost to se ne može reći. Događaj koji šalje poruku da od bahatih vozača nisu ugroženi samo pešaci i drugi učesnici u saobraćaju, već i mrtvi ljudi, odigrao se u januaru ove godine. Zaječarska policija podnela je prijavu protiv Gorana Jovića, vozača „audija“, čiji je vlasnik Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, zbog bahatog ponašanja i ometanja uviđaja saobraćajne nesreće u kojoj je nastradao Pero Đ. (21). Nakon što je odbio da stane na znak policajca koji je vršio uviđaj, Jović je automobilom prešao preko delova tela nastradalog. S njim je u automobilu bila Branislava Parezanović, sekretarica predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović. Ni jedno ni drugo nisu imali pravo na samostalno korišćenje službenog automobila, ali to Jovića nije sprečilo da se, kada ga je policija konačno zaustavila, pozove na nekakav imunitet. Jović je, posle čak osam dana dobio otkaz, a Parezanovićeva je nagrađena prelaskom u kabinet Milutina Mrkonjića. Samo nekoliko dana posle ovog incidenta, službeni vozač Zoran Milunović, upravo preko puta Doma Narodne skupštine, isekao je šest traka službenim „audijem“. Ovoga puta slučaj je bio „jednostavniji“, pa je za samo dva dana dobio otkaz.

ODMOR U ZATVORU: Slučaj koji nije izazvao preteranu pažnju u medijima, ali koji svojom tragikomičnošću možda najbolje ilustruje sveprisutnu bahatost ne samo pojedinaca već i institucija, dogodio se pre nešto više od mesec dana u Kuršumliji. Direktor Turističke organizacije Kuršumlije Slavko Ilić osuđen je na mesec dana zatvora zbog prebijanja komunalne inspektorke, koju je u prostorijama inspekcije vukao za nos i udarao u glavu. Slavka Ilića komunalnoj policiji je prijavio komšija navodeći da mu smeta njegov pas. Inspektorka Miladija Maksimović izašla je na teren i ustanovila da je pas držan u propisanim uslovima, ali da je smešten uz ogradu, i naložila je Iliću da u svom dvorištu premesti psa 10 metara od komšijine ograde. Ali, Ilića je to naljutilo i odmah je došao kod nje u opštinsku kancelariju i nasrnuo na nju. Nakon toga je usledila tužba od Opštinskog javnog tužilaštva. Najpre je Opštinski sud u Kuršumliji doneo presudu po kojoj se Ilić osuđuje na 150 dana, uslovno na tri meseca. Kao olakšavajuću okolnost sud je prihvatio to što je Ilić, koji je tada bio odbornik u Skupštini opštine Kuršumlija, u međuvremenu postavljen za vršioca dužnosti direktora Turističke organizacije. Međutim, na osnovu žalbe javnog tužioca, Okružni sud u Prokuplju preinačio je presudu i Ilića osudio na 30 dana efektivnog zatvora zbog krivičnog dela napad na službeno lice. U Turističkoj organizaciji Kuršumlije potvrđeno je da će mu vreme koje provodi u pritvoru biti evidentirano kao tridesetodnevni odmor.

Ovi primeri tek su nekolicina iz mora sličnih koji svakodnevno pune novinske stupce. Zajedničko im je to da se pristojan čovek, koji još veruje u postojanje reda i pravila ponašanja, zapita: zašto misle da imaju pravo da se tako ponašaju? Kad uzmemo u obzir sve ono što do javnosti nikada ne dođe i što svojim razmerama i posledicama nikoga više ne skandalizuje, dolazimo do toga da smo se, kao društvo, opasno približili onome što se u teoriji naziva prirodno stanje, koje najverovatnije nikada i nigde nije postojalo u tom obliku, ali se hipotetički uzima za ono što je prethodilo nastanku civilizovanog društva: stanje u kom svako grabi samo za sebe, svako svakoga napada i vodi računa isključivo o svojim potrebama. Naravno, srpska realnost nije u toj meri kataklizmična, ali očigledno je da imamo problem. A time se vraćamo na početak priče: taj problem se ne može sistematski rešiti, jer su elementarna pristojnost i vođenje računa o pravima i potrebama drugih nešto što je individualna stvar, prepuštena pojedincu. Građani Srbije, prema prošlogodišnjem istraživanju Stratedžik marketinga, rađenom za potrebe OEBS-a i MUP-a Srbije, od svih institucija imaju najviše poverenja u Crkvu. Ista ta Crkva puni novine skandalima, međusobnim trvenjima, pa čak i tučama. Nasilje je prihvatljivo na gotovo svakom koraku: u Skupštini, na ulici, na sportskim dešavanjima, u školama. Sasvim je logično da se u nekom trenutku izgubi predstava o tome da red, pravila i poštovanje potreba drugih postoje da bi svima život bio lakši. Od pristojnosti još niko nije umro, a zbog tuđe bahatosti lako je izgubiti glavu.