Noćno trovanje

Sa prvim mrakom u Pančevu raste zagađenje – mikrogram po mirkogram podiže se koncentracija benzena, toluena, ksilena i jedinjenja sumpora, opasnih materija čije pevljive nazive u drugim gradovima znaju samo hemijski inženjeri ili povremeni ljubitelji ove nauke, dok su u Pančevu deo svakodnevnog jezika. Na prvi oset vazduha sa tragovima metil-merkaptana, gasa koji obično najavljuje povećani dolazak drugih otrova i čiji je miris jedan od najgorih koje su proizveli priroda i čovek u dugoj istoriji kreacija neprijatnih mirisa, stanovnici Pančeva zatvaraju prozore, zaključavaju terasna vrata i iza okana čekaju da prođe talas gasa, uz redovne komentare da „opet truju“. U Srbiji nema formalnih pokazatelja koji bi zvanično potvrdili upotrebu reči „trovanje“, niti konkretnih podataka o štetnosti imisije ovih gasova po ljudski organizam, budući da na ovu temu u Srbiji nisu rađene ovlašćene medicinske studije, ali niko normalan, bez obzira na to koliki je birokrata, neće u Pančevu noću ostati na terasi i dugo udisati benzen ili merkaptane.

Južna zona je industrijska oblast uz obalu Dunava, gde su pre nekoliko decenija podignuta gigantska postrojenja NIS Rafinerije, NIP Petrohemije i Azotare. Nekadašnji funkcioneri koji su upravljali fabrikama navodno su sa porodicama napuštali grad dok su tokom vikenda pogoni ispuštali otrovna isparenja u atmosferu, ali u to doba nije bilo nikakve ekološke akcije. Poslednjih godina organizovan je čitav niz ekoloških protesta u gradu, uz učešće opštinskih i republičkih vlasti doneto je nekoliko akata, Rafinerija je sačinila akcioni plan za sanaciju i učinjeni su izvesni konkretni pomaci u zaštiti životne sredine u Pančevu. No, noćna imisija gasova ostala je neizmenjena praksa. Rasprostranjeno je viđenje stanovnika Pančeva da do povećanih imisija dolazi u vreme vikenda ili noću, zato što ekološki inspektori tada nisu na poslu.

Da li je zaista tako? Monitoring sistem Opštine Pančevo, instaliran zahvaljujući donacijama iz Italije, ima tri merne stanice na liniji prema Južnoj zoni, jednu u obližnjem selu Starčevo i jedini je koji kvantitativno može da odgovori na to pitanje. Merne stanice bez prekida određuju jednočasovne koncentracije pojedinih gasova čime mere imisiju, zagađenje koje je stiglo do grada, kontinualno i potpuno uporedo sa fabričkim izvorima koji izbacuju otpadne materije u atmosferu, što se pak zove emisija. Svakog sata se podaci sa mernih stanica prosleđuju u centralni računar u opštini, čime se dobija istorija nivoa zagađenja. Ne postoji zvanična analiza odnosa zagađenja u dnevnom i noćnom periodu, ali vizuelni pregled histograma koncentracija pokazuje da su od deset sati uveče do šest sati izjutra koncentracije gasova veće nego u dnevnom periodu. U lokalnom listu „Pančevac“ kažu da su se najveći incidenti u Južnoj zoni obično događali subotom uveče.

RADNO VREME: Praksa noćnog trovanja mogla bi ukazivati na to da je zagađenje zapravo posledica neaktivnosti inspektora za zaštitu životne sredine. „Naši inspektori nemaju radno vreme i nema veze da li je vikend“, kaže za „Vreme“ Snežana Poledica iz Uprave za zaštitu životne sredine u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine. „Građani Pančeva ponekad direktno zovu i Upravu, ali nikada se nije desilo da naši inspektori ne izađu na teren. Odmah reaguju ne samo inspektori već i ljudi iz Rafinerije. Mi imamo inspektorku koja živi u Pančevu i ona može da naloži mere kojima se situacija vraća u stanje graničnih vrednosti zagađenja, pa čak i da zaustavi proizvodnju.“ No, kako to izgleda u samom gradu iz ugla običnog građanina? Pozivom na broj 985 građanin zabrinut za sopstveno i zdravlje svoje porodice u bilo koje doba noći dobija Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje. Operater ga tromim banatskim naglaskom umiruje navodeći kako su „postrojenja u Južnoj zoni dotrajala“, kao i da su inspektori već obavešteni o neprijatnom mirisu iznad grada. Kada primi bar deset poziva, operater obaveštava dežurnog opštinskog inspektora u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine koji na monitoring sistemu proverava stanje koncentracija.

Prema Pravilniku o epizodnom zagađenju Opštine Pančevo, ako je koncentracija bilo koje zagađujuće materije dostigla graničnu vrednost na bilo kom mernom mestu, dežurni obaveštava sekretara, koji potom u sledu obaveštava direktora Uprave za zaštitu životne sredine, MUP, lokalne medije, Zavod za zaštitu zdravlja i predsednika opštine koji u dogovoru sa nadležnim organima u Ministarstvu odbrane odlučuje o uključivanju sirena za uzbunjivanje. To je propisani postupak prema pravilniku u slučaju epizodnog zagađenja I stepena. Kod zagađenja II stepena do sirena se dolazi bez međukoraka. Postupak u slučaju manjeg zagađenja, u stanju pripravnosti, podrazumeva da se ne bude baš svi ljudi u ovom lancu, nego se prethodno ustanovi u čijoj se nadležnosti nalazi zagađivač. U većini slučajeva odgovorna je Republika, pošto su prema proceni opštinskog sekretara najverovatniji zagađivači fabrike Južne zone, pa se posle dovoljno pritužbi jednostavno poziva lokalni republički inspektor za zaštitu životne sredine.

„Inspektor u većini slučajeva izlazi na teren. Kada nas preko Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje obaveste o povećanju zagađenja ili u slučaju žalbi građana, inspektor vrši inspekcijski nadzor i preduzima zakonom predviđene mere“, kaže za „Vreme“ Jelena Stanković, republički inspektor za zaštitu životne sredine, naglašavajući kako i ona sama živi u Pančevu, deleći iste životne uslove sa ugroženim građanima. „Građani najčešće zovu Centar za obaveštavanje, ali vas probude i u toku noći. Mi smo obavezni da uvek budemo dostupni. Mi smo državni činovnici koji su u obavezi da sprovode zakon. Naš položaj nije lak“, kaže Jelena Stanković opisujući slučaj kada je jedne subotnje noći provela sedam sati u Rafineriji, da bi sutradan ujutru odgovarala na pitanja većeg broja novinara, što joj je uništilo nedeljni odmor.

REAKCIJE U FAZI: Nažalost, jedan kamuflirani noćni poziv novinara „Vremena“ nije u praksi pokazao da sistem funkcioniše na način na koji je to predviđeno. Osim utehe i lepih reči, druge reakcije nije bilo. Možda se tokom te noći službi za uzbunjivanje nije javilo devet preostalih žalitelja, možda telefoni nisu dovoljno glasno zvonili ili je posredi nešto drugo. „Za nas je zagađenje samo ono što je definisano pravilnikom“, objašnjava za „Vreme“ mr Vladimir Stojanović, takođe sa zvanjem republičkog inspektora za zaštitu životne sredine, ali on, bez prebivališta u Pančevu. Pre bilo kakve reakcije, Stojanović postavlja pitanje šta se podrazumeva pod zagađenjem i napominje da ga treba razlikovati od „subjektivnog doživljaja građana“. „Prag koncentracije koji čovek oseća izuzetno je nizak“, smatra Stojanović.

„Uređaji i građani rade potpuno u fazi“, kaže za „Vreme“ Milan Borna, sekretar za zaštitu životne sredine Opštine Pančevo. On navodi slučaj incidenta u noći 8. aprila ove godine kada je sekretarijat primio 300 poziva za samo dva sata. Monitoring je uporedo registrovao izuzetan skok imisije, a ubrzo se ispostavilo da je na jednom rezervoaru u Rafineriji potonuo krov, deo fluida je ostao nepokriven, a otrovne pare su se podigle u atmosferu. Gradski sekretarijat je tada podneo prijavu Opštinskom tužilaštvu, a proces se trenutno nalazi u toku.

Verovatno da su najslabija karika u lancu kontrole upravo izlasci inspektora na teren. Šta on radi kada je alarmiran i automobilom se zaputi ka Južnoj zoni? Nema na raspolaganju mobilnu laboratoriju kojom bi na licu mesta ustanovio emisiju, a i kada bi je imao, njegova prijava bi teško bilo šta učinila na sudu, budući da ne postoje zakonom i pravilnicima određene granične vrednosti. Jedino što može da učini jeste da kod dežurnog inženjera fabrike pregleda beleške u dnevniku rada, čime zapravo vrši ono što se birokratski naziva „kontrola režima rada postrojenja“. Tako sve prijave inspekcije zavise direktno od dobre volje zagađivača i kada bi lica u Rafineriji nafte Pančevo i NIP Petrohemiji želela da inspektorima pokažu lažne podatke, ništa ih ne bi moglo sprečiti. Na pitanje ko garantuje da zagađivači pokazuju prave podatke inspektorima, Vladimir Stojanović ostaje zapanjen takvom pretpostavkom. „Kontrolna knjiga je sastavni deo sigurnosti samih postrojenja. Operativac u fabrici vodi računa o bezbednosti postrojenja“, veruje Stojanović. On dodaje da inspektori imaju uvid u sve podatke, ali neke ne smeju da prezentuju javno, kako ne bi narušili princip poslovne tajne za ta preduzeća.

U međuvremenu, građanin uvid u stanje zagađenja može steći samo na osnovu opštinskog monitoringa. Na ulazu u zgradu opštine, uz park u centru grada, postavljen je računar koji je povezan sa sistemom monitoringa i na kome se prikazuju histogrami prisutnosti gasova na mernim mestima Vojlovica, Ulica cara Dušana i Vatrogasni dom, uz Starčevo gde radi nezavisan sistem. Međutim, već izvesno vreme taj računar za javnu prezentaciju podataka ne radi. Zabrinuti građanin u izlogu opštinske zgrade može da vidi samo ugašen monitor i beo papir na kome je opštinski sekretar Milan Borna rukom napisao da je računar isključen jer „ne radi klima-uređaj“. Pravo je pitanje kako se pred tom porukom oseća seljak koji je potegao, recimo, iz Starčeva da u zgradi opštine sredi neku dokumentaciju i uz put gvirne na šarene grafikone koji pokazuju da li se njegovi kod kuće trenutno truju ili ne. Kako se oseća kad računaru ne radi klima-uređaj? Razočarano, to je siguran odgovor.

Paradoks je da sistem monitoringa nesmetano radi, mada prolaznicima ne prikazuje podatke. Oni koji su dovoljno radoznali mogu pogledati na internet adresi Skupštine opštine Pančevo (www.sopancevo.org.yu), gde se pomenuti histogrami koncentracija menjaju u realnom vremenu. Uz njih, ovde je objavljena i tabela graničnih vrednosti imisija. No, laik za hemijska jedinjenja i njihov uticaj na ljudsko zdravlje imaće malo koristi od ove tabele, pošto za mnoge opasne supstance nije navedena vrednost. To je zato što jednočasovne granične vrednosti za benzen, amonijak, sumpor-dioksid ili smrdljivi metil-merkaptan nisu definisane republičkim propisima. Nema ih u Pravilniku o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka („Sl. glasnik RS“ br. 54/92, 30/99 i 19/06). Ovaj detalj sa kojim će se suočiti svaki korisnik monitoringa samo je jedno od mnogih otvorenih i nedefinisanih pravila na republičkom nivou. Na sreću, Skupština opštine Pančevo je u sopstvenoj režiji sa interneta prikupila američke EPA podatke i evropske standarde i na osnovu toga donela Pravilnik o dopunskim stanicama za praćenje imisije („Sl. list optšine Pančevo“, br. 12/04) i Pravilnik o epizodnom zagađenju vazduha („Sl. list opštine Pančevo“, br. 06/05). U ovom drugom postoji tabela graničnih vrednosti imisije.

MERENJA SA PEČATOM: „Monitoring postoji već dve godine“, kaže Milan Borna. „On je definitivno pokazao šta se zbiva u Južnoj zoni.“ No, uprkos pravovremenosti ovih podataka i njihovoj dostupnosti za sve koji su uporni, Uprava za zaštitu životne sredine i republički inspektori kažu da opštinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine nije ovlašćen da obavlja takva merenja. Takva ovlašćena ustanova u Pančevu je Zavod za zaštitu zdravlja, ali on nema merne instrumente koji bi neprekidno merili imisije u gradu, već merenja vrši povremeno, što se, naravno, dešava po danu. Rezultate merenja opštinskog monitoring sistema u svom radu ipak koriste i republički inspektori, ali se oni ne mogu upotrebiti kao dokaz na sudu. „Vezivanje za formalno udaranje pečata neće rešiti problem“, smatra Milan Borna i dodaje da italijanska i austrijska firma, koje su postavile sistem i koje ga održavaju, imaju evropske sertifikate, kao i da su opštinski službenici obučeni za rad na ovom sistemu. Opštinski sekretarijat sarađuje i sa Institutom za fiziku u Zemunu, jednom od naših vodećih naučnih ustanova. Međutim, Zakon o zaštiti životne sredine, kao i ostatak pravne regulative ne predviđaju precizno ovu vrstu monitoring sistema, što je osnovni razlog zašto njegov rad nije dobro pravno utemeljen.

„Zbog toga je Uprava angažovala Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju iz Beograda radi izrade studije o nivou zagađenja“, kaže inspektor Jelena Stanković. Centar za hemiju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) merio je emisije nekoliko dana u spoljašnjoj sedini i obišao fabrike Južne industrijske zone. Dr Dragana Đorđević i mr Tanja Šolević iz IHTM-a analizirale su dobijene rezultate merenja i na osnovu matematičkog modela donele zaključak o izvorima zagađenja, da bi u oktobru 2004. godine Upravi za zaštitu životne sredine dostavile obiman „Konačni izveštaj o ispitivanju uzroka i stepena zagađenja vazduha štetnim i opasnim materijama“.

No, upravo ovaj izveštaj potvrđuje kvalitet opštinskog monitoring sistema. „Srednje dnevne, 24-časovne koncentracije benzena, toluena i ksilena koje meri kontinualni monitoring sistem Opštine Pančevo i srednje dnevne koncentracije ovih materija dobijene kumulativnom metodom, merene od strane IHTM-og Centra za hemiju, jednake su u granicama greške merenja različitih metoda“, piše u izveštaju IHTM-a, mada se u daljem dodaje da merna mesta iz opštinskog monitoring sistema nisu sasvim reprezentativna za potpuno praćenje uticaja Južne industrijske zone. „Centralni i istočni delovi grada nisu obezbeđeni nijednim mernim mestom na kojem bi se pratile karakteristične zagađujuće materije iz NIS Rafinerije nafte – Pančevo.“ Republički inspektor Jelena Stanković naložila je fabrikama u Južnoj zoni da i one postave merne instrumente koji ne bi merili imisiju u gradu, već emisiju na samim emiterima, ali ovaj merni prsten još nije u potpunosti realizovan. „Da bi se to desilo, neophodno je da se prethodno izvrši sanacija postrojenja“, objašnjava opštinski sekretar Milan Borna.

JUGOISTOČNI VETAR: Merenja, kako god se vršila, ipak pokazuju da se koncentracije imisije povećavaju tokom noći. Šta je uzrok ove pojave? U Rafineriji nafte Pančevo ne smatraju da do toga dolazi usled promene u procesu proizvodnje. „To ne bi trebalo da ima neke veze“, kaže za „Vreme“ Aleksandar Manić, portparol generalnog direktora Rafinerije. „Proizvodnja u Rafineriji je kontinuirani proces“, smatra Manić dodajući da su posredi verovatno meteorološki uslovi.

„Mi nismo statistički obrađivali podatke na ovaj način“, kaže Milan Borna. „Reč je o tome da Pančevo ima vrlo loš položaj. Grad se nalazi na liniji jugoističnih vetrova koji prenose sve gasove iz Južne zone. Zbog toga imamo situaciju da se fabrički krug preseli u gradsko jezgo i spavaće sobe“, objašnjava Borna dodajući da su koncentracije zagađujućih materija 100 puta veće u fabričkom krugu nego u naseljenom području. Usled jugoistočnog vetra, imisija u gradu raste. Kada brzina vetra padne na dva m/s, kretanje gasova više nije turbulentno, nego laminarno, nema mešanja i dolazi do akumulacije materija koje zagađuju grad i prete zdravlju stanovništva.

„Razlog leži u meteorološkoj podlozi regiona“, smatraju i istraživači iz IHTM-a. „Pokazano je da su prizemne inverzije česte i da se dešavaju narocito noću – u proseku na godišnjem nivou obračunat je 241 slučaj. Emitovane materije iz niskih izvora ne prolaze gornju granicu prizemne inverzije i ostaju zarobljene u prizemnom sloju što daje visoke prizemne koncentracije. Materije emitovane sa velikim efektivnim visinama mogu da ‘probiju’ gornju granicu prizemne inverzije i da se slobodno transportuju na većim visinama od tla ne utičući na njihove prizemne koncentracije.“

„To traje već 30 godina“, kaže Borna. „Sigurno je da noću pada i disciplina u fabrikama, u trećoj smeni ostaje samo dežurni, ali su sve dosadašnje inspekcije retko davale izveštaje u kojima se pominje neko odgovorno lice.“ Republički inspektori kažu da fabrike reaguju na sva upozorenja i da svoj rad prilagođavaju meteorološkim uslovima. „Direktor Rafinerije Nikola Garić jednom je i zaustavio aktivnost kada je monitoring registrovao povećanja“, kaže Jelena Stanković, dok Vladimir Stojanović dodaje da su nedavno postavljene meteorološke stanice u Južnoj zoni.

Međutim, uz svu tu obazrivost i brzopoteznost, koncentracija benzena u imisiji ponekad dostiže vrednosti od 55 i 77 mikrograma po kubnom metru, mada je ove godine dozvoljena granična vrednost mnogo manja. „Uređaji to registruju, ali situacije ostaju nedorečene“, kaže Borna. Prema nedavno dopunjenom republičkom pravilniku gore napisanog dugog imena, ona za benzen iznosi deset mikrograma po kubnom metru, s tim da će u narednim godinama biti smanjivana za 0,5 mikrograma, sve dok 2015. godine ne bude dozvoljena vrednost od pet mikrograma po kubnom metru.

PRETAKANJA: Uporedo sa lokalnim pretakanjima odgovornosti i graničnih vrednosti emitovanih gasova, veliki petrohemijski kompleks se sprema za privatizaciju. HIP Petrohemija i NIS Rafinerija se poslednjih meseci ubrzano šminkaju. „Nikad kao u ovo pretprivatizaciono vreme nije bilo važno da fabrike rade punim kapacitetom“, rekao je prošle nedelje Šandor Ambruš, šef tima koji daje tehničku podršku konzorcijumu „Meril Linč“ i Rajfanzen investid, privatizacionim savetnicima NIS-a. Vlada Republike Srbije je krajem jula 2006. godine odlučila da se tender za privatizaciju raspiše u oktobru, a sama privatizacija se očekuje na proleće 2007. godine. U Pančevu smatraju da Vlada zapravo želi da budućim stranim vlasnicima uvali i ekološke probleme u sklopu ovog velikog privatizacionog poduhvata, a otezanje u donošenju smislenih pravilnika i graničnih vrednosti imisije objašnjava se logikom kako je bolje sačekati tako da taj problem plaćaju i rešavaju stranci.

Pitanje je da li takav plan možda nije preterano lukav jer neregulisana ekološka regulativa može samo dodatno da snizi privatizacionu cenu. Bremenitu mladu je teško udati ma kako da je našminkana, a posebno ako zaudara na metil-merkaptan. Svaka ozbiljna kompanija će se dobro obavestiti i o svim potencijalnim problemima koje kupuje uz ovaj industrijski kompleks. U međuvremenu, odgovornost Južne zone za trovanje građana postala je nesumnjiva. „Sagledavajući izvore emisija štetnih i opasnih materija unutar Južne industrijske zone može se konstatovati da postoji obilje emitera različitih tipova, konstrukcija, visina i različitih zagadujućih materija koje se iz njih oslobađaju“, kaže se u izveštaju IHTM-a uz zaključak da na zagađenost vazduha grada Pančeva ne utiču svi izvori emisija podjednako. „Izgleda da visoki emiteri u koje spadaju baklja i visoki dimnjaci najmanje doprinose zagađenju vazduha, dok prizemni emiteri u koje spadaju pretakališta unutar NIS Rafinerije, pretakalište za pirolitički benzin unutar HIP Petrohemije i postrojenja za preradu otpadnih voda u obe fabrike najviše doprinose zagađenju vazduha benzenom, toluenom, ksilenom, ali i drugim opasnim materijama kao što su jedinjenja sumpora“, zaključuje se u izveštaju IHTM-a.

„Na osnovu ovog izveštaja republički inspektor je doneo više rešenja o sprovođenju tehničko-tehnoloških mera za Rafineriju nafte Pančevo“, kaže republički inspektor Jelena Stanković. „To su rešenja za sanaciju postrojenja za distribuciju i promet naftnih derivata. Fabrike imaju obavezu da ih sprovedu, a republički inspektor vrši nadzor nad sprovođenjem tih mera.“ Ona smatra da se ne može reći da neki pomak nije postignut, ali da se mora brinuti i o održivom razvoju. „To su vrlo sistematski poslovi i zahtevaju visoke kvalifikacije u odlučivanju i realizaciji“, objašnjava republički inspektor Vladimir Stojanović, neobično jako uveren da su zagađivači dovoljno ozbiljni u svojoj nameri da smanje zagađenje. „To su ogromni investicioni zahvati. To postrojenje živi i ono ne treba da se ugasi.“

„Mi nemamo viziju zajednice“, smatra Milan Borna i objašnjava da građani treba da odluče kako će se problem dalje rešavati, uz zaključak da u rešenju tog problema moraju svi zajedno uzeti učešće, opština, republički inspektori i fabrike Južne zone. U međuvremenu, Rafinerija je donela akcioni plan koji je formalno usvojila Skupština opštine, a na osnovu kog je republički inspektor doneo nova rešenja o konkretnim merama koje sad rafinerija sprovodi. Ova situacija „reći ću ti kako da me kazniš“ ne mora da znači da industrija neće uložiti izvesna sredstva u sanaciju kritičnih postrojenja, ali je izvesno da država mora zauzeti čvršći i ozbiljniji stav. Pre svega, stav da zaštiti živote i zdravlje više od 100.000 svojih građana koji žive u blizini poslovične zone zagađenja. „Normalno je da građani reaguju i dobiju pravovremenu informaciju“, kaže Jelena Stanković. „Postoje aerozagađenja i Uprava za zaštitu životne sredine ne osporava te podatke. Uprava je trenutno zauzela stav da se problem mora rešavati.“