Osnovni podaci: Rođen je 1983. godine u Užicu. Prvih šest godina živeo u Novoj Varoši, a zatim u Beogradu. Završio je Pravni fakultet. Tokom studija je tri puta pobeđivao na takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu (2004, 2005. i 2007. godine). Kao student 2007. godine dobio je prvu nagradu Alan Votson Fondacije za projekat „Dušanov zakonik i pravni transkripti“. Upisao je 2010. godine doktorske studije. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine postaje stručni saradnik u nastavi na predmetima „Uporedna pravna tradicija“ i „Nacionalna istorija države i prava“, na kojima je 2010. izabran za asistenta. Govori engleski, francuski i italijanski jezik.
Po čemu je poznat: Selaković je, dok je bio asistent na Pravnom fakultetu, na predavanju uzeo od studentkinje flašicu vode hrvatskog proizvođača i bacio je u kantu za đubre rekavši da to čini jer u pitanju nije domaća voda. Selaković je kazao da je samo želeo da ukaže studentima na neophodnost kupovine domaćih proizvoda: „Bacanjem te flašice studentima sam slikovito ilustrovao i na delu pokazao kako se pomaže Srbiji“.
Politička karijera: U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja 2008. Član je Glavnog i Izvršnog odbora i predsednik je Pravnog saveta SNS-a. U septembru 2012. izabran je za člana Predsedništva SNS-a, a tokom ministrovanja je postao potpredsednik SNS-a.
Ministar: Najmlađi je ministar u Vladi Srbije. Kada je jula 2012. formirana Vlada Srbije premijera Ivice Dačića, Selaković je postao ministar pravde i državne uprave. Na tu funkciju reizabran je u aprilu 2014. godine u vladi Aleksandra Vučića.
Imovinska karta: Nikola Selaković, ministar pravde, prima tri plate: ministarsku od oko sto hiljada, drugu kao član Visokog saveta sudstva – 15.177 i treću kao član Državnog veća tužilaštva, takođe, 15.177 dinara. Njegova imovinska karta u Agenciji za borbu protiv korupcije je prazna. Spada u ministre sirotane, a u toj grupi su, pored njega, i premijer Aleksandar Vučić, potpredsednik Rasim Ljajić i Jadranka Joksimović. Prema tim kartama, oni nemaju ništa – ni stanove, ni kola, ni ušteđevinu.
Gospodin član: Sindikat pravosuđa Srbije saopštio je oktobra 2013. da ministar pravde Nikola Selaković ima devet funkcija. Selaković je tada bio član Saveta Univerziteta u Beogradu, Nacionalnog saveta za regionalni razvoj, Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, predsednik je vladinog odbora za pravni sistem i državne organe, član vladine kadrovske komisije, predsednik vladine administrativne komisije, član Saveta za nacionalnu bezbednost, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ministarstvo pravde je odgovorilo da je „ministar Selaković imenovan od strane Vlade Republike Srbije, i za obavljanje ovih poslova ne prima nikakvu zaradu.“
NGO aktivista: Selaković je osnivač, a u periodu od 2011. do 2012. godine bio je i predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“. Od 2010. godine predsednik je Instituta „Oratoria“ – Centar za retoriku. Od 2003. godine je član, a od 2005. godine sekretar Kluba ljubitelja antičkog i rimskog prava Pravnog fakulteta „Forum Romanum“.
Hobi: Voli konje (kao mali naučio da jaše), a ljubitelj je i fotografije.
Stanje u pravosuđu: „Najveći problem pravosuđa su sudije i tužioci koji ne žele da prihvate da država ne postoji zbog njih, već da su oni tu zbog države i građana.“
Cenzura u Srbiji: „Kako neko može da priča o cenzuri kad se premijer u jednoj emisiji naziva somom, dok neki mediji objavljuju najgnusnije laži o mrtvorođenom detetu premijera? I niko na to nije reagovao, ni novinarska udruženja ni međunarodne institucije.“
Kokarda i šajkača: Orsat Miljenić, hrvatski ministar pravde, izjavio je da ne može da sedi za istim stolom sa Selakovićem ako nosi kokardu na kapi. Na to je Selaković uzvratio da ponosno nosi srpsku šajkaču. „Što se tiče moje kape, uvek ću s ponosom nositi kapu koju su nosili moji preci na Ceru, Kolubari, Krfu i Kajmakčalanu.“
