Budući ambasador Srbije u SAD bio je jedan od predstavnika demokratske Srbije, porodičan čovek, rečit inženjer hidroenergetike koji zna da tiha voda breg roni i da ide raznim putevima dok se ne pretvori u energiju. Ne manje važno – Dragan Šutanovac je visok, lepo mu stoji odelo, a lepo će mu stajati i trenerka ako marketinški tim proceni da se treba slikati u parku kad predsednik dođe u Ameriku
On ne misli da je Kosovo srce Srbije, NATO smatra za partnera, zalaže se za profesionalnu vojsku i uvođenje sankcija Rusiji. Sa ovakvim stavovima, teretom “žutog ološa” na leđima i nadmenim pristupom da nema “potrebu da gostuje na opskurnim televizijama”, Dragan Šutanovac – jedan od najprepoznatljivijih simbola nekadašnje vlasti Demokratske stranke – uspeo je da se nametne i bude predložen za novog ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ova vest je iznervirala skoro sve – kako za one koji se ubiše objašnjavajući da je Šutanovac pogrešio i “otišao u četnike četres pete”, do drugih koji mudro ćute dok im se ne kaže kakav je krizni menadžment u slučaju kad donosilac svih odluka ponovo uradi ono što najbolje ume – ponizi svoje verne podanike.
Naravno da formalno nije Aleksandar Vučić predložio Šutanovca nego Vlada Srbije i naravno da to uvek “saznaju” “Blic” i “Kurir”. Pisane potvrde ove vesti nema – kažu, to se ne radi dok ne bude zvanično. Biće valjda u “Službenom glasniku”, ali do tada to više i neće biti vest.
Da li je neko iznenađen? Ne preterano. Ovo imenovanje samo je još jedan dokaz da je sve baš onako kako bi i trebalo da bude, te da će razvojni put Dragana Šutanovca svako tumačiti onako kako mu je lakše da proguta činjenicu kakav je zapravo karakter poželjan za uspeh u Srbiji danas. I ne samo danas. Zato će ovaj tekst probati da osvetli bar neke uglove – kako onaj da je ovo de fakto 6. oktobar jer je u vlasti više “žutih” nego ikog drugog, do mišljenja da se ni jedan ambasador ništa ne pita, pa nema ni veze ko je.
KROZ RUŽIČASTE NAOČARE
Da li je Šutanovac izabran zato što je sposoban i potreban današnjoj Srbiji? Beogradsko je dete (kao i predsednik), jedan od predstavnika demokratske Srbije, porodičan čovek, rečit inženjer hidroenergetike koji zna da tiha voda breg roni i da ide raznim putevima dok se ne pretvori u energiju. Ne manje važno – Dragan Šutanovac je visok, lepo mu stoji odelo, a lepo će mu stajati i trenerka ako marketinški tim proceni da se treba slikati u parku kad predsednik dođe u Ameriku, pa mu treba brifing pred važne sastanke.
Sad, tu će pred novog ambasadora biti stavljen nemoguć zadatak – da u prekratkoj trenerci izgleda kao potrčko kako bi Vučić u svetlo plavom ili crnom kompletu delovao nekako elegantno i iznad situacije. Ne sme da se zaseni predsednik, to je najteža lekcija. Jer da je lako zameniti Marka Đurića – nije! Biralo se dugo, mnogi viđeni naprednjaci su se sami crtali za to mesto i da se moglo bolje – sigurno bi izabrali boljeg.
Ima još dobrog. Šutanovac ima iskustvo ministra vojnog. On je tu funkciju obavljao neposredno pre Aleksandra Vučića – od maja 2007. do jula 2012. godine – u vladama Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića. (Ni Vučića ni Šutanovca danas na sajtu Ministarstva odbrane nema, jer arhiva datira samo do 2016. godine, tako da počinje i završava se sa Batom Gašićem).
Tokom mandata Dragana Šutanovca ukinuto je obavezno služenje vojnog roka u Srbiji i zbog toga će mu hiljade i hiljade majki biti večno zahvalne, a bar će mu još toliko ocvalih trećepozivaca (i Raša tudej) večno zamerati. Zalagao se za reformu vojske i prilagođavanje sistema odbrane standardima NATO-a i Evropske unije. Kada je kao ministar u Skupštini Srbije branio taj predlog, podsećao je da je strategija nacionalne bezbednosti, koju je sačinilo ministarstvo pre njegovog dolaska, dok je na čelu vlade bio Vojislav Koštunica, već imala veoma jasne evroatlantske inicijative.
“Ta vlada je uvela Srbiju u Partnerstvo za mir”, govorio je Šutanovac 2010. godine. “Ta vlada je odlučila da pošalje naše mirovnjake, 24 oficira, podoficira, lekara i nekoliko oficira u Avganistan, zajedno sa norveškim kontingentom. Ta vlada je odlučila da na aerodrom Batajnica prvi put posle 1999. godine slete američki avioni bombarderi. Ta vlada je imala izuzetno veliku kontribuciju o saradnji i sa Ohajo gardom itd. Znači, otvoreno govoreći o tome, ne počinje istorija odnosa Srbije sa NATO-om od momenta kada sam postao ministar, već najveći koraci u pristupanju Srbije ka integracijama su učinjeni 2006. godine, upravo kada je premijer Vlade bio gospodin Vojislav Koštunica.” (Izvor: Skupštinske steno beleške).
Ukazivao je Šutanovac da to što Švajcarska nije članica EU ne znači da ne poštuje i NATO standarde. “Naša želja je da našu vojsku standardizujemo po najboljem priznatom svetskom standardu kome teže apsolutno sve vojske sveta. To ne sme da bude sporno”, deo je govora kakvih se u skupštinskim beleškama može naći na desetine i od kojih Šutanovac nikad nije odustao. To što ga sada u SAD šalje vlada koja upravo planira da vrati redovan vojni rok i redovno podgreva anti NATO histeriju, može se opet videti kao uspeh – ili njegov ili nekoga ko upravo njega želi za ambasadora.
I dok smo još kod vojske, jeste se zalagao da bude profesionalna, ali je prvi koketirao sa raznim vrstama uniforme za vreme ministrovanja i to mnogo pre nego što je Aleksandar Vulin od toga napravio takav cirkus, da valjda nikome više neće pasti na pamet da to radi.
ČIM SMETA VULINU, MORA DA JE DOBRO
To nas dovodi do novog pristupa – kome smeta povratak Šutanovca? Za početak, iznervirao se potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, a ako je Vulin protiv, to mora da je dobro…
Ne, naravno da to nije logika, jer da Vulin ima pravo da mu nešto smeta, mogao bi da izađe sa svojim Pokretom socijalista iz vlasti, samostalno nastupi na izborima, pa proveri koliko je značajan njegov stav. Vulinovu reakciju više možemo čitati kao prevenciju, da se na vreme zaštiti vođa i da neko ne pomisli da ćemo stvarno u NATO. Kao i mnogo puta do sada, Vulin piše ono što bi Vučić želeo da proruski orijentisani glasači misle da on misli. Zvuči zapetljano, a zapravo nije. Kao u onom vicu: “ne znam kako je tačno bilo, al naš je ispao najpametniji”. Vulin je jednim udarcem ubio dve muve – uvredio Šutanovca i demokrate, a sebe digao na nivo vlasti, kao u onom vicu kad slon i miš idu preko mosta, pa miš kaže: “Al tutnjimo!”. Optužio je Vulin Šutanovca da će u Vašingtonu dokazivati kako je bombardovanje Srbije bilo opravdano i da će ogovarati sve njih koji su protiv NATO-a. Da će “kao i svaki preletač” poslužiti i nekoj sledećoj vlasti. (Kad “naša” vlast prođe, kaže Vulin).
“Nije Dragan Šutanovac prvi konvertit, ali je nama svakako uvek bio najkorisniji. Čovek koji je uspeo da DS izbaci iz parlamenta zaslužuje da mu oprostimo ružnu prošlost”, rekao je Vulin. Samo nije rekao zašto se, pobogu, svi ti anti NATO Vučićevi sledbenici ne usprotive, ne pobune, ne zaprete izlaskom iz vlade koja takvog jednog “izdajnika” gura na tako važno mesto, a Vulinu Moskva i dalje izmiče.
Vulin i Šutanovac imali su sukoba i ranije, kada je Vulin bio ministar odbrane pa sa tog mesta kritikovao tekst koji ja Šutanovac napisao, ali koji još nije bio objavljen.
“Polemika sa neobjavljenim tekstom nepobitno potvrđuje da je Vulin nezakonito došao u posed teksta koji je razmenjen između mene i urednika ‘Nedeljnika’. Da li Srbija postaje zemlja ‘Velikog brata’, u kojoj se državni resursi koriste kako bi se presretala komunikacija bivšeg ministra odbrane i urednika medija, sad se više ne dovodi u pitanje”, naveo je tada Dragan Šutanovac. Ali to je bilo davno, pre pet godina. Verovatno Šutanovac zna da se sada to više ne radi.
Predlogom za novog ambasadora potvrđena je i teorija da aktuelnom režimu kompleks Demokratske stranke ne da mira i da bi ih duh DS-a proganjao čak i kad bi se stranka ugasila. Imali su do sada mnogo trofeja poput Gordane Čomić, Kene, pa i Vesića, kojim se sada manje hvale, ali nisu imali predsednika, pa makar koliko kratko obavljao taj posao.
ŠTA KAŽU BIVŠI SARADNICI?
O nečijoj biografiji mnogo možete saznati iz odnosa koji prema njemu imaju bivši saradnici. Počećemo od Demokratske stranke čiji je bio i poslanik, i predsednik, i izbor za ministra. Danas kažu da je za preletače poput Šutanovca, Vesića, Kene i Jelene Trivan “zajednička sklonost ka korupciji i ličnom bogaćenju”. SNS smatraju za generatora zla u ovom društvu, a nastao je, ocenjuju, kao zbirno mesto preletača iz SRS-a, G17, DS-a i DSS-a.
“Zbog toga osobe koje se prodaju za šaku dolara zaslužuju javni prezir, ali i sistemski odgovor na tu društvenu anomaliju. Lustracija i oduzimanje imovine stečene kriminalom nužni su koraci za uvođenje elementarnog reda u državi”, poručili su u saopštenju DS.
Nekadašnji stranački kolega Dragan Đilas bio je ironičan. “Pošto su se lojalisti na krvi zakleli da neće sa ‘žutim ološem’, očekuju se ozbiljni sukobi unutar SNS-a”, napisao je Đilas na društvenoj mreži Iks povodom vesti o novom ambasadoru. U sličnom tonu reagovao je i predsednik stranke Srbija Centar Zdravko Ponoš, koji je u vreme ministra Šutanovca bio načelnik Generalštaba, od 2006. do 2008. godine. Rekao je da je Šutanovac “idealna zakrpa za krpu koja se zove Vučić”, te da su mu “satovi, kravate i cipele” bili važniji od vojske dok je bio ministar, a sada su mu važniji od svega što se u državi događa.
Načelnik Uprave za odnose sa javnošću Vojske Srbije iz vremena Šutanovca Petar Bošković izjavio je da očekuje izvinjenje od Šutanovca jer je Bošković prvi objavio vest o budućem angažmanu nekadašnjeg ministra, a Šutanovac to nije želeo da potvrdi: “On nije bio običan demokrata, već predsednik Demokratske stranke koji je prekršio sve moralne norme priklanjajući se naprednjacima. Samo čovek koji nema trunke morala može da proda veru za večeru”, kaže Bošković. Opet, niko ne ulazi u predviđanja kako će se novi ambasador u SAD snaći. Ne očekuju ništa.
Ali zašto on, a ne Ana Brnabić ili Šormaz ili Zorana Mihajlović ili neki od analitičara sa Hepija i Pinka koji glumi NATO lobistu po potrebi? Zato što nije loše još jednom podvući da je za neke stvari potrebna pešadija, a kad treba nešto jače – onda se otima od konkurencije. Jer iako su mnogi mediji sada ukazivali na kritike i uvrede koje je Šutanovac razmenjivao sa aktuelnim režimom, toga ipak nema previše. I ton kritike je odavno mnogo mirniji nego kad se režim obračunava sa nekim drugim demokratama. Dugo su ga optuživali da je “topio tenkove” dok je bio na čelu Ministarstva odbrane, ali su kasnije prešli na Borisa Tadića i Zdravka Ponoša.
Šutanovac je u tekstu za “Vreme” iz 2019. godine napisao da se od 2015. godine na javnim tenderima Ministarstva odbrane očigledno prodaju “vaskrsli istopljeni tenkovi T-55 i to ni više ni manje nego 282 komada” i da su optužbe oduvek bile neutemeljene. U skupštini su ga najčešće prozivali za “pašnjak na Vračaru” gde je navodno investirao u stambeni prostor, dok se deo parcele na kojoj se gradila zgrada vodio kao “pašnjak prve klase”. Još 2017. oslobođen je svih optužbi.
KAKO JE GOVORIO
Pre desetak godina Šutanovac je rekao je da mu je bilo drago što ga je baš Vučić nasledio na mesto ministra odbrane, verujući da će Vučić svojom političkom snagom omogućiti da sistem odbrane napreduje, da Vojska Srbije napreduje, da se povećavaju plate, dnevnice, da ljudi mogu da isplaćuju kredite koje su podigli. Jedan je od retkih koji je dosledno tvrdio da ni jedan ministar nije kriv kad se desi neka nesreća u vojsci, mada treba da se trudi da se ne dešava.
I kasnije, kad više nije bio funkcioner DS, već predsednik Saveta za strateške politike, nevladine organizacije, Šutanovac je u medijima imao stav da “kritika Vučića neće doneti boljitak Srbiji”. Bio je uveren, na primer, da Vučić nije znao za dešavanja u Banjskoj, kada su ubijeni kosovski policajac i trojica Srba. Da je znao, kaže Šutanovac, Vučić bi imao razrađen plan. Hvalio je deo Vučićevog govora u UN koji su naprednjaci proglasili istorijskim i zamerao mu samo deo gde govori o prijateljstvima među državama: “Ja ne mislim da treba da ostane status quo oko Ukrajine i mislim da treba da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji i to nije stvar prijateljstva ili neprijateljstva”.
Šutanovac nije krio da ga je Vučić zvao da razgovaraju o profesionalizaciji vojske (tad se još nije znalo da ga neće poslušati ili možda baš hoće pošto se sa uvođenjem vojnog roka u praksi ne žuri preterano). Na kraju, Šutanovac je rekao da ne misli da je “Kosovo srce Srbije”, već da su to mladi koji ovde žive.
Šutanovac je prestao da objavljuje postove na mreži Iks još dok je bila Tviter, što je zaista šteta, jer ne znamo kakav stav danas ima prema mladim koji su sada srce Srbije. Od onoga što je ostalo izdvajamo da je često ismevao Vulina zbog služenja vojnog roka od 15 dana, nazivao ga dezerterom i govorio da Ministarstvo odbrane treba da se izvini građanima što na čelu ima kompletnog idiota koji ih blamira. I Nebojši Krstiću je veoma nediplomatski poručivao da je kompletna budala i kreten. U ratnom sukobu otvoreno se opredelio za Ukrajinu, poručivao antivakserima koji se istovremeno zalažu za vojni rok da se vojska, po pravilu, vakciniše. Ostalo su uglavnom bile svakodnevne teme.
Probali smo da na sajtu Saveta za strateške politike, čiji je Šutanovac osnivač, nađemo čime se trenutno bavi, ali poslednja vest je s kraja 2024. godine gde se analizira vojni budžet. Poslednja vest gde je akter Šutanovac je iz maja prošle godine pod naslovom “Evropa se nalazi u predratnom stanju!”
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
