Niški kandidati, za razliku od onih beogradskih, u ovoj kampanji kao prve zadatke ne izdvajaju projekte poput izgradnje mostova, i to ne samo zato što Niš i nema velike reke već zbog realnosti da Niš, zbog ukupnog stanja u privredi i velikog broja zaposlenih koji mesecima i godinama ne primaju platu, predstavlja najizraženiji socijalni problem u Srbiji
Srbija ima predsednika, a Niš gradonačelnika – iako slogan Demokratske stranke i njenog kanididata za gradonačelnika Niša Gorana Ćirića nije u potpunosti tačan jer se na ovim septembarskim izborima prvi put bira gradonačelnik, a ne samo predsednik Skupštine grada, onaj ko to postane moći će da odlučuje o budžetu ove godine vrednom oko 60 miliona evra, plus još 20 miliona koliko je Niš dobio prodajom Duvanske industrije Niš (DIN). Mesto niškog gradonačelnika, prvi put zbog koncentracije moći zaista interesantno, nagnalo je čak i one koji su političare viđali samo na mitinzima ili televiziji da se okušaju u verovatno već unapred izgubljenoj borbi. Osim aktuelnog niškog gradonačelnika Ćirića, koga ovog puta podržavaju i stari koalicioni partneri iz vremena koalcije Zajedno, Srpski pokret obnove i stranački funkcioneri svih jačih partija, mesto gradonačelnika učinilo se primamljivo i jednom taksisti, vlasniku izdavačke kuće, borcu za prava kosovskih Srba i advokatu koji se proslavio tužbama protiv Elektrodistribucije zbog seče struje i „nezakonitog obračuna“ utroška struje. Da bi trka za prvog Nišliju bila još interesantnija, još uvek samo najave kandidature objavili su i bivši revoltirani članovi stranaka koje su trenutno na vlasti u gradu ili su to bile u minulom sazivu. Ipak, izbori za niškog gradonačelnika neće biti toliko živopisni koliko bi neozbiljnije Nišlije želele, jer će mnogi kandidati čija je želja znatno veća od realnih mogućnosti morati da se suoče s nepremostivom preprekom i sakupe dovoljan broj potpisa građana.
DEMOKRATE, RADIKALI: Ukoliko bi svi kandidati uspeli da prikupe dovoljan broj potpisa, kandidature bi trebalo da potpiše skoro polovina ukupnog broja birača u Nišu. Kandidati za gradonačelnika moraće za septembarske lokalne izbore da prikupe najmanje 6606 potpisa građana Niša, gde je ukupan broj birača na dan raspisivanja izbora 220.212. Aktuelni gradoačelnik, ili kako ga legalisti nazivaju predsednik Skupštine grada, Goran Ćirić važi za favorita u izbornoj trci. Mesto favorita, ma koliko to značilo na lokalu, zasad mu pomalo garantuje ime koje će stajati uz njegovu kanidaturu – ime trenutno najpopularnijeg srpskog političara, Borisa Tadića. Svakako, imidž finog momka, izgrađen poslednjih nekoliko godina, kako to obično biva u srpskoj politici, kvare mu dosadašnji saradnici koji su bez opipljivih dokaza zaradili epitet loših momaka. Ali, u Srbiji nijedan političar ionako nije postao „fin“ a da uz sebe nema one koji mu kvare imidž. Niški radikali bi na ovim izborima najzad mogli da pokažu da li su zaista popularni u gradu koliko o tome govore rezultati na republičkim izborima gde su uvek osvajali najveći broj glasova. Njihov kandidat za gradonačelnika Dragoljub Stamenković poslanik je SRS-a u poslednjih nekoliko saziva. Duhoviti Stamenković na septembarskim izborima ima ogromnu obavezu i težak zadatak da opravda epitet pomalo radikalskog grada, koji je imao retke ispade pa masovno glasao za demokrate, mada uvek tek u demokratskoj euforiji koja je vladala Srbijom. „U Nišu ima 45.000 nezaposlenih i dve osnovne tačke mog programa biće stvaranje uslova za oživljavanje niške privrede i investiciona ulaganja, kao i pretvaranje gradske uprave u efikasan i jeftin servis građana“, tvrdi Stamenković, za koga je rešenje svih gradskih problema u „slobodi“. „Rešenje je sloboda. Sve što nije zakonom zabranjeno, dozvoljeno je“, objašnjava Stamenković. Većina kandidata za gradonačelnika su političari poznati niškoj javnosti poslednjih desetak godina. Ipak, kandidat Nove Srbije Smiljko Kostić jedan je od onih koji će trku učiniti zanimljivijom i koji je već svrstan u kandidate s većim šansama.
I OSTALI: Kao prvi na listi, Kostić će pokušati da građane ubedi da bi trebalo da postane i prvi čovek u gradu. Nekadašnji direktor Duvanske industrije Niš (DIN) Smiljko Kostić tvrdi da je s njim dugo razgovarano da prihvati kandidaturu za gradonačelnika, a da je na to pristao jer smatra da je vreme da prioritet bude oporavak i razvoj privrede.
„Moramo da se vratimo firmama i radnicima kojima smo okrenuli leđa i ostavili ih na cedilu. Za razvoj grada treba nam svež novac koga nema bez novih investicija i novih investitora. Treba ih privući olakšicama. Koliko je neiskorišćenih ledina i fabričkih hala koje zvrje prazne. To je potencijal kojim možemo da privučemo moćne kompanije i preko njih se uključimo u međunarodnu podelu rada“, objašnjava Kostić. On je, iako poznat po suđenju za zloupotrebu službenog položaja koje je delimično završeno oslobađajućom presudom nakon 32 meseca provedena u pritvoru, u prvom sazivu Skupštine Srbije bio poslanik SPS-a.
„U pozadini mog hapšenja bilo je moje javno suprotstavljanje organizovanom švercu cigareta, koji je početkom 1998. godine dostizao 96 odsto prometa cigareta u zemlji. Direktan povod, međutim, bila je pre svega namera tadašnjeg republičkog premijera Mirka Marjanovića i njegovog nalogodavca da prodaju Duvansku industriju Niš“, objašnjavao je ranije Kostić. Kandidatu Demokratske stranke Srbije neće podići rejting ni ime nekada najpopularnijeg političara Vojislava Koštunice. Stranka srpskog premijera je za prvog čoveka grada kandidovala predsednika Gradskog odbora DSS-a, lekara specijalistu sudske medicine Gorana Ilića, koji je političku karijeru u DSS-u započeo tek pre tri godine. Svoju kampanju, kako se moglo i očekivati, Ilić je započeo posetom niškom Sabornom hramu, koji se obnavlja nakon požara 2001. godine. „Moderno bez tradicionalnog nije moguće. Maksimalno treba pomoći obnovu hrama i održati dobre odnose sa SPC-om, ali i sa ostalim verskim zajednicama“, rekao je Ilić. Predstavljajući svoj program, Ilić je istakao da će, ukoliko postane gradonačelnik, grad ulagati osim u primarnu zdravstvenu zaštitu i u završetak Kliničkog centra u Nišu, iako grad i nema previše veze sa KC-om o kojem bi trebalo da razmišlja republička vlada. Ipak, Ilić je samo nastavio priču stranačkog kolege kandidata za gradonačelnika Beograda koji bi takođe da završi KC u Beogradu. Kandidat G17 plus Branislav Jovanović ranije je već bio u prilici da pokaže kako bi upravljao gradom i to dok je bio na funkciji predsednika Izvršnog odbora grada u vreme koalicije Zajedno, kao kadar Srpskog pokreta obnove. Možda će upravo zbog toga njegov prioritet, ukoliko postane gradonačelnik, biti borba protiv beogradizacije Srbije. „Novac građana poreskih obveznika odlazi u republički budžet, a procenat koji se vraća u Niš nesrazmeran je sumi koja se odliva iz našeg grada. Trebaće nam, pri ovkavoj situaciji, 50 godina da postignemo ono što je urađeno u Beogradu parama koje se tamo slivaju iz čitave Srbije“, reče koordinator G17 plus u Nišu Branislav Jovanović, čiji je potpredsednik stranke ministar koji upravo odlučuje o sprovođenju republičkog budžeta i o procentu koji se lokalnim samoupravama vraća iz Beograda. I ostali kandidati ističu kao prioritet rešavanje problema nezaposlenosti, dok jedina žena među njima, kandidat GSS-a Svetlana Avramović-Dejanović, kao drugi problem izdvaja i probleme u kulturi. „Rešenje je vrlo jednostavno. Grad treba da vode stručni ljudi bez obzira na političku opredeljenost. Kvalifikacije za neki posao treba da budu stručnost i sposobnost. Kada to bude pravilo, i probleme ćemo mnogo lakše rešavati“, kaže Avramović-Dejanović.
SOCIJALNI SLUČAJ: Niški kandidati, za razliku od onih beogradskih, u ovoj kampanji kao prve zadatke ne izdvajaju projekte poput izgradnje mostova, i to ne samo zato što Niš i nema velike reke već zbog realnosti da Niš, zbog ukupnog stanja u privredi i velikog broja zaposlenih koji mesecima i godinama ne primaju platu, predstavlja najizraženiji socijalni problem u Srbiji.
Niš je 1995. godine po prosečnoj zaradi bio na četvrtom mestu u Srbiji, dok se u septembru 2003. našao na 50. mestu. Prosečna zarada u oktobru prošle godine u Nišu iznosila je 17.056 dinara, po čemu je ovaj grad na 59. mestu u Republici. Kandidati su tokom dosadašnje kampanje složno istakli nezaposlenost kao najveći problem, svakako svesni da će upravo više od 40.000 nezaposlenih u gradu odlučivati o prvom čoveku Niša. Jedina razlika je što opozicioni kandidati vide oko 47.000 nezaposlenih, dok aktuelni gradonačelnik Goran Ćirić tvrdi da je tačna brojka 40.000. Razlika od oko sedam hiljada nezaposlenih, po Ćirićevim rečima, nestala je tokom poslednje četiri godine od kada je na vlasti u gradu DS s manjim koalicionim partnerima.
Pred Nišlijama će na septembarskim lokalnim izborima biti postavljene po četiri glasačke kutije. Osim gradonačelnika i 61 odbornika gradske skupštine, Nišlije će birati i predsednike pet gradskih opština, koji se za razliku od Beograda biraju na neposrednim izborima, kao i po devet opštinskih većnika za svaku od pet opština.
Sekretar Skupštine grada Niša Nevenka Stojković objašnjava da Zakon dozvoljava da se statutom odredi način izbora predsednika opština. „Tačno je da gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave, ali Zakon dozvoljava da se statutom odredi način izbora predsednika opština“, kaže Stojkovićeva. Septembarski lokalni izbori vratiće u Niš još jednu staru koaliciju DS-a i SPO-a, koja je i ovog puta, kao i tokom perioda od 1996. do 2000. godine, pod pritiskom centrala iz Beograda. Samo što su najavili oživljavanje koalicije, niški odbori DS-a i SPO-a naišli su na odbijanje centrale SPO-a za koju niška koalicija ne postoji jer u nazivu izborne liste nema Srpskog pokreta obnove. Drugi problem je mali procenat (20 odsto) kadrova SPO-a na zajedničkim listama. Da li zbog kadrovskih promena u niškom SPO-u u odnosu na period od 1996. do 2000. ili zbog veće demokratičnosti stranke, Nišlije iz SPO-a poručuju Beogradu da će koalicije ipak biti, jer je korisna i za grad i za stranku. „Koalicioni sporazum DS-a i SPO-a je zaključen, a potpisali su ga predsednici Gradskog i Okružnog odbora SPO-a, kao i predsednik Političkog saveta te stranke, koji su respektabilni ljudi jer su ugradili bar po jedan kamen u evropeizaciju i demokratizaciju Niša“, zaključuje niški gradonačelnik Goran Ćirić.
Radikali koji su u gradu na svim republičkim i saveznim izborima osvajali najveći broj glasova, a na lokalnim imali tek po nekoliko odbornika, ove godine mogli bi da zbog promenjenog izbornog zakona osvoje znatno veći broj odborničkih mesta.
„SRS je uvek na lokalnim izborima u Nišu dobijao veliki broj glasova, ali zbog većinskog izbornog zakona nikada nije imao veliki broj odbornika. Izborni zakon je bio nokaut sistem i, na primer, kada je koalicija Zajedno imala apsolutnu vlast u gradu, mi smo imali 24.000 glasova i jednog odbornika, a oni su imali 46.000 i 46 odbornika“, objašnjava poslanik SRS-a i kandidat za gradonačelnika Dragoljub Stamenković.
Nezaposlenost, glavna tema u predizbornoj kampanji u Nišu, Nova Srbija pokušava da reši originalnom idejom obećavajući posao onima koji učestvuju u predizbornoj kampanji, pod uslovom da ova stranka pobedi na izborima.
U nišku predizbornu kampanju ove godine uključilo se i nekoliko bivših članova stranaka koji svoju političku karijeru ubuduće vide u novim partijama.
Isključeni član DS-a iz Niša i bivši kandidat za predsednika odbora DS-a u Nišu Aleksandar Višnjić najavio je da će deo te stranke samostalno izaći na lokalne izbore jer, kako je rekao, DS u Nišu vodi „interesna grupa ljudi koja se udaljila i od članova i od građana“. Zbog ovakvih i sličnih izjava, Višnjić je isključen iz stranke uz obrazloženje da je u svojim javnim nastupima prekršio statut stranke.
Nekadašnji predsednik odbora SPO-a u Nišu, a već duže samostalni odbornik u sadašnjem sazivu Skupštine grada, Miodrag Stanković Uča sada je na čelu Koalicije za Niš, sastavljene od nekoliko nevladinih organizacija i udruženja građana, dok su dvojica bivših funkcionera GSS-a formirali Ligu za Niš.
Ni ova predizborna kampanja u Nišu neće proteći bez pomoći državnih funkcionera svojim partijskim kandidatima. Tako je predsednik države Boris Tadić obilazeći Niš sve prolazio pored štandova DS-a izlepljenih slikama sa kojih se lično osmehivao zajedno sa kandidatom DS-a Goranom Ćirićem.
Niški G17 plus u utorak je upriličio susret novinara sa predsednikom Skupštine Srbije Predragom Markovićem tačno u 22.15. Uz poziv, novinari su obavešteni da „konferencija nema temu“, ali da će moći da razgovaraju sa Markovićem i svim kandidatima za predsednike opština i kandidatom za gradonačelnika te stranke o „svemu što ih interesuje“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
