Netačnosti i neistine

Prvo, podnaslov pomenutog teksta „Interesantno je napomenuti da Boris Vukobrat do sada ni pred kojim sudom nije tužio Trizon Grupu od koje je navodno kupio derivate“, apsolutno nije tačan. Copechim je 25. 5. 2006. godine podneo tužbu Tribunal de Grande Instance de Paris protiv kompanije Trizon i odgovornih lica Zorana Trifunovića i Dušana Stankovića. Istovremeno, podneta je tužba i protiv NIS-a a.d. kao pravnog lica i odgovornih lica u njemu (Srđan Popov, Dušan Pavlović i Željko Popović). Interesantno je napomenuti da su od tada do danas i Srđan Popov, generalni direktor Rafinerije NIS Novi Sad, i Dušan Pavlović, generalni direktor NIS a.d., smenjeni sa svojih tadašnjih dužnosti. Tribunal de Grande Instance de Paris, 14, Quai des Orfevres – 75008 Paris, dana 30. 5. 2006. potvrđuje da je naša tužba od 25. 5. 2006. primljena i registrovana.

Drugo, vaš novinar tvrdi da je Viši trgovinski sud u Zagrebu dana 18. 7. 2006. pobio Rješenje riječkog Trgovačkog suda o blokadi 82.000 tona sirove nafte NIS-a a.d. Beograd. Netačno: Viši trgovinski sud u Zagrebu je, naime, vratio slučaj prvostepenom sudu u Rijeci, s molbom da se pobliže pojasne odnosi NIS-a i Copechima u čitavom slučaju. To znači da se Viši trgovinski sud nije bavio suštinom problema, nego njegovom formom.

Treće, vaš novinar navodi da je naša firma kupila robu od kiparske firme Trizon. Opet netačno. Mi smo Ugovor potpisali sa srpskom firmom Trizon Group d.o.o.

Četvrto, vaš novinar tvrdi da Copechim nije ni u kakvom ugovornom odnosu sa NIS-om a.d. Formalno tačno, suštinski netačno. Za početak, jer je NIS, koji ima Ugovor o zalogu sa HVB bankom, dužan da vodi računa o interesima banke. Međutim, Rafinerija NIS Novi Sad izdaje dokumenta državnoj instituciji – Carini, da ocarini Trizonovu robu koju Trizon, opet, prodaje kao neopterećenu zalogom Copechimu. Tu istu robu Copechim, zatim na osnovu carinskih izvoznih deklaracija, kao svoju, plaća Trizonu. Prema tome, gledajući po carinskim dokumentima, vlasnik robe je Copechim, i budući da je roba namenjena izvozu, ona je pod stalnim carinskim nadzorom. NIS, koji je u ovom slučaju i garant banci za zalogu robe, i prerađivač robe i skladištar iste, tvrdi posle svega da nema nikakvu odgovornost u trouglu: Copechim–Trizon–NIS. No, i Trizon i NIS će imati prilike da u kaznenom postupku u Parizu dokažu suprotno.

Peto, Copechim ne posluje u Cugu „tek sada“, već punih 35 godina. Vaš novinar, koji zatim tretira švajcarski kanton Cug kao „off-shore kanton“, u stvari, za jedno od najrenomiranijih švajcarskih mesta poslovanja piše čistu uvredu. Za vašu informaciju, Cug ne samo da nije off-shore kanton već se u njemu nalaze sedišta holdinga najuglednijih svetskih kompanija (Sony, Exxon, Shell, BP…)

I za kraj, javno bismo želeli da postavimo pitanje: Šta znači g. Boarovu insinuacija da su „trgovinu nafte i gasa između Rusije i SFRJ nadzirale toliko solidne firme kakve su bile KGB, SDB, KOS i drugi iz ove uticajne svetske branše“, te kada su ‘bratskim državama’ upravljali toliko iskusni političari kakvi su bili Leonid Brežnjev i Josip Broz Tito“?! Naše pravne službe trenutno analiziraju štetu koju ovakve insinuacije nanose poslovanju naše firme, jer nema nikakve sumnje da su intencije vašeg novinara bile zlonamerne. Gospodin Boarov treba da se izjasni kakve veze ima poslovanje naše firme i predsednika Copechima gospodina Borisa Vukobrata sa gore pomenutim službama, koje niti su naftne kompanije niti mi sa njima imamo kakve veze.

Posebno nas je ražalostilo da g. Boarov, koga smo poznavali kao ozbiljnog profesionalca i čoveka upućenog u dešavanja u oblasti energetike, naziva naše komentare u javnosti „žalopojkama“, svoje kolege iz „Nedeljnog telegrafa“ „žutom štampom“, a profesionalni odnos jednog predsednika prema svojoj kompaniji i njegovim pokušajima da povrati uloženi novac „gubljenjem mere“.