Neslaganje oko parade i ponosa

Treću godinu zaredom, kako se letnja sezona približi kraju, u Srbiji počinje „sezona parade“, doba koje se poklapa sa miholjskim letom, ali od blagosti i topline ovog dela godine nema baš ništa. Naprotiv, sve u vezi sa gej paradom u Srbiji po emocijama je uzavrelo do tropskih razmera, a po količini razumnih argumenata – sibirski pusto i hladno. Organizacioni odbor Parade ponosa 2011. potvrdio je da radi na organizaciji ovogodišnje parade i da će datum i mesto održavanja biti poznati nakon što bude obavljena procena bezbednosnih službi.

Sasvim predvidivo, najava ovogodišnje parade isprovocirala je brojne reakcije i komentare političara, u kojima se, kao i ranijih godina, mešaju babe i žabe i ne razlikuje bitno od nebitnog. Jedina razlika u odnosu na prethodne godine jesu faktori kojih do sada u polemikama oko Parade ponosa nije bilo u priči: dubina ekonomske krize u Srbiji, blizina izbora i pojačana nervoza oko neizvesne kandidature Srbije za pristupanje EU, nakon što je ispunjen najvažniji, haški uslov.

foto: reuters

ZAGREVANJE: Prva nervozna reakcija stigla je od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, koji je rekao da MUP neće obezbeđivati Paradu ponosa dok se o njenom održavanju ne postigne konsenzus svih faktora i upozorio da organizacija Parade nosi ozbiljne bezbednosne rizike. „Mi ćemo prihvatiti sve, ali bez konsenzusa o tome ne pada nam na pamet da šaljemo policajce da budu glineni golubovi“, rekao je Dačić i dodao da policija neće obezbeđivati Paradu dok se o njoj ne izjasne Skupština Beograda, odnosno gradonačelnik Dragan Đilas, predsednik Boris Tadić i vlada Srbije. „Zar treba 5000 policajaca da krvari na ulici, a posle drugi da daju izjave da nije trebalo organizovati Paradu ponosa? Pa, hoće li sad načelnik Policijske uprave da odlučuje da li je to ili nije ljudsko pravo? Ako smo se dogovorili tako, onda svi treba da stanemo jedni iza drugih“, izjavio je Dačić.

foto: a. anđić

Na Dačićevu izjavu prvi je reagovao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji se i prošle godine istakao izjavama koje nisu išle u prilog Paradi ponosa. Gostujući u „Beogradskoj hronici“ Radio-televizije Srbije, Đilas je rekao da Srbija ima većih problema od gej parade i da on kao gradonačelnik nikada neće podržati bilo koju manifestaciju koja može da ugrozi bezbednost Beograđana. „Ovo je zemlja u kojoj treba da se borimo za nova radna mesta, za prava naše manjine na Kosovu koja su ugrožena, ovo je danas zemlja u kojoj su neki ljudi primorani da rade u stranim kompanijama za 17.000 dinara, a mi već danima slušamo priče hoće li gej parada biti održana ili ne“, rekao je Đilas za RTS i dodao da „nije sporno da li neka manjinska grupacija ima neko pravo ili ne, jer je to definisano zakonom“.

„Pitanje je da li takva manifestacija može da se održi u Beogradu, a da nisu ugrožena materijalna dobra, pripadnici gej populacije, policajci i građani Beograda? Da li smo mi došli do toga da oni mogu slobodno da šetaju, da ne budu u nekom improvizovanom kavezu kao prošle godine, da ne bude ceo grad razoren.“ Gradonačelnik Beograda je dodao da ne vidi taj pomak u našem društvu za poslednjih godinu dana. „Policija je ta koja treba da kaže da li se iz bezbednosnih razloga ta parada može održati ili ne. Posao gradonačelnika podrazumeva zaštitu ljudi i materijalnih dobara i nikada neću podržati bilo koju manifestaciju koja nosi opasnost da ugrozi bezbednost Beograda i Beograđana“, rekao je Đilas.

ČEMU FRKA?: Svega nekoliko dana nakon Đilasove izjave oglasila se njegova Demokratska stranka saopštenjem koje je u priličnoj suprotnosti od onoga što je on rekao. Demokratska stranka smatra da je polemika koja se trenutno vodi oko Parade ponosa bespotrebna i kontraproduktivna, stoji u saopšenju ove stranke: „Stranke vladajuće koalicije i sve institucije su već prošle godine zauzele stav i jasno ga iskazale, tako da to danas predstavlja nametnutu dilemu“, istakli su u DS-u i dodali da u demokratskom društvu svako ima pravo na izražavanje sopstvenog stava i opredeljenja i da zbog toga ne bude diskriminisan niti na bilo koji način ugrožen. Demokratska stranka izrazila je očekivanje da će institucije biti dorasle ovom zadatku i da će Parada proći na miran način, „ali očekujemo i od svih onih koji imaju drugačije mišljenje da ne šire mržnju i ne izazivaju nasilje“. DS smatra da je „interes svih nas da Srbija pokaže svoje demokratsko lice, da svako na miran način iskazuje svoje stavove i da tom prilikom ničiji život ni imovina ne budu ugroženi“.

foto: milovan milenković

Mogućnost ponovnog održavanja Parade ponosa u Beogradu izazvala je omanju buru u Ujedinjenim regionima Srbije. Prvo je Miroslav Čučković, član Gradskog veća Beograda, inače član URS-a, izjavio da bi njegova stranka podržala zabranu Parade i javno predložio da se ona zabrani po ugledu na zabranu štrajkova i blokade puteva. Onda je Željko Ivanji, poslanik URS-a u Skupštini Srbije, jedan od onih koji su i prošle godine podržali gej paradu, izjavio da održavanje Parade ponosa nije stranačko pitanje i zato niko nema prava da govori u ime stranke, pa ni Miroslav Čučković. „On je javno izrazio svoje lično mišljenje, kao što ću vam i ja reći da sam ubeđen da država mora da omogući održavanje te manifestacije i da oko te njene dužnosti ne sme biti nikakve polemike“, rekao je Ivanji i dodao da jedino oni koji žele da učestvuju na Paradi znaju da li ona treba da se održi ili ne, a da država ima svoj aparat i da je dužna da obezbedi skup: „Postoji teza, koju mnogi političari iznose, da država ima preča posla. I to je tačno, ali šta će mi most u mom gradu ukoliko će me neko sutra baciti s njega jer mu se ne dopadaju moja tolerancija i zalaganje za prava manjina. Šta će mi vrtić ako će moje dete sutra neko ismevati jer mu je otac podržao gej paradu. Prava homoseksualaca su ugrožena, a ako živite u atmosferi mogućeg premlaćivanja i nasilja, onda je ta manifestacija još više opravdana.“ Zvaničan stav URS-a jeste da svako ima pravo da mirno izrazi svoj stav, a sloboda okupljanja ne sme biti dovedena u pitanje.

Ivan Andrić, potpredsednik LDP-a, izjavio je za beogradski dnevnik „Danas“ da nema dileme da će Parada ponosa biti održana. U suprotnom bi, kako kaže, „država kapitulirala pred huliganima“. „Izjave Dragana Đilasa o tome da bi tu manifestaciju trebalo zabraniti tretiraćemo kao njegov populistički ispad, s obzirom na to da DS podržava Paradu ponosa“, istakao je Andrić i dodao da će LDP kao stranka koja učestvuje u gradskoj vlasti u Beogradu insistirati da tehničke pripreme proteknu u najboljem redu, a „onima koji imaju i najmanju sumnju zašto Parada mora da se održi, poručujem da bi sve drugo bilo kapitulacija i odavanje utiska o slabosti države“.

foto: tanjug / zoran žestić

I ove godine pokrenut je sada već uobičajen arsenal reakcija lidera Jedinstvene Srbije i gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Palme, koji je po ko zna koji put ponovio da je homoseksualnost bolest, a i danas ga pamtimo po briljantnom uvidu u situaciju u svom gradu, od pre dve godine, kada je, govoreći o LGBT populaciji, izjavio da toga u Jagodini nema. Zbog homofobičnih izjava, protiv Markovića Palme tužbe su najavili organizatori Parade ponosa i udruženje Gej-strejt alijansa.

OTVORENA PODRŠKA: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić pozvala je u četvrtak sve, a posebno organe vlasti i javne poslenike, da svojim delovanjem i javnim nastupima doprinesu da se ovogodišnja Parada ponosa u Beogradu održi u bezbednom okruženju. U saopštenju iz kabineta poverenice posle sastanka sa članovima organizacionog odbora „Parade ponosa 2011“ Goranom Miletićem i Bobanom Stojanovićem, navodi se da je ona podržala održavanje Parade ponosa. Oni su poručili da Parada ponosa ne postoji, kako se navodi, radi iskazivanja seksualne orijentacije i životnog stila već da se javnosti skrene pažnja na široko rasprostranjenu diskriminaciju LGBT populacije i da se promovišu ljudska prava i slobode.

S obzirom na sve suprotstavljene reakcije i na to da kao i prošle godine, i vlada i Skupština Srbije ćute, jasno je da nema govora o nedvosmislenoj političkoj podršci održavanju Parade. Za prethodni vikend, beogradske vlasti najavile su sastanak sa predstavnicima organizacionog odbora, ali on nije održan zbog odsustva gradonačelnika Dragana Đilasa. Vlada se ne izjašnjava, a ministar policije Ivica Dačić kaže da „policija ne može da donese konačnu odluku o njenom održavanju“, kao i da je reč o događaju „na kome može doći do ozbiljnih incidenata“. Kako „Blic“ saznaje, u gradskim službama u Beogradu počele su tehničke pripreme i dogovori vezani za održavanje Parade ponosa, ali bez nedvosmislene političke podrške nije izvesno da li ona može da se održi.

Organizatori, ipak, kažu da, što se njih tiče, dileme nema. Član Organizacionog odbora Parade ponosa 2011. Goran Miletić izjavio je da ih ništa neće naterati da odustanu od ovogodišnje parade i da organizatori ove godine očekuju da će biti manje nasilja i incidenata nego prošle, i naveo da preduzimaju sve mere da tako i bude. „Ne može se čekati povoljan društveni i politički kontekst da se Parada održi, jer onda nikada ne bi bilo pravo vreme“, rekao je Miletić: „Za sve je potrebno vreme, pa i za Paradu ponosa. Tako je bilo u svim državama Evrope, a očigledno će tako biti i u Srbiji“, ocenio je on. Prema njegovim rečima, diskriminacija nikada neće biti iskorenjena, bez obzira na to da li je reč o LGBT populaciji, Romima ili licima sa invaliditetom: „Ono za šta se svi borimo jeste da postoje mehanizmi za zaštitu od diskriminacije koji funkcionišu“, poručio je Miletić.

Da Srbija ima većih problema od gej parade niko ne spori. Takva tvrdnja, osim što bi bila netačna, istovremeno je i nepristojna. Međutim, pozivanje na tešku ekonomsku i političku situaciju kao razlog zbog kog održavanje parade ispada neumesno, naročito kada dolazi od ljudi koji obavljaju izvršnu vlast, predstavlja dvostruko priznavanje poraza. Jer, vlast koja se pravda teškim ekonomskim i političkim trenutkom, prenebregava da je stvaranje povoljnog političkog i ekonomskog ambijenta – njen posao i da snosi (verovatno najveći) deo odgovornosti što Srbija ima većih problema od gej parade. Priznanje poraza je i to što je država odbijanjem da pruži nedvosmislenu podršku ista ona čiji Ustav garantuje slobodu okupljanja svojim građanima, a to je i ista ona država koja je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije u kom je izričito navedena i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije. Drugim rečima, ne dajući podršku paradi, država Srbija uskraćuje podršku samoj sebi, sopstvenom Ustavu i zakonima. Ili, kako kaže sociolog Vladimir Ilić: „Mada je tačno da Srbija ima većih problema od održavanja Parade ponosa, nesmetano i slobodno održavanje Parade pokazalo bi da je najveći problem Srbije, odsustvo pravne države, u znatnoj meri otklonjen.“ („Peščanik“, 21. avgust 2011)

Druga vrsta problema jeste zabuna koju izjave ljudi iz vlasti stvaraju oko toga ko je odgovoran za moguće incidente na samoj paradi. Prema mišljenju Dragana Đilasa, Parada ponosa je skup koji ugrožava bezbednost Beograđana. Međutim, da li je baš parada ono što preti Beogradu? Miran skup nekoliko stotina ljudi na za to unapred određenom mestu, teško da može da poremeti čak i nesmetano funkcionisanje saobraćaja u gradu, a kamoli bezbednost. Prebacivanje odgovornosti za eventualne nemire sa huligana na organizatore Parade, u najmanju je ruku nekorektno. U svojoj krajnjoj posledici, to je još jedno priznanje poraza i nemoći države i još jedno davanje legitimiteta huliganima i agresivcima, kao da su moćan društveni i politički faktor pred kojim se povlače i pravo i zakon. Sve i da na kraju država prizna da nije u stanju da zaštiti prava jednog dela svojih građana, bilo bi bar pošteno razgraničiti to ko ugrožava bezbednost i remeti mir, a to sigurno nisu ni organizatori ni učesnici Parade ponosa.