Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje se odvija u tri smene sedam dana u nedelji. U periodu od 2003. do 2005. u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. godinu
O zlehudoj sudbini domaće industrije u najnovijoj istoriji, o uzrocima i posledicama takvog stanja, nema smisla trošiti reči. Pritešnjena scilama i haribdama ekonomskih sankcija, preduzeća su se dovijala i koprcala kako su znala i umela da ostanu u životu: neka nisu uspela u toj poslovnoj gimnastici, neka su pak bila žilavija i održala se na nogama. Pirotska fabrika proizvoda od gume Tigar spada u drugu grupu.
Po rečima Dragana Nikolića, generalnog direktora AD Tigar, prednost ove kompanije jeste što je ova fabrika sa svojim proizvodima bila veoma prisutna na probirljivim tržištima u konkurenciji sa drugim renomiranim proizvođačima auto-guma, tako da su se sa nametnutim problemima ipak kako-tako nosili. Često je, kaže, uspeh bio rezultat zajedničkih napora i velikim zalaganjem svih zaposlenih sa poslovodstvom na čelu ponekad se do rezultata stizalo komandno. Bez obzira na okolnosti, proizvodnja ni u jednom momentu nije zaustavljena.
Da bi se to postiglo, pored programa proizvodnje auto-guma razvijan je veći broj manjih programa: proizvodnja gumene obuće, specijalnih boja za horizontalnu signalizaciju na putevima, sedamdesetak vrsta lepila, osvojena je proizvodnja guma za bicikle i skutere, gumenih proizvoda potrebnih industriji, širok sportski program… Ti dodatni programi omogućili su da se održi kontinuitet rada i očuvaju kadrovska baza i proizvodna tehnika. Kao poseban uspeh ističe da je u tom, najtežem periodu za našu industriju, Tigar dobio i sertifikat ISO 9001.
Fabrika Tigar u Pirotu, u početku proizvođač gumene obuće, osnovana je 1935. godine. Samostalna proizvodnja auto-guma započeta je 1959. da bi početkom sedamdesetih, posle dužeg traganja za strateškim partnerom, bila ostvarena saradnja sa američkim proizvođačem pneumatika Gud rič, u to vreme svetskom firmom broj dva u toj branši. Od tada, ova fabrika se ubrzano razvija i velik deo proizvodnje plasira na inostrano tržište: vrednost izvoza samo u SAD iznosio je tada 20 miliona dolara godišnje.
Sredinom devedesetih ostvarena je saradnja sa Mišlenom da bi 2001. bio potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju u proizvodnju auto-guma. U isto vreme Internacional Finance Corporation, ogranak Svetske banke, pokazao je interes za pružanje finansijske i tehničke pomoći Tigru u celini, ne samo programu auto-guma. Tako je ostvarena saradnja sa agencijom SEED, specijalizovanom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, ne samo u finansijskom smislu nego i u prepoznavanju resursa i programa koje treba razvijati, u odabiru učesnika i investitora i izradi studije razvoja. U Tigru je započeto nekoliko razvojnih projekata u saradnji sa ovom agencijom. Najvažniji je, kažu, modernizacija Tigar-trgovine.
„Pokušavamo da stvorimo modernu trgovinu koja bi koristila sve resurse Tigra, ali koja bi se bavila i drugim trgovačkim poslovima. Danas je Tigar korporacija, pored matične kompanije i nekoliko manjih proizvodnih pogona u zemlji, ima svoje komercijalne entitete u zemlji i inostranstvu i svi funkcionišu kao profit centri. Namera nam je da iskoristimo i osposobimo sve raspoložive kapacitete da autonomno posluju, da sačuvamo što je moguće više poslova.“
„Sama podrška se“, dodaje Dragan Nikolić, „sastoji iz obrazovnog dela i praktične obrade konkretnog projekta uz angažovanje stručnjaka iz zemlje i inostranstva, bilo predavača ili samo konsultanata. Osnova svega je timski rad, kao i konstruktivan i racionalan pristup problematici. Svaki segment se pažljivo planira, intenzivno se radi, rešenja se pronalaze kroz diskusiju i razmenu mišljenja. U celom projektu je učestvovalo dvadeset pet naših radnika uz desetak stručnjaka raznih profila koje je obezbedio SEED i izuzetno sam zadovoljan ostvarenim“, kaže direktor Nikolić. „Očekujemo da će već za nekoliko meseci Tigar-trgovina stati na noge i da će kompanija raspolagati vrlo modernim konceptom trgovine na domaćem terenu, koji bi pored klasične trgovine pružao kupcima kompletan servis i sve to u prijatnom ambijentu. Jednom rečju, cilj nam je zadovoljan kupac i, samim tim, naš profit.“
Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje odvija se u tri smene sedam dana u nedelji, razvija se intenzivno: u naredne dve godine u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. Prosečan lični dohodak za sada je oko 14.000 dinara neto, odnosno 26.000 dinara bruto.
Fabrika je privatizovana početkom devedesetih. „Privatizaciju smo započeli još devedesete po jednom zakonu, nastavili smo po drugom i konačno završili pre tri godine po trećem zakonu. Trenutno zaposleni i oni koji su u Tigru stekli penziju vlasnici su jednog dela kompanije, dok drugi deo pripada socijalnom i penzijskom fondu, odnosno državi. Funkcionišemo kao svako drugo akcionarsko društvo bilo gde u svetu s potpuno definisanim vlasništvom. U dogledno vreme sve akcije će se pojaviti na tržištu.“
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Sveden na pravu meru u studentskom protestu, Aleksandar Vučić ne misli da „proverava“ volju naroda, već da svoje biračko telo uveri kako se on i dalje za sve pita. U suprotnom, SNS nestaje poput kule od karata na košavi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
