Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje se odvija u tri smene sedam dana u nedelji. U periodu od 2003. do 2005. u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. godinu
PREŽIVELI, S NADOM U BOLJU BUDUĆNOST: Dragan Nikolić, generalni direktor AD Tigar
O zlehudoj sudbini domaće industrije u najnovijoj istoriji, o uzrocima i posledicama takvog stanja, nema smisla trošiti reči. Pritešnjena scilama i haribdama ekonomskih sankcija, preduzeća su se dovijala i koprcala kako su znala i umela da ostanu u životu: neka nisu uspela u toj poslovnoj gimnastici, neka su pak bila žilavija i održala se na nogama. Pirotska fabrika proizvoda od gume Tigar spada u drugu grupu.
Po rečima Dragana Nikolića, generalnog direktora AD Tigar, prednost ove kompanije jeste što je ova fabrika sa svojim proizvodima bila veoma prisutna na probirljivim tržištima u konkurenciji sa drugim renomiranim proizvođačima auto-guma, tako da su se sa nametnutim problemima ipak kako-tako nosili. Često je, kaže, uspeh bio rezultat zajedničkih napora i velikim zalaganjem svih zaposlenih sa poslovodstvom na čelu ponekad se do rezultata stizalo komandno. Bez obzira na okolnosti, proizvodnja ni u jednom momentu nije zaustavljena.
Da bi se to postiglo, pored programa proizvodnje auto-guma razvijan je veći broj manjih programa: proizvodnja gumene obuće, specijalnih boja za horizontalnu signalizaciju na putevima, sedamdesetak vrsta lepila, osvojena je proizvodnja guma za bicikle i skutere, gumenih proizvoda potrebnih industriji, širok sportski program… Ti dodatni programi omogućili su da se održi kontinuitet rada i očuvaju kadrovska baza i proizvodna tehnika. Kao poseban uspeh ističe da je u tom, najtežem periodu za našu industriju, Tigar dobio i sertifikat ISO 9001.
Fabrika Tigar u Pirotu, u početku proizvođač gumene obuće, osnovana je 1935. godine. Samostalna proizvodnja auto-guma započeta je 1959. da bi početkom sedamdesetih, posle dužeg traganja za strateškim partnerom, bila ostvarena saradnja sa američkim proizvođačem pneumatika Gud rič, u to vreme svetskom firmom broj dva u toj branši. Od tada, ova fabrika se ubrzano razvija i velik deo proizvodnje plasira na inostrano tržište: vrednost izvoza samo u SAD iznosio je tada 20 miliona dolara godišnje.
Sredinom devedesetih ostvarena je saradnja sa Mišlenom da bi 2001. bio potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju u proizvodnju auto-guma. U isto vreme Internacional Finance Corporation, ogranak Svetske banke, pokazao je interes za pružanje finansijske i tehničke pomoći Tigru u celini, ne samo programu auto-guma. Tako je ostvarena saradnja sa agencijom SEED, specijalizovanom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, ne samo u finansijskom smislu nego i u prepoznavanju resursa i programa koje treba razvijati, u odabiru učesnika i investitora i izradi studije razvoja. U Tigru je započeto nekoliko razvojnih projekata u saradnji sa ovom agencijom. Najvažniji je, kažu, modernizacija Tigar-trgovine.
„Pokušavamo da stvorimo modernu trgovinu koja bi koristila sve resurse Tigra, ali koja bi se bavila i drugim trgovačkim poslovima. Danas je Tigar korporacija, pored matične kompanije i nekoliko manjih proizvodnih pogona u zemlji, ima svoje komercijalne entitete u zemlji i inostranstvu i svi funkcionišu kao profit centri. Namera nam je da iskoristimo i osposobimo sve raspoložive kapacitete da autonomno posluju, da sačuvamo što je moguće više poslova.“
„Sama podrška se“, dodaje Dragan Nikolić, „sastoji iz obrazovnog dela i praktične obrade konkretnog projekta uz angažovanje stručnjaka iz zemlje i inostranstva, bilo predavača ili samo konsultanata. Osnova svega je timski rad, kao i konstruktivan i racionalan pristup problematici. Svaki segment se pažljivo planira, intenzivno se radi, rešenja se pronalaze kroz diskusiju i razmenu mišljenja. U celom projektu je učestvovalo dvadeset pet naših radnika uz desetak stručnjaka raznih profila koje je obezbedio SEED i izuzetno sam zadovoljan ostvarenim“, kaže direktor Nikolić. „Očekujemo da će već za nekoliko meseci Tigar-trgovina stati na noge i da će kompanija raspolagati vrlo modernim konceptom trgovine na domaćem terenu, koji bi pored klasične trgovine pružao kupcima kompletan servis i sve to u prijatnom ambijentu. Jednom rečju, cilj nam je zadovoljan kupac i, samim tim, naš profit.“
Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje odvija se u tri smene sedam dana u nedelji, razvija se intenzivno: u naredne dve godine u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. Prosečan lični dohodak za sada je oko 14.000 dinara neto, odnosno 26.000 dinara bruto.
Fabrika je privatizovana početkom devedesetih. „Privatizaciju smo započeli još devedesete po jednom zakonu, nastavili smo po drugom i konačno završili pre tri godine po trećem zakonu. Trenutno zaposleni i oni koji su u Tigru stekli penziju vlasnici su jednog dela kompanije, dok drugi deo pripada socijalnom i penzijskom fondu, odnosno državi. Funkcionišemo kao svako drugo akcionarsko društvo bilo gde u svetu s potpuno definisanim vlasništvom. U dogledno vreme sve akcije će se pojaviti na tržištu.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
