Nemačka veza

Kada su posle majskih izbora počeli da se naziru obrisi vlade u kojoj će dominantnu ulogu imati Srpska napredna stranka (SNS), u većini zapadnih ambasada u Beogradu, raznoraznim fondacijama, državnim agencijama i privrednim predstavništvima zavladala je panika: svi su očekivali kontinuitet vlasti bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Demokratske stranke (DS), a na povratak na vlast „nekadašnjih nacionalističkih, ratnohuškačkih snaga“ niko nije bio spreman. Na Ivicu Dačića već su se bili navikli, za njega i Socijalističku partiju Srbije (SPS) na neki način je garantovao lično Boris Tadić i rehabilitovao ih na međunarodnoj sceni, doduše dok su bili pod okriljem „dokazano prozapadnog i uračunljivog“ DS-a. Ali, bez obzira na posve promenjenu retoriku čelnika SNS-a, partija proizašla iz Srpske radikalne stranke (SRS) izazivala je, a i dalje u izvesnoj meri izaziva, podozrenje na Zapadu.

Promena vlasti u Srbiji i u Berlinu je izazvala uzbunu. Nemačka ambasada u Beogradu, Delegacija nemačke privrede u Srbiji, Organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, fondacije kao „Konrad Adenauer“ ili „Fridrih Ebert“ bile su preplavljene pitanjima: ko su ti ljudi iz SNS-a? Da li ćemo moći s njima da sarađujemo? Da li će Srbija da skrene sa evropskog kursa? Da li su ugroženi naši projekti? Da li će poslovanje moći normalno da se odvija? Da li će se stvoriti antinemačka klima, kakva je vladala devedesetih godina? Da li će promena vlasti poremetiti regionalne međudržavne odnose? Da li će u srpskoj politici sada prevagnuti rusofili, bez obzira na to što je Nemačka jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije i pojedinačno najveći donator u Srbiji?

Dok Dačić – za sada uspešno – šarmira baronesu Ketrin Ešton u kosovskom maratonskom procesu, a Mlađan Dinkić se povija prema očekivanjima Međunarodnog monetarnog fonda, čini se da Aleksandar Vučić prema Nemačkoj pokazuje politički senzibilitet kakav predstavnici prethodne vlade nisu pokazivali. Potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, ministar odbrane, generalni sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost i koordinaciju bezbednosnih službi, tokom posete Berlinu u prvoj polovini septembra ostavio je, kako „Vreme“ saznaje, na svoje sagovornike „veoma dobar“ ili pak „verodostojan“ utisak. Opšta ocena je da je Vučić „pragmatičan“ čovek sa kojim – za sada – treba sarađivati i koga treba podržati. Prilikom javnih nastupa i bezbrojnih raznolikih izjava, Aleksandar Vučić je isticao koliko je Nemačka za Srbiju u svakom pogledu važan partner, ni na koji način ne dovodeći u pitanje dobre namere Nemačke u Srbiji, uz dužno poštovanje prema raznolikosti stava po pitanju Kosova. Produbljivanje saradnje sada se najavljuje i u borbi protiv korupcije.

nastavak

NEMAČKI STRUČNJACI: Odjek Vučićeve posete Nemačkoj bio je dobar i zbog njegove „životne misije“ – borbe protiv korupcije – u „kojoj je spreman da ide do kraja“, a koja se u Berlinu, baš kao i u drugim prestonicama EU, posmatra kao pitanje vanpartijsko, izvanideološko i bezgranično, kao pošast sa kojom svi moraju da se uhvate u koštac, a svako ko se protiv korupcije bori, može da računa na pomoć Nemačke i EU. U slučaju Srbije pomno će se pratiti da li će borba protiv korupcije koja pod Vučićevom komandom poprima do sada – i za sada – nezapamćene dimenzije „ostati čista“, to jest da se ne pretvori u instrument za „političke obračune“.

Vučić je, ne ulazeći u detalje, pred domaćim medijima spomenuo mogućnost da mu u borbi protiv korupcije pomognu „stručnjaci iz Nemačke“. Dnevni list „Informer“, poslovično dobro obavešten o zbivanjima u SNS-u, pozivajući se na neimenovani izvor piše da je „Nemačka Vučiću već obezbedila konkretnu pomoć“. „Za sada ne mogu da vam otkrivam detalje“, kaže neimenovani izvor, „dovoljno će biti da vam kažem da će nam nemački eksperti pomoći, pre svega u utvrđivanju puteva novca koji je ovde pokraden i preko of-šor zona prebacivan u inostranstvo“. Pretpostavlja se da se tu misli na novac „pokraden“ posle 5. oktobra 2000. godine.

Vučić očekuje da EU u naredni izveštaj uvrsti napredak koji je Srbija postigla u borbi protiv korupcije, prenosi Tanjug. On očekuje pomoć nemačkih eksperata, pa je u skladu sa tim poslao jedno pismo Dirku Nibelu, nemačkom ministru za privrednu saradnju i razvoj. Nemački eksperti bi, prema Vučiću, mogli da pomognu u dodatnoj obuci naših tužilaca i u sprovođenju efikasnijih postupaka pred našim sudovima, da se stvore institucije u borbi protiv korupcije.

Prema saznanjima „Vremena“, Vučiću je Nibel rekao da će mu omogućiti „ekspertizu“ za borbu protiv korupcije. U Nemačkoj je borba protiv korupcije sistemska, što znači da sve državne institucije imaju nekog ko je nadležan za borbu protiv korupcije, a svi državni činovnici, a tu spadaju, na primer, i učitelji, moraju da potpišu ugovor u kome se obavezuju da neće primati ili davati mito. Nemački antikorupcijski sistem, koji je dobrim delom preuzela i EU, koncipiran je tako da deluje preventivno. Ekspertiza bi trebalo da pokaže kako bi taj sistem mogao da se prenese na Srbiju, naravno prilagođen lokalnim uslovima i mogućnostima. U Nemačkoj, baš kao i u Austriji, Francuskoj ili Švajcarskoj, postoji, na primer, jasna podela između službi državne bezbednosti i njihove uloge.

ANTIKORUPCIJSKI KONCEPT: Vučić je posetio Berlin ni dva meseca nakon što je nemačko Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) sredinom juna predstavilo svoj „antikorupcijski koncept“ za nemačku razvojnu saradnju, u koji spada i Srbija. Od 2001. godine nemačke donacije u Srbiji iznose 1,4 milijarde evra, a nemačka Organizacija za privrednu saradnju (GIZ) koja radi u okviru BMZ-a u Srbiji ima 120 saradnika, 13 aktuelnih bilateralnih projekata i tri projekta u saradnji sa Evropskom komisijom. Samo ove godine GIZ realizuje projekte vredne jedanaest miliona evra, a za 2013. godinu za Srbiju je odobrena nemačka pomoć u visini od 80 miliona evra.

Naravno da je interes Nemačke suzbijanje korupcije u državama čiji razvoj podstiče, te nemačka razvojna politika predviđa oštro suzbijanje i prevenciju korupcije u zemljama sa kojima na tom planu sarađuje. Antikorupcijski koncept koji je predstavljen predviđa aktivnosti u tri nivoa: antikorupcijske reforme u zemljama sa kojima Nemačka sarađuje, compliance – pridržavanje zakona i smernica – i menadžment rizika kao i međunarodne obaveze.

Državni sekretar BMZ-a Hans Jirgen Berfelc rekao je da Nemačka u borbi protiv korupcije pojačava saradnju sa svim akterima – civilnim društvom, privredom i državama, kao i na svim nivoima – sa zemljama sa kojima Nemačka sarađuje, sa međunarodnom zajednicom, ali unutar same Nemačke. Tu formulu nazvao je „3 x 3“.

Na osnovu novog koncepta, borba protiv korupcije će se uzimati u obzir već pri samom kreiranju projekata. To pre svega važi za zemlje sa kojima Nemačka sarađuje, a u kojima je korupcija naročito izražena. Slabe strukture, nerazvijenost, manjkav know how i nedostatak političke volje podstiču korupciju. Nemačka razvojna saradnja se stoga u međunarodnim okvirima obavezala da će jačati partnerske sisteme, kao i pravne i privredne okvire, kako bi povećala efikasnost razvojne saradnje.

„Obavezaćemo naše partnere da sprovedu konkretne reforme, kako bi smanjili korupciju“, rekao je Berfelc. Dodao je da Nemačka podstiče jačanje civilnog društva i medija, da bi opravdali svoju ulogu kritičkog posmatrača koji može da viče na uzbunu. BMZ želi u saradnji sa nemačkim preduzećima koja rade u inostranstvu da se zalaže da se visoki nemački antikorupcijski standardi implementiraju u zemljama čiji razvoj Nemačka podstiče i u kojima rade nemačke firme.

BMZ korupciju prepoznaje kao jednu od najjačih kočnica razvoja koja produbljuje siromaštvo, koja odbija investitore, dovodi do pravne nesigurnosti i ugrožava demokratske strukture. Svetska banka procenjuje godišnju štetu od korupcije u čitavom svetu na oko četiri biliona dolara.

Vučić svojom borbom protiv korupcije prati svetski trend, dok svet prati do kojih će se konkretnih rezultata doći u Srbiji. Borba protiv korupcije je istovremeno i borba protiv organizovanog kriminala, jer se smanjenim uticajem na državne i pravosudne organe smanjuje manevarski prostor organizovanog kriminala.

Nemačka bi htela da sa Srbijom potpiše bilateralni sporazum o pravnoj pomoći, to jest o razmeni informacija, što ne ide preko noći, a Srbija pomoć može da očekuje u opremi i obuci. U Berlinu postoji volja za produbljivanjem saradnje, baš kao što postoji politička odluka da se – za sada – ne tera mak na konac zbog svake, sa zapadnog stanovišta, politički nekorektne izjave srpskih političara, u čemu prednjači predsednik republike Tomislav Nikolić (Vukovar, Srebrenica).

Nezvanično, Nemačka neće toliko insistirati na rasvetljavanju slučaja paljenja nemačke ambasade, ali i te kako insistira na tome da se do kraja sprovede istraga i kazne odgovorni za ranjavanje nemačkog vojnika KFOR-a na srpskim barikadama na Kosovu leta prošle godine. Smatra se da bi to bio dokaz privrženosti Aleksandra Vučića evropskim vrednostima i neideološkoj borbi protiv korupcije.