Koliko smo slobodni da protestnom šetnjom po kolovozu iskazujemo stav? Da li smo tada pod prismotrom? Da li i ko može da nas hapsi i kazni?
31-01-blu…
Ova pitanja postala su aktuelna većini građana Srbije nakon masovnijih ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji u novembru i decembru 2021. godine. Skorašnji slučaj pritvora i osude novinara i aktiviste Boška Savkovića za nošenje obešene lutke predsednika na transparentu, na mirnom protestu “Srbija protiv nasilja”, ponovo je pokrenuo pitanja granica naših sloboda.
POGREŠNI ODGOVORI ILI ZASTRAŠIVANJE
Pogrešne odgovore pre održavanja ekoloških protesta o njihovoj dozvoljenosti, krajem 2021. godine, davali su nadležni i nenadležni javni funkcioneri. Preko medija su građani obaveštavani da su protesti na putevima nezakoniti, da na njima neće biti prisutna policija, da se uzornim građanima ometa sloboda kretanja i da ih građani koji protestuju ometaju, kao i da će oni koji budu na kolovozu biti kažnjeni. Štaviše, građani su pozivani da policiji prijavljuju protestante. Poruke su preneli svi mediji sa nacionalnom frekvencijom.
Ti pogrešni odgovori ostali su u ušima građana, naročito zato što je u davanju pogrešnih odgovora prednjačila – policija.
POLICIJA
Suprotno svojim obavezama da nepristrasno vrši dužnost, policija se deklarisala kao protivnik protesta, ali onaj koji neće “ometati održavanje skupa”. Međutim, to što policije nije bilo na skupu da ga obezbedi, ili se povukla umesto da zaštiti građane (kao npr. od pomahnitalog buldožeriste u Šapcu) ne znači da policijskog postupanja nije bilo. Policija je pred proteste kucala na vrata nekih građana da ih upozori da će biti kažnjeni, a kasnije su se na vratima pojavili poštari – sa prekršajnim nalozima koje je podnela policija ili sa pozivima za sud, po zahtevu policije.
Dakle, nesumnjivo je da smo pod prismotrom kada šetamo. Međutim, ako policije nije bilo na skupu, postavlja se pitanje kada i kako je policija posmatrala protestante.
Sudski procesi otkrili su sve… Odmah nakon prvih najava protesta, lokalna policija pretraživala je privatne Fejsbuk profile. To što su građani podelili već postojeću vest sa informacijom gde i kako će se održati protest sa svojim Fejsbuk prijateljima, bilo je dovoljno da policija označi te građane kao organizatore. Neke kamere su zabeležile te iste ljude kako šetaju na protestu sa svojom decom, porodicom, prijateljima. Snimke i fotografije policija je uredno pregledala i narezala na CD-ove, a objave o protestu na Fejsbuk profilima odštampala. Sve to je policija zapakovala kao materijal – dokaze za optužbu da su ovi “uslikani” protestanti aktivni na društvenim mrežama zapravo i organizovali najraširenije proteste u Srbiji.
Da je ovakvo postupanje policije bilo nezakonito, potvrdili su u svojim odgovorima sudovi.
ODGOVOR BROJ 1: SNIMCI JAVNOM KAMEROM NE MOGU SE UPOTREBLJAVATI PROTIV MIRNIH PROTESTANATA
Evropski sud za ljudska prava je nedavno, početkom jula 2023, izneo stav da policija ne sme da koristi snimke sa javnih kamera i softver za prepoznavanje lica kako bi identifikovao ljude koji mirno protestuju i ničim ne ugrožavaju javni red, mir i bezbednost. Takav postupak policije zadire u pravo na privatan život i slobodu izražavanja.
Presuda u slučaju Glukhin protiv Rusije dala je odgovore da je prismotra koja se koristi za procesuiranje mirnih protestanata u suprotnosti sa vrednostima demokratskog društva.
ODGOVOR BROJ 2: OBJAVLJIVANJE POZIVA NA PROTEST NA MREŽAMA NIJE ISTO ŠTO I ORGANIZOVANJE SKUPA
Stav većine prekršajnih sudova u Srbiji, koji je potvrđen povodom pomenutih ekoloških protesta je jasan: nije dovoljno da neko podeli vest o skupu na Internetu sa “virtuelnim” prijateljima uz informaciju da će na njemu učestvovati da bi bio kažnjen kao organizator koji nije poštovao zakon, jer nije prijavio skup kako to nalaže Zakon.
To znači da su brojni građani koje je policija zastrašivala visokim novčanim kaznama i o kojima su lokalni mediji izveštavali da su osuđeni zapravo – oslobođeni. To dodatno, osim vesti o slobodi izražavanja na Internetu, govori i da je policija pogrešila u svojoj proceni.
GDE TRAŽITI ODGOVORE?
Srpski zakon koji reguliše javna okupljanja donet je 2016. godine zamenivši stari (iz ratnih devedesetih), koji je pisan za stari vrednosni sistem. Iako novi, Zakon o javnim okupljanjima je u mnogim pitanjima nedorečen, a u osetljivim pitanjima i suprotan međunarodnim standardima. Iz tih razloga, za odgovore se mora konsultovati bar još neko ili nešto.
Mnoge organizacije, osim što pružaju besplatnu pravnu podršku kada se problem desi u praksi (kao što su hapšenja i pretnje kaznama), podelile su i preventivno osnovne pravne informacije o protestima. Komitet pravnika za ljudska prava u najnovijoj publikaciji “Protesti i digitalne tehnologije – vodič za organizatore”, daje odgovore na osnovna pitanja o pravima i obavezama, u cilju bezbednosti svih učesnika.
Autorka je predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Umesto da ceni dokaze koje mu je tužilac dostavio uz tužbu i obrazloži zašto im nije poklonio veru, na primer, zbog sumnje u njihovu autentičnost ili tačnost, Upravni sud se odlučio za slobodarsku misao, tj. misao slobodnu od pravne logike i logike prosečnog građanina koja se može očekivati u datim okolnostima
Integrativna medijacija promoviše stav da su svi sporovi koliko pravni, toliko i ljudski problemi, te da se sveobuhvatni proces upravljanja sukobima mora baviti psihološkim i emocionalnim, kao i pravnim komponentama spora
