Koliko smo slobodni da protestnom šetnjom po kolovozu iskazujemo stav? Da li smo tada pod prismotrom? Da li i ko može da nas hapsi i kazni?
31-01-blu…
Ova pitanja postala su aktuelna većini građana Srbije nakon masovnijih ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji u novembru i decembru 2021. godine. Skorašnji slučaj pritvora i osude novinara i aktiviste Boška Savkovića za nošenje obešene lutke predsednika na transparentu, na mirnom protestu “Srbija protiv nasilja”, ponovo je pokrenuo pitanja granica naših sloboda.
POGREŠNI ODGOVORI ILI ZASTRAŠIVANJE
Pogrešne odgovore pre održavanja ekoloških protesta o njihovoj dozvoljenosti, krajem 2021. godine, davali su nadležni i nenadležni javni funkcioneri. Preko medija su građani obaveštavani da su protesti na putevima nezakoniti, da na njima neće biti prisutna policija, da se uzornim građanima ometa sloboda kretanja i da ih građani koji protestuju ometaju, kao i da će oni koji budu na kolovozu biti kažnjeni. Štaviše, građani su pozivani da policiji prijavljuju protestante. Poruke su preneli svi mediji sa nacionalnom frekvencijom.
Ti pogrešni odgovori ostali su u ušima građana, naročito zato što je u davanju pogrešnih odgovora prednjačila – policija.
POLICIJA
Suprotno svojim obavezama da nepristrasno vrši dužnost, policija se deklarisala kao protivnik protesta, ali onaj koji neće “ometati održavanje skupa”. Međutim, to što policije nije bilo na skupu da ga obezbedi, ili se povukla umesto da zaštiti građane (kao npr. od pomahnitalog buldožeriste u Šapcu) ne znači da policijskog postupanja nije bilo. Policija je pred proteste kucala na vrata nekih građana da ih upozori da će biti kažnjeni, a kasnije su se na vratima pojavili poštari – sa prekršajnim nalozima koje je podnela policija ili sa pozivima za sud, po zahtevu policije.
Dakle, nesumnjivo je da smo pod prismotrom kada šetamo. Međutim, ako policije nije bilo na skupu, postavlja se pitanje kada i kako je policija posmatrala protestante.
Sudski procesi otkrili su sve… Odmah nakon prvih najava protesta, lokalna policija pretraživala je privatne Fejsbuk profile. To što su građani podelili već postojeću vest sa informacijom gde i kako će se održati protest sa svojim Fejsbuk prijateljima, bilo je dovoljno da policija označi te građane kao organizatore. Neke kamere su zabeležile te iste ljude kako šetaju na protestu sa svojom decom, porodicom, prijateljima. Snimke i fotografije policija je uredno pregledala i narezala na CD-ove, a objave o protestu na Fejsbuk profilima odštampala. Sve to je policija zapakovala kao materijal – dokaze za optužbu da su ovi “uslikani” protestanti aktivni na društvenim mrežama zapravo i organizovali najraširenije proteste u Srbiji.
Da je ovakvo postupanje policije bilo nezakonito, potvrdili su u svojim odgovorima sudovi.
ODGOVOR BROJ 1: SNIMCI JAVNOM KAMEROM NE MOGU SE UPOTREBLJAVATI PROTIV MIRNIH PROTESTANATA
Evropski sud za ljudska prava je nedavno, početkom jula 2023, izneo stav da policija ne sme da koristi snimke sa javnih kamera i softver za prepoznavanje lica kako bi identifikovao ljude koji mirno protestuju i ničim ne ugrožavaju javni red, mir i bezbednost. Takav postupak policije zadire u pravo na privatan život i slobodu izražavanja.
Presuda u slučaju Glukhin protiv Rusije dala je odgovore da je prismotra koja se koristi za procesuiranje mirnih protestanata u suprotnosti sa vrednostima demokratskog društva.
ODGOVOR BROJ 2: OBJAVLJIVANJE POZIVA NA PROTEST NA MREŽAMA NIJE ISTO ŠTO I ORGANIZOVANJE SKUPA
Stav većine prekršajnih sudova u Srbiji, koji je potvrđen povodom pomenutih ekoloških protesta je jasan: nije dovoljno da neko podeli vest o skupu na Internetu sa “virtuelnim” prijateljima uz informaciju da će na njemu učestvovati da bi bio kažnjen kao organizator koji nije poštovao zakon, jer nije prijavio skup kako to nalaže Zakon.
To znači da su brojni građani koje je policija zastrašivala visokim novčanim kaznama i o kojima su lokalni mediji izveštavali da su osuđeni zapravo – oslobođeni. To dodatno, osim vesti o slobodi izražavanja na Internetu, govori i da je policija pogrešila u svojoj proceni.
GDE TRAŽITI ODGOVORE?
Srpski zakon koji reguliše javna okupljanja donet je 2016. godine zamenivši stari (iz ratnih devedesetih), koji je pisan za stari vrednosni sistem. Iako novi, Zakon o javnim okupljanjima je u mnogim pitanjima nedorečen, a u osetljivim pitanjima i suprotan međunarodnim standardima. Iz tih razloga, za odgovore se mora konsultovati bar još neko ili nešto.
Mnoge organizacije, osim što pružaju besplatnu pravnu podršku kada se problem desi u praksi (kao što su hapšenja i pretnje kaznama), podelile su i preventivno osnovne pravne informacije o protestima. Komitet pravnika za ljudska prava u najnovijoj publikaciji “Protesti i digitalne tehnologije – vodič za organizatore”, daje odgovore na osnovna pitanja o pravima i obavezama, u cilju bezbednosti svih učesnika.
Autorka je predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Umesto da ceni dokaze koje mu je tužilac dostavio uz tužbu i obrazloži zašto im nije poklonio veru, na primer, zbog sumnje u njihovu autentičnost ili tačnost, Upravni sud se odlučio za slobodarsku misao, tj. misao slobodnu od pravne logike i logike prosečnog građanina koja se može očekivati u datim okolnostima
Integrativna medijacija promoviše stav da su svi sporovi koliko pravni, toliko i ljudski problemi, te da se sveobuhvatni proces upravljanja sukobima mora baviti psihološkim i emocionalnim, kao i pravnim komponentama spora
