Dušan je umro u punoj snazi, iznenada, pod nepoznatim okolnostima, pre nego što je napunio petu deceniju života. Svoj krajnji imperijalni cilj, osvajanje Carigrada, nije uspeo da ostvari. Ostavio je srpsku državu teritorijalno najveću u njenoj istoriji, ali je naslednik, sin Uroš, od narodnog pevača nazvan Nejaki, nije uspeo sačuvati
Car Dušan, freska iz crkve manastira Lesnovo kod Kratova
Retke su ličnosti, ne samo kod nas nego i u svetu, kojima se ime kroz istoriju pominje vekovima. Stefan Dušan (1308–1355) jedna je od njih. Iznikla iz srednjovekovne državotvorne dinastije Nemanjića, Dušanova ličnost je u kolektivnom pamćenju srpskog naroda ostala do današnjih dana simbol moći.
Dinastija Nemanjića je stolovala Srbijom dva veka, od 1169. do 1371. godine. U osam naraštaja, koliko ih je bilo po muškoj liniji, po imenu je poznato više od šezdeset članova dinastije, dok je njih devetnaest Srpska pravoslavna crkva proglasila svetim. Utemeljivač srpske srednjovekovne države i rodonačelnik dinastije bio je veliki raški župan Stevan Nemanja.
Pri nasleđivanju Nemanjići neće poštovati pravilo primogeniture, pa će Nemanju naslediti srednji sin Stevan. Sa Stevanom počinje kraljevska grana Nemanjića (uz ime mu se dodaje i Prvovenčani), pa slede kraljevi: Radoslav, Vladislav, Uroš I, Dragutin, Milutin i Stefan Dečanski.
Prizrenski zapis Dušanovog zakonika
Ali Nemanja nije utemeljio samo srpsku državu već i srpsku crkvu. U toj aktivnosti će ga naslediti i nadmašiti sin Rastko, potonji sveti Sava, koji je srpsku crkvu osamostalio (1219) i postao njen prvi arhiepiskop.
CAREVINA: Zenit državne moći srednjovekovna Srbija je dostigla u vreme vladavine cara Dušana (1331–1355). Prethodno proširivši državu – prostirala se od Save do Jonskog i Egejskog mora, računajući i Svetu goru – sin Stefana Dečanskog proglasio se za cara (krajem 1345), da bi u Skoplju, na Uskrs 16. aprila 1346. godine, bio i svečano krunisan. U pripremu za krunisanje spadalo je i podizanje srpske autokefalne arhiepiskopije u rang patrijaršije, pa je Dušan carsku krunu i blagoslov primio od prvog srpskog patrijarha Joanikija.
Dušan je umro u punoj snazi, iznenada, pod nepoznatim okolnostima, 20. decembra 1355. godine, pre nego što je napunio petu deceniju života. Svoj krajnji imperijalni cilj, osvajanje Carigrada, nije uspeo da ostvari. Ostavio je srpsku državu teritorijalno najveću u njenoj istoriji, ali je naslednik, sin Uroš, od narodnog pevača nazvan Nejaki, nije uspeo sačuvati. Uroš je umro u svojoj trideset i trećoj godini, 4. decembra 1371. godine, što se uzima kao godina pada srpskog carstva.
ZAKONIK: Car Dušan nam je ostavio u nasleđe najznačajniji pisani spomenik srednjovekovne Srbije – po njemu nazvan Dušanovzakonik. On je za vladara predstavljao potvrdu moći i prava na carsku krunu, ali je, pre svega, trebalo da bude u funkciji učvršćivanja i stabilizacije znatno proširene države.
Prvi deo Zakonika donesen je na državnom saboru u Skoplju 21. maja 1349. godine. Njegovih 135 članova bili su temeljeni na vizantijskom pravu jer je Dušan, proglašavajući sebe za cara Srba i Grka, istakao i svoju pretenziju na legitimno vladanje svim podanicima Vizantijskog carstva. Dinamičan razvoj moćne države uslovio je nove situacije, pa je već 1354. godine Zakonik dopunjen sa još 66 članova, pa ih je ukupno bilo 201.
Milan Stojanović, Fon Heren i Milan Kašanin na dan vraćanja prepisa Zakonika u Srbiju
Zakonik je pre svega regulisao položaj crkve, posle vladara najuticajnijeg faktora u carevini. Država je štitila crkvu, dok je ona, za uzvrat, svojim uticajem na vernike obezbeđivala poslušnost državnoj vlasti, kojoj je u svojim propovedima propisivala božansko poreklo. Takođe, Zakonik je sadržavao i niz odredbi koje su onemogućavale dejstvo agresivne politike katoličke crkve prema Istoku. Zaštita pravoslavlja bila je u prioritetu i samog cara, pa se nikada nije desilo da se car i patrijarh nađu na suprotnim stranama. Na ovom mestu je važno napomenuti i nešto što će se desiti kasnije: za vreme viševekovnog ropstva pod Turcima, srpski narod je od tuđina jednim delom poprimio običaje, jezik, nošnju, pa i mentalitet, ali je zato vera ostala potpuno čista – ni jedan jedini element islama nikada nije ušao u pravoslavlje.
Sledeća po uticaju u Dušanovom carstvu bila je vlastela, koja je sa vladarom bila u suparništvu: vladar je težio jakoj centralnoj vlasti, dok je vlastela želela jačanje svoje moći i uvećanje poseda. Odredbama Zakonika Dušan je uspeo da ograniči vlastelu u njenom naumu.
Građansko i nasledno pravo su u Dušanovom zakoniku bili zastupljeni malim brojem odredaba, verovatno zato što je za tadašnje pravne odnose, u mnogim slučajevima, važilo običajno pravo.
Velik broj članova Zakonika odnosio se na krivično pravo ili na „sagrešenija“. Kazne su bile u saglasnosti sa stepenom krivice, od globe u novcu ili stoci, preko batinanja i sakaćenja (onaj deo tela kojim je izvršeno krivično delo), do smrtne kazne. Telesne i smrtne kazne su izvođene javno, građanstvu za opomenu i da bi za krivca poniženje bilo što veće.
IZGUBLJENPAPRONAĐEN: Original rukopisa Dušanovog zakonika nije sačuvan, ali je pronađeno oko 20 prepisa iz perioda od XIV do XVIII veka. Posebno interesantna je sudbina Prizrenskog prepisa. Naime, jedan nemački vojnik je u toku Prvog svetskog rata spasao rukopis, sa još nekim arhivalijama, iz zapaljenog voza kod Kruševca. Rukopis je odneo u Nemačku i posle par godina odlučio da ga proda. Jedan dobar znalac starina zapazio je rukopis u antikvarnici, da bi ubrzo zatim bio u posedu nemačke vlade. Na prigodnoj svečanosti, priređenoj u Beogradu 9. septembra 1935, nemački poslanik u Beogradu Fon Heren predao je prepis Zakonika Milanu Kašaninu, direktoru Muzeja Kneza Pavla.
Dušanov zakonik, najznačajniji pisani spomenik srednjovekovne Srbije, danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, dok njegov tvorac i prvi srpski car počiva u crkvi Svetog Marka, takođe u Beogradu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ne bi iznenadilo da je iz evropskih institucija, pre svega iz Evropskog tužilaštva, pristigao dokazni materijal koji je TOK odlučio da ne ignoriše. Ako je taj materijal pristigao, onda je to i poruka evropskih institucija kako se očekuje da se po tom pitanju nešto i uradi. Čak možda i poruka da će tužioci imati neku vrstu političke zaštite”, kaže za “Vreme” advokat Vladimir Beljanski. Njegov kolega, advokat Jovan Rajić nastavlja: da ovo nije predstava u Vučićevoj režiji pokazuje ponašanje njegovih medija, koji već mesecima vode kampanju protiv TOK i koji su znali šta se sprema. Drugo, Vučić je poslao svog ličnog advokata Palibrka da brani Momirovića i vodi računa da ovaj ne kaže tužilaštvu nešto što ne treba
Darko Glišić, ministar za javna ulaganja, imao je moždani udar pred kamerama. Režim je pokušao da za to nekako okrivi građane, jer građani, tobože, nisu pokazali dovoljno empatije za ono što se dogodilo ministru. Međutim, režim je taj koji sistematski pokušava da ubije samilost kod građana. A ovo sa Glišićem samo je signal da je društvo sebi delimično odstranilo saosećanje kao čin samoodbrane
U Srbiji ima više radnika privatnog obezbeđenja nego policajaca. Dok su oni često loše obučeni i pripremljeni, njihovim gazdama ide odlično od poslova sa državom i lokalnim samoupravama. Ponekad je taj posao prljav, recimo izbaciti studente sa fakulteta ili opoziciju iz lokalne skupštine
Beograd očekuje strateški dijalog i strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Kad su već iz Vašingtona stizali signali ohrabrenja, kako se dogodilo da Donald Tramp razreže Srbiji carine od 35 procenata, među najvišim u svetu i najvećim na Zapadnom Balkanu
Kao i sada, predsednik Republike Srpske se sa Sarajevom svađao javno. Kao i sa Evropom i sa SAD, pod čijim su sankcijama on i njegova porodica. Uprkos tome, njegovo se bogatstvo uvećavalo i njegova je moć u RS rasla iz godine u godinu. Ako je na početku karijere izgledao kao tvrd ali razuman političar, s vremenom se pretvorio u svojeglavog i nepristojnog kabadahiju koji galamom i psovkama rasteruje neprijatelje. Sada je, izgleda, stigao račun na naplatu
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Aleksandar Vučić je konačno prestao da se skriva iza funkcije predsednika Republike i govori kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju
MUP je raspušten. Na delu je Vučićev pokušaj da se Srbijom upravlja po pravilima huligansko-kriminalnog navijačkog kopa sa tribine. Hoće li mu uspeti? Neće. Niko više nije uplašen, ali stvarno – niko
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
