foto: marija janković
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini
Međunarodni dan migranata, 18. decembar, zatiče međunarodnu zajednicu raspolućenu između prava i prakse u oblasti migrantskog prava i kršenja tih normi. Svedočimo masovnom kršenju ljudskih prava migranata širom sveta, bilo da je reč o pristupu teritorijama država, bilo kršenju ljudskih prava migranata koji već borave u tim zemljama, regularno ili neregularno. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u 2020. godini u svetu je bilo 281 milion migranata, što čini 3,6 odsto ukupne svetske populacije. Pandemija virusa korona dodatno je ugrozila ljude u pokretu širom sveta. To je učinjeno postavljanjem pravnih, ali i fizičkih barijera između migranata i država tranzita i odredišta.
Među migrantskom populacijom postoje različite kategorije, od regularnih i neregularnih migranata, do onih koji su među najbrojnijima, a to su radnici migranti. Međutim, zajednička karakteristika za sve njih jeste da su oni, sa aspekta država prijama, stranci. To ih čini ranjivim, jer se svaka država ophodi prema njima na način različit od onoga kako tretira domaće državljane.
MIGRANSKE RUTE
Gotovo uobičajene su postale vesti o stradalnicima na pomorskim putevima koji dolaze iz redova izbeglica i migranata. Prema podacima IOM-a, u prvoj polovini ove godine 1.146 migranata je stradalo na moru u pokušaju da se domognu evropskog kopna, što je više nego dvostruko više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Bilateralni ugovori koji se postižu između pojedinih država potpomažu da migranti budu vraćani u zemlje iz kojih su pošli, ali ih izlažu i dodatnim rizicima te stradanju na pomorskim putevima. Spasilački brodovi nevladinih organizacija se “tipuju” kao neprijateljski, a posade brodova su izložene riziku da krivično odgovaraju, jer pomažu u sigurnom dolasku do kopna i spašavanju potencijalnih davljenika.
Beleže se i stradanja sa smrtnih ishodom na kopnu, ali i izlaganju torturi velikog broja migranata, posebno prilikom pokušaja prelaska granica. Situacija je i dalje loša na granici Turske i Grčke, gde su migranti suočeni sa prekoračenjem upotrebe sile, što bi za posledicu “trebalo” da ima odvraćajući efekat po one koji se usude da ponovo pokušaju da pređu granicu. Takav tretman migranata nastavlja se i na drugim granicama na putu do zemalja Evropske unije (EU). Tako se svakodnevno dešavaju protivpravna proterivanja migranata sa granica Hrvatske, Mađarske, Rumunije…
Ono što je možda najmanje vidljivo jesu problemi sa kojima se suočavaju migranti u međunarodnoj zoni aerodroma širom sveta, gde su izvrgnuti često protivpravnom lišenju slobode i protivzakonitom vraćanju u zemlju porekla ili neku drugu zemlju, bez valjane odluke i bez mogućnosti da ospore odluku o vraćanju.
ZIDOVI NA GRANICAMA
Na granicama mnogih zemalja je u toku godine došlo do zaoštravanja krize. U najnovijim incidentima na granicama EU i Belorusije (između Poljske, Litvanije i Belorusije), došlo je do ozbiljnih incidenata i masovnog kršenja ljudskih prava migranata i izbeglica. Od zvaničnika mnogih evropskih zemalja, ali i u medijskom izveštavanju, zabeležen je veliki broj optužbi za takvo stanje upućenih na račun Minska i Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije. Na teret im se stavlja organizovano dovođenje izbeglica i migranata na granice EU. Međutim, ono što se ispušta iz vida kada se daju tako oštre ocene, jeste i odgovornost i nadležnost država na čijim granicama, pa čak i na čijoj teritoriji se već nalaze novopridošli migranti, uspostavljena međunarodnim pravom. Tako su, u ovom slučaju, Poljska i Litvanija obavezane na primenu svih najvažnijih univerzalnih i regionalnih međunarodnih ugovora kojima se štite ljudska prava, međunarodnim običajnim pravom, ali i pravom EU kojim se štite ljudska prava svih ljudi koji se nalaze pod nadležnošću država članica, pa i migranata, bilo da je reč o regularnim ili neregularnim migrantima.
Svedoci smo ranijih intervencija pojedinih država, koje su odlučile da podignu zidove na svojim granicama “štiteći” sebe i druge zemlje od “nadiranja migranata”. Tako je Mađarska protekle decenije duž granice sa Srbijom podigla žičanu ogradu, uvela brojne, sa aspekta međunarodnog prava problematične mere, onemogućavajući izbegličku i migrantsku populaciju da stupi na njenu teritoriju. Slično su učinile i druge zemlje na tzv. Balkanskoj ruti, pod istim ili sličnim izgovorom. Vredna je pažnje i činjenica da, usled propuštanja da se takva politika spreči, sada širom Evrope i sveta niču ograde i zidovi između država, što obesmišljava onu čuvenu parolu “Evropa bez granica”.
MIGRATORNI TOKOVI U SRBIJI
Migranti koji se nalaze u Srbiji ne percipiraju je kao državu odredišta, već kao državu tranzita. Veliki broj njih čine neregularni migranti čija prava su često nejasno definisana, a vrlo je upitno na koji način im se ona i predočavaju, tako da su često prepušteni samima sebi.
Sve češće nas “iznenadi” i vest o radnicima migrantima iz različitih delova sveta, koji rade na građevinskim projektima širom Srbije. Njihov položaj i uživanje prava su nepoznati stručnoj i široj javnosti, a o tome se priča tek kada se neko od njih usudi da o tome progovori.
Svedočimo i različitim incidentima uperenim protiv migranata, od “spontanih” okupljanja desničarskih grupa, preko različitih diskriminatornih napisa u medijima i na društvenim mrežama.
I po napuštanju Srbije, migrante čekaju nemili događaji. Tako se jedan deo migranata svakodnevno suočava sa prekomernom upotrebe sile i kolektivnim proterivanjem na granicama Srbije sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Istina, ti incidenti se ne čine od strane srpske policije, već od strane policija država članica EU.
DRŽAVLJANI SRBIJE KAO MIGRANTI I POVRATNICI
Ono što je zabrinjavajuće, jeste činjenica da već godinama veliki broj mladih i visokokvalifikovanih ljudi različitih profesija (ali sve češće i starijih, različitih kvalifikacija) napušta Srbiju. Pandemija je privremeno dovela do vraćanja neznatnog broja državljana Srbije, koji su se iz različitih razloga našli u inostranstvu (najčešće u potrazi za dostojanstvenim životom). Međutim, to se pre može tumačiti kao privremeni trend imajući u vidu pooštrenu imigracionu politiku u mnogim zemljama, ali i zbog restriktivnih mera u pogledu prevencije virusa korona, te ekonomskih mera koje su pogodile domaće stanovništvo, a posebno strance u tim državama.
Pitanje je, ali bez odgovora, da li iko i kako pomaže tim ljudima u procesu reintegracije po povratku u Srbiju. Na stranu projekti nevladinih organizacija, koje pružaju besplatnu pravnu pomoć u postupku reintegracije prinudno vraćenih državljana Srbije (uglavnom rezervisano za pripadnike nacionalnih manjina). Međutim, jasan odgovor države, jednostavno – ne postoji. Tako su državljani Srbije, povratnici u sopstvenu zemlju, prepušteni samima sebi. Od regulisanja ličnih dokumenata, zdravstvene zaštite, prijavljivanja na biro rada, traženja zaposlenja, stana, itd.
Ne postoji precizna statistika o tome koliki je tačan broj državljana Srbije koji su privremeno ili u dužem periodu u inostranstvu. Državljani Srbije na privremenom radu ostaju sa prijavljenim prebivalištem u Srbiji. Međutim, neki od njih godinama borave u inostranstvu. Poznato je da Srbija nema diplomatsko-konzularna predstavništva u mnogim zemljama sveta u kojima se nalaze njeni državljani, pa je upitno na koji način oni dobijaju zaštitu vlastite države, dok, sa druge strane, valjda zbog politike “zaštite” Kosova, Srbija ima diplomatska predstavništva u onim zemljama koje se procenjuju kao strateški bitne u cilju vođenja politike nepriznavanja Kosova.
NEIZVESNO MIGRIRANJE
Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini.
Situacija u kojoj se svaki čovek može naći sadržana je u statusu migranata. U savremenom svetu, bez obzira na prepreke koje je postavila pandemija, čovek je postao izuzetno mobilan krećući se sve češće van granica svoje zemlje, te je postao isuviše izložen rizicima koje sa sobom nosi boravak u stranoj državi. A baš po pitanju položaja migranata danas se lome koplja kako na globalnom tako i na regionalnom nivou (posebno u EU), ali i na nivoima država, što neizvesnost tretmana migranata dodatno produbljuje.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
