Reagovanje
“Pojedinačni slučajevi zloupotrebe maloletne dece za opšte političke događaje ne služe roditeljima na čast, jer je pozorište DADOV mesto gde se okuplja preko 500 dece koja su željna znanja, dok pozorišnu scenu koriste da uče glumu, dikciju, scenski pokret, scenske borbe i akrobatiku.”
Ovo je deo izjave koju je na Instagramu objavio Vladimir Mijović, potpisan kao direktor Dramskog ateljea Doma omladine Vračar – DADOV.
Prekor roditeljima što su se njihova deca usudila da pokažu zrelost i sposobnost da prepoznaju i osude nepravdu, što direktoru očevidno nije po volji, direktorovo je lično pravo, ali nipošto ne znači da on svoja privatna uverenja može predstavljati kao stav institucije potpisujući se kao njen čelnik. U pozorištu se ne uče samo “gluma, dikcija, scenski pokret i akrobatika”. Ono uči decu, jednako kao i odrasle, da razlikuju dobro od zla, pravdu od nepravde, a naročito istinu od laži, što je današnja generacija DADOV-a dobro naučila, baš kao i prethodne iz perioda od oko 60 godina.
Posao direktora je uvek i svuda da ustanovu vodi u okvirima svojih nadležnosti i da obezbeđuje njen opstanak i napredak, što je Mijović do sada uspešno činio. U ovom trenutku, najmanje što bi on trebalo da uradi jeste da svoju izjavu povuče i da se izvini javnosti, članovima DADOV-a, njihovim roditeljima, kao i bivšim članovima koji su DADOV decenijama stvarali. Ograđujemo se od ovakvih izjava i dajemo punu podršku mladim ljudima u borbi za solidarno i pravedno društvo.
Nekadašnji članovi i članice DADOV-a: Slavka Srdić Janković, Jelisaveta Seka Sabljić, Vladimir Putnik, Svetlana Ceca Bojković, Ivan Janković, Brane Popović, Milica Mihajlović, Irena Ristić, Zoran Maravić, Alja Suvačarov, Uroš Janković
Novi napad na studente
U noći između ponedeljka i utorka napadnuti su studenti beogradskog Pravnog fakulteta koji su dežurali u blokadi. Njih sedmoro je prijavilo lakše povrede, a poslednja vest pred zaključenja ovog broja kaže da je javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu naložio policiji da utvrdi identitet svih učesnika događaja.
Naloženo je i pribavljanje medicinske dokumentaciju o zadobijenim povredama oštećenih, snimci kamera video-nadzora koje se nalaze unutar zgrade fakulteta, na platou ispred fakulteta, kao i na okolnim ulicama, kao i pribavljanje drugih podataka neophodnih za rasvetljavanje događaja. Po svedočenju napadnutih studenata, u tri incidenta učestvovalo je nekoliko mladića i dve devojke, koji su ih fizički napali i gađali staklenim i plastičnim flašama.
Policija je po dolasku ispred fakulteta uspela da zadrži i identifikuje jednog napadača, a tokom dana studenti su morali da demantuju ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića, koji je minimizirao događaj i izjavio da se pripadnicima policije ne dozvoljava ulazak na Pravni fakultet.
“S policijom smo sve vreme imali korektnu komunikaciju. Oni su trenutno u zgradi našeg fakulteta, te zajedno sa nama pregledaju snimke sigurnosnih kamera kako bi utvrdili identitet napadača i tok događaja”, saopštili su studenti Pravnog fakulteta. Opozicione stranke najoštrije su osudile napad na studente i zatražile od nadležnih organa da ih zaštite i identifikuju napadače.
Ukidanje “trola” u Beogradu
“Ukidamo trolejbuse koje vodi GSP da bismo uveli elektrobuseve u vlasništvu privatnika iz Obrenovca i to mu platili 1,1 milijardu evra u sledećih 20 godina. To je van svake pameti. Niti će Strela ulagati u infrastrukturu koja ostaje gradu, niti su ikada u životu vodili neki sistem električnih vozila. Da nije tragično, bilo bi smešno”, izjavio je za naš sajt Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, i naglasio da za tu 1,1 milijardu evra Grad Beograd može da kupi čak 1.833 savremena trolejbusa.
Iako trolejbuski prevoz u Beogradu ima bogatu istoriju, vladajuća većina predvođena gradonačelnikom Aleksandrom Šapićem odlučila je da ga ukine zbog zastarelog i neefikasnog voznog parka i opreme. GSP Beograd ima 92 trolejbusa prosečne starosti od 15 godina, a najnoviji su kupljeni pre 13 godina.
“Elektrobusevi treba da zamene starije dizelaše, a ne vozila koja su već električna. Tačno je da imamo stare trolejbuse, ali imamo i 50 kilometara kontaktne mreže u koju je dosta uloženo i koja je u dobrom stanju. Zašto to bacati? Najbolje rešenje je kupiti nove trolejbuse na neki ‘zeleni’ povoljni kredit, a postepeno menjati stare dizelaše električnim autobusima”, istakao je Nikola Jovanović i dodao da je radni vek električnih autobusa upola kraći od trolejbusa, da autobusi koriste bateriju koja posle sedam godina upotrebe mora da se menja, da im je kapacitet mnogo manji itd.
Kragujevački Anketni odbor
Pre više od četiri i po godine počela je rekonstrukcija zgrade Tržnice u Kragujevcu i umesto 200, radovi traju već duže od 1.600 dana, a još nisu gotovi. Cena je u međuvremenu višestruko narasla – sa dva na 10 miliona evra. To su, između ostalog, konstatovali članovi Anketnog odbora Skupštine grada za utvrđivanje činjenica o obnovi Gradske tržnice iz opozicionih redova. Njih trojica su napustili rad Odbora i izdvojili mišljenje o propustima i odgovornosti. “Mi smo doneli svoje zaključke, njih 25, ali su predstavnici vladajuće većine u Anketnom odboru doneli svoj sraman zaključak i zaista javnost mora da bude upoznata sa svim tim činjenicama vezanim za rekonstrukciju Tržnice”, izjavio je Milan Milosavljević iz grupacije “Za Kragujevac – Znamo se!” i naglasio da je kompletan projekat rađen mimo zakonske procedure.
A njegov kolega Ivan Dubljanin iz Demokratske stranke poručio je da “ovakva zloupotreba ne sme da ostane nekažnjena, jer je jedna od većih ne samo u Kragujevcu već u Srbiji kada je u pitanju korupcija, elementarna nesposobnost i nenamensko trošenje sredstava”.
Kragujevačka tržnica izgrađena je 1929. godine i kao kulturno-istorijski spomenik nalazi se pod zaštitom države. Već na početku radova urušio se deo zida i fasade, a utvrđeno je i da bi uklanjanje galerije ugrozilo statiku zgrade, i tek je prošle godine urađen novi projekat zasnovan na zakonu i proceduri.
“Za pet godina ništa nije urađeno a tolike su pare građana i grada Kragujevca bačene. Te detalje javnost mora da zna, kao i da krivci odgovaraju”, zaključio je nekadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović (Zajedno za Šumadiju).
Policija upozorava
Od 1. decembra prošle do 7. januara ove godine od pirotehničkih sredstava povređene su 44 osobe, od toga 24 dece, 10 maloletnika i 10 punoletnih, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova i naglasilo da je osmoro dece i pet maloletnika zadobilo teške telesne povrede.
Opekotine, povrede šaka, lica i očiju posledice su koje mogu trajati čitav život, podseća MUP i poziva roditelje da budu primer i upozore decu da petarde nisu za igru i da jedan trenutak nepažnje može dovesti do ozbiljnih povreda i trajnog invaliditeta.
Po svedočenju doktora sa Instituta za majku i dete, najveći broj povreda kod dece nastaje prilikom provere zbog čega petarda nije eksplodirala, ali u poslednje vreme i zbog tzv. izazova – ko će duže držati petardu u ruci.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
