Smena gradonačelnika Kikinde
Neuspešni projekat rekonstrukcije kikindske Osnovne škole “Feješ Klara” bio je očigledno presudan u odluci naprednjaka Nikole Lukača da odstupi sa gradonačelničke funkcije samo tri meseca nakon što je obnovio mandat. Glasine o nameštenim poslovima kolale su Kikindom od prošle godine, opozicija je o tome javno govorila poslednjih nedelja, a potvrda da je pozamašni projekat zapao u ćorsokak došla je na poslednjoj sednici Skupštine grada kada je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski uzgred pomenula da je raskinut ugovor vredan 400 miliona dinara sa Pokrajinskom upravom za kapitalna ulaganja i da su ta sredstva isključena iz budžeta.
Ostavku je Lukač predstavio kao lični čin, jer navodno dobija nova zaduženja i nastavlja da se “uz Aleksandra Vučića još jače bori za normalnu i pristojnu Kikindu i Srbiju”, a njegov zamenik Dejan Pudar objasnio je da “Lukač odlazi na novu funkciju sa većom odgovornošću”, ne otkrivajući koja je to funkcija odgovornija od gradonačelničke.
Lukač je dospeo u udarne vesti nacionalnih medija pred letošnje lokalne izbore, na kojima je predvodio listu “Aleksandar Vučić – Kikinda sutra” pošto je lično zabranio održavanje Festivala kratke priče “Kikinda šort” (Kikinda short). Uz asistenciju privatnog obezbeđenja sprečio je organizatore da instaliraju opremu u dvorištu Narodne biblioteke “Jovan Popović” i objanio im da “neće dopusti da u njegovom gradu govore ljudi koji ne poštuju Kikindu, njegovu državu i predsednika”. Uprkos tom gafu, a i brojnim lokalnim aferama i ispadima koji su ga pratili, Lukač je početkom jula dobio drugi četvorogodišnji mandat, ali mu je nakon tri meseca iznenada skraćen.
I njegov prethodnik Pavle Markov doživeo je sličnu sudbinu nakon lokalnih izbora 2020. godine kada mu nije obnovljen mandat iako je predvodio listu sa Vučićevim imenom. I za njega je tada rečeno da prelazi na odgovornu funkciju u Beogradu, ali od njega od tada ni traga ni glasa.
Slučaj bivšeg predsednika Opštine Palilula
Suđenje bivšem predsedniku beogradske opštine Palilula i visokom funkcioneru Srpske napredne stranke Aleksandru Jovičiću zbog primanja mita i dalje traje, a protekle nedelje mu je Viši sud privremeno oduzeo pozamašnu imovinu.
Na zahtev Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Jovičiću i njegovoj bivšoj supruzi M. K. privremeno je oduzet niz nepokretnosti – kuće, voćnjaci, šuma i njiva u okolini Čačka, četiri njive u okolini Borče, skoro 11 miliona dinara i više od 300.000 evra u kešu i drugih deviza, kao i pet luksuznih satova i jedna automobil “škoda superb”.
Jovičić je uhapšen početkom juna 2021. godine pod sumnjom da je kao predsednik opštine od juna 2016. do novembra 2018. primao novac od investitora (od 10.000 do 60.000 evra po slučaju) kako bi uticao na zaposlene u Opštinskoj upravi da se nelegalni objekti “ne diraju tokom izgradnje” i da se protiv odgovornih ne podnose krivične prijave. Optužnica je podignuta tek u maju prošle godine i po njoj se Jovičić tereti za dva krivična dela trgovine uticajem u saizvršilaštvu, a u međuvremenu su krivična dela priznali i zaključili sporazume sa tužilaštvom sedmorica građevinskih inspektora i dvojica investitora.
Iako je slučaj potkrepljen dokazima i priznanjima, postupak se odužio zbog brojnih odlaganja pripremnih ročišta, a Jovičić je već krajem jula 2021. godine izašao iz pritvora. Zastupa ga advokat i jedan od viđenijih i uticajnijih naprednjaka – Vladimir Đukanović.
Službena putovanja kragujevačkih funkcionera
Grad Kragujevac osvojio je treće mesto na konkursu Gradske vlade Seula i Svetske organizacija pametnih gradova (WeGO) za rad platforme “Budi deo plana”, po projektu “Glas građana u urbanističkom planiranju”, i to je bio povod da se u južnokorejsku prestonicu uputi zamenik gradonačelnika Dejan Ružić (SNS), kako bi u ime grada primio priznanje.
Kako je saznao “Glas Šumadije”, Ružićevo sedmodnevno službeno putovanje koštaće gradski budžet više od 4.400 evra: skoro 2.500 evra za avionske karte (Beograd–Istanbul–Seul), 950 evra za smeštaj u Seulu, 300 evra za prevoz u lokalu i ishranu, te 670 evra za dnevnice.
Istovremeno je kragujevački portal došao do podataka i o predstojećem službenom putovanju člana Gradskog veća za privredu Radomira Erića i učešću na savetovanju “Aktuelna i sporna pitanja u radnom, građanskom, privrednom i procesnom pravu” u Vrnjačkoj Banji. Kako piše u rešenju Gradske uprave, Erić će sam snositi troškove puta i biće mu plaćen samo smeštaj, no, ta tri noćenja u Vrnjačkoj Banji koštaće gradski budžet 940 evra, skoro isto kao i tri noćenja zamenika gradonačelnika u Seulu.
Senka na pobedi fudbalera Srbije
Fudbalska reprezentacija Srbije konačno je pobedila najbolji tim Švajcarske, ali je senku na trijumf u utakmici trećeg kola Lige nacija bacio očajan teren u Leskovcu, na jednom od tri nova fudbalska stadiona otvorena krajem prošle godine. “To je jedan od najgorih terena na kojima sam ikada igrao”, izjavio je nakon utakmice švajcarski reprezentativac Manuel Akanđi, a stručni komentator u studiju RTS nazvao je igralište u Leskovcu – njivom.
Bruka se nije mogla prećutati, pa je dan nakon utakmice novi generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije preuzeo odgovornost i obećao da će za utakmicu sa Danskom za mesec dana teren na stadionu “Dubočica” biti u znatno boljem stanju.
“Reč je o posledici neadekvatnog održavanja u prethodnom periodu, a propusti koje smo zatekli, poput ovog sa terenom u Leskovcu, jasan su pokazatelj zatečenog javašluka i neodgovornosti”, objasnio je Branko Radujko na sajtu FSS-a.
Novi stadioni u Leskovcu, Zaječaru i Loznici, vredni ukupno 80 miliona evra, u poslednjih godinu dana najviše se pominju zbog uočenih manjkavosti, prosto rečeno – fušeraja, posebno kada su u pitanju tereni. Tako je od polovine avgusta loznički stadion van upotrebe zbog katastrofalnog stanja terena, a ni na leskovačkom se nije igralo nekoliko nedelja pre utakmice Srbije i Švajcarske, ali ni to nije pomoglo. Sada je više nego očigledno da novoosnovana firma “FSS stadioni d. o. o.” nema kapaciteta za održavanje zahtevnih hibridnih terena i možemo samo sa zebnjom da pretpostavimo kako će se izboriti sa budućim ogromnim nacionalnim stadionom.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
