Akcija gradonačelnika Beograda
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić (SNS) obnovio je predlog da se grob vođe partizanskog pokreta i predsednika socijalističke Jugoslavije Josipa Broza Tita premesti iz Beograda u hrvatski Kumrovec, a izložio je i inicijativu da se u srpskoj prestonici podigne spomenik četničkom vođi Dragoljubu Draži Mihailoviću, osuđenom nakon Drugog svetskog rata zbog ratnih zločina i kolaboracije sa nemačkim nacistima i italijanskim fašistima.
“Mislim da Mihailović treba konačno da ima spomenik u Beogradu, da to treba da bude na dostojanstvenom mestu u centru grada. Moj predlog će biti Terazijska terasa ispod Terazijske česme”, objasnio je beogradski gradonačelnik i dodao da je “izmeštanje Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važno za sprski narod”, kao i izmeštanje sa Kalemegdana grobnice narodnih heroja Moše Pijade, Ive Lole Ribara, Ivana Milutinovića i Đure Đakovića.
Protiv Šapićevog predloga izjasnili su se pojedini koalicioni partneri Srpske napredne stranke, pa je potpredsednik Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić izjavio kako “stavovi gradonačelnika koje tangira naše istorijsko nasleđe i odnos prema bliskoj prošlosti nisu platforma sa kojom su SNS i SPS zajedno izašle na izbore”, dok je Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića poručila da “neće podržati inicijative koje imaju za cilj prekrajanje istorije zemlje”.
Draža Mihailović dobio je već spomenike na Ravnoj Gori, u rodnoj Ivanjici, Nišu, Lapovu i selu Konatice kraj Obrenovca, a nedavno i na privatnom posedu u glavnom gradu, dok se ulice po njemu zovu u selima Dublje i Klenje kod Šapca i Desimirovcu nadomak Kragujevca.
Tribine nedeljnika “Vreme”
Ko je i kako građanima ogadio politiku, ko se i zašto boji politike, da li je politika zanat ili hobi i kako politiku ponovo vratiti u društvo na mesto koje joj pripada, pitanja su na koje će pokušati da odgovore učesnici tribina nedeljnika “Vreme” i Pokreta “Novi optimizam”, 26. septembra u Gornjem Milanovcu i 3. oktobra u Požarevcu.
U Srbiji postoje Narodna skupština, stranke, višepartijski izbori i sve ostalo što čini parlamentarnu republiku. Međutim, nedostaje najvažnije – politika.
Ona se u društvu prikazuje i doživljava kao nešto toksično, pogano, nedostojno poštenih i pristojnih ljudi, pogubno po državu i narod.
U to ime, iz godine u godinu građani nezadovoljni aktuelnim režimom traže alternativne modele političkog života kakvi ne postoje nigde u savremenom svetu i, što je još gore, dokazano nisu u stanju ostvariti pozitivne rezultate.
Rečju – provereni politički alati i procedure pokušavaju se zameniti adrenalinskim istupima, teorijama zavere, ispraznim populizmom ili elitizmom, udruživanjima koja su samo sebi svrha i sličnim pretpolitičkim aktivnostima.
Narednog četvrtka u Gornjem Milanovcu govoriće Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, Branko Miljuš, narodni poslanik Stranke slobode i pravde, Branislav Grubački, pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta, Damir Agović, odbornik gornjomilanovačke Grupe građana “Uzinat” i studentski aktivista Pavle Cicvarić.
Nedelju dana kasnije, u Požarevcu će na zadatu temu govoriti Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS-a, Radomir Lazović, kopredsednik ZLF-a, Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbije Centar, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana i Nikola Kolja Krstić, koordinator smederevskog pokreta “Tvrđava”.
Hapšenje glumca na granici
Glumac Sergej Trifunović uhapšen je u utorak prilikom ulaska u Hrvatsku na graničnom prelazu Bajakovo i potom izveden pred Prekršajni sud u Splitu zbog osnovane sumnje da je početkom septembra prošle godine omalovažavao i vređao policijske službenike Republike Hrvatske. Trifunoviću je prošle nedelje istekla jednogodišnja zabrana ulaska u Hrvatsku, kao i u Evropsku uniju, koja je usledila nakon tri prekršajna postupka koja su protiv njega vođena prošlog septembra u Splitu.
Poznati glumac (na slici gore) je prvo priveden na gradskoj plaži Kašjuni jer je svog nemačkog ovčara bez povodca i korpe pustio među kupače i na prekršajnom sudu kažnjen sa 500 evra. Dan kasnije je u centru grada ponovo pustio psa bez nadzora i ponovo je pred splitskim sudom kažnjen, ali sada obavezan da plati 200 evra. Ubrzo je i treći put prekršajno osuđen, ovaj put zbog vređanja policije na društvenoj mreži, a kaznu od 1000 evra morao je da plati na izlazu iz Hrvatske. Nakon što je došao u Beograd, objavio je da su ga splitski policajci u 30 sati uhapsili tri puta, psihički ga maltretirali i od njega iznudili više od 1500 evra.
“Nadam se da ćete od tih para sašiti sebi lepe, crne uniforme po uzoru na Francetićeve”, napisao je tada Trifunović hrvatskim policajcima, nazvavši ih “primitivnom kopiladi” i “vlaškim brabonjcima”, pa su ga zbog toga prekjuče na hrvatskoj granici uhapsili. Njemu je splitski sud oduzeo pasoš i juče mu je zakazano novo saslušanje, a nakon toga biće poznato da li će biti pokrenut sudski postupak. Tužilaštvo traži mesečnu kaznu zatvora i novčanu od 1000 evra.
Glumac se nakon izlaska iz sudnice kratko oglasio na društvenoj mreži Iks: “Jel možete da me razmenite za Severinu?”, a hrvatski ministar policije Gordan Grlić Radman izjavio je da “svaki oblik netrpeljivosti, ponižavanja, omalovažavanja treba sankcionisati”.
Rukometno blato
Kada se ovaj broj našeg nedeljnika pojavi na kioscima, znaće se da li je i kako odigran derbi susret prvog kola muške rukometne Superlige između novosadske Vojvodine i beogradskog Partizana, pošto su u danima pred utakmicu, a nakon prošlonedeljnog duela istih rivala u finalu Super kupa, razmenjene teške reči i optužbe i nije se znalo u kojoj novosadskoj hali će se igrati i ko će suditi.
Prošlog četvrtka u Banjaluci aktuelni šampion iz Novog Sada (proletos ubeležili 11. uzastopnu titulu prvaka Srbije) pobedio je osvajača Kupa Srbije Partizan nakon izjednačene i neizvesne utakmice 24:22, a tri dana kasnije oglasila se uprava beogradskih crno-belih i optužila rukovodstvo Vojvodine i njenog trenera Borisa Rojevića, ujedno i selektora muške reprezentacije Srbije, da sprovode hajku na sudije i pritisak na takmičarske organe pred prvu prvenstvenu utakmicu. Dan kasnije, u novom saopštenju, Partizanova uprava bila je još oštrija i napisala da su “pretnje, ucene, vređanje, omalovažavanje, psihičko maltretiranje postali svakodnevica direktora Vojvodine Darka Jevtića”, kao i da je na utakmici u Banjaluci “trener Rojević pravio haos pored klupe i izgovorio strašne reči zapisničkom stolu i sudijskom paru”.
U utorak je odgovorio Rojević i naveo da je “mesecima meta koordinisane kampanje usmerene na diskreditaciju njegovog rada kao trenera i selektora reprezentacije” i pozvao “nadležne i sportsku javnost da se umešaju i ispitaju zlonamerne tvrdnje”, zaključivši da mu je ugrožena bezbednost, kao i bezbednost njegove porodice.
A pored ove javne svađe uprava dva najjača kluba, o stanju u srpskom rukometu govori i saopštenje novog rukovodstva Rukometnog saveza Srbije, u kom se kaže da je “RSS u ozbiljno teškoj finansijskoj situaciji” i da promene opstruiše Radosav Šljivančanin, suprug donedavne predsednice Saveza Milene Delić, za koga tvrde da je poslednji godina bio “vlasnik srpskog rukometa”.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
