Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić (SNS) obnovio je predlog da se grob vođe partizanskog pokreta i predsednika socijalističke Jugoslavije Josipa Broza Tita premesti iz Beograda u hrvatski Kumrovec, a izložio je i inicijativu da se u srpskoj prestonici podigne spomenik četničkom vođi Dragoljubu Draži Mihailoviću, osuđenom nakon Drugog svetskog rata zbog ratnih zločina i kolaboracije sa nemačkim nacistima i italijanskim fašistima.
“Mislim da Mihailović treba konačno da ima spomenik u Beogradu, da to treba da bude na dostojanstvenom mestu u centru grada. Moj predlog će biti Terazijska terasa ispod Terazijske česme”, objasnio je beogradski gradonačelnik i dodao da je “izmeštanje Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važno za sprski narod”, kao i izmeštanje sa Kalemegdana grobnice narodnih heroja Moše Pijade, Ive Lole Ribara, Ivana Milutinovića i Đure Đakovića.
Protiv Šapićevog predloga izjasnili su se pojedini koalicioni partneri Srpske napredne stranke, pa je potpredsednik Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić izjavio kako “stavovi gradonačelnika koje tangira naše istorijsko nasleđe i odnos prema bliskoj prošlosti nisu platforma sa kojom su SNS i SPS zajedno izašle na izbore”, dok je Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića poručila da “neće podržati inicijative koje imaju za cilj prekrajanje istorije zemlje”.
Draža Mihailović dobio je već spomenike na Ravnoj Gori, u rodnoj Ivanjici, Nišu, Lapovu i selu Konatice kraj Obrenovca, a nedavno i na privatnom posedu u glavnom gradu, dok se ulice po njemu zovu u selima Dublje i Klenje kod Šapca i Desimirovcu nadomak Kragujevca.
Tribine nedeljnika “Vreme”
Ima li politike u Srbiji
Ko je i kako građanima ogadio politiku, ko se i zašto boji politike, da li je politika zanat ili hobi i kako politiku ponovo vratiti u društvo na mesto koje joj pripada, pitanja su na koje će pokušati da odgovore učesnici tribina nedeljnika “Vreme” i Pokreta “Novi optimizam”, 26. septembra u Gornjem Milanovcu i 3. oktobra u Požarevcu.
U Srbiji postoje Narodna skupština, stranke, višepartijski izbori i sve ostalo što čini parlamentarnu republiku. Međutim, nedostaje najvažnije – politika.
Ona se u društvu prikazuje i doživljava kao nešto toksično, pogano, nedostojno poštenih i pristojnih ljudi, pogubno po državu i narod.
U to ime, iz godine u godinu građani nezadovoljni aktuelnim režimom traže alternativne modele političkog života kakvi ne postoje nigde u savremenom svetu i, što je još gore, dokazano nisu u stanju ostvariti pozitivne rezultate.
Rečju – provereni politički alati i procedure pokušavaju se zameniti adrenalinskim istupima, teorijama zavere, ispraznim populizmom ili elitizmom, udruživanjima koja su samo sebi svrha i sličnim pretpolitičkim aktivnostima.
Narednog četvrtka u Gornjem Milanovcu govoriće Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, Branko Miljuš, narodni poslanik Stranke slobode i pravde, Branislav Grubački, pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta, Damir Agović, odbornik gornjomilanovačke Grupe građana “Uzinat” i studentski aktivista Pavle Cicvarić.
Nedelju dana kasnije, u Požarevcu će na zadatu temu govoriti Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS-a, Radomir Lazović, kopredsednik ZLF-a, Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbije Centar, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana i Nikola Kolja Krstić, koordinator smederevskog pokreta “Tvrđava”.
foto: dalmatinski portal / printscreen…
Hapšenje glumca na granici
Novo suđenje Trifunoviću u Splitu
Glumac Sergej Trifunović uhapšen je u utorak prilikom ulaska u Hrvatsku na graničnom prelazu Bajakovo i potom izveden pred Prekršajni sud u Splitu zbog osnovane sumnje da je početkom septembra prošle godine omalovažavao i vređao policijske službenike Republike Hrvatske. Trifunoviću je prošle nedelje istekla jednogodišnja zabrana ulaska u Hrvatsku, kao i u Evropsku uniju, koja je usledila nakon tri prekršajna postupka koja su protiv njega vođena prošlog septembra u Splitu.
Poznati glumac (na slici gore) je prvo priveden na gradskoj plaži Kašjuni jer je svog nemačkog ovčara bez povodca i korpe pustio među kupače i na prekršajnom sudu kažnjen sa 500 evra. Dan kasnije je u centru grada ponovo pustio psa bez nadzora i ponovo je pred splitskim sudom kažnjen, ali sada obavezan da plati 200 evra. Ubrzo je i treći put prekršajno osuđen, ovaj put zbog vređanja policije na društvenoj mreži, a kaznu od 1000 evra morao je da plati na izlazu iz Hrvatske. Nakon što je došao u Beograd, objavio je da su ga splitski policajci u 30 sati uhapsili tri puta, psihički ga maltretirali i od njega iznudili više od 1500 evra.
“Nadam se da ćete od tih para sašiti sebi lepe, crne uniforme po uzoru na Francetićeve”, napisao je tada Trifunović hrvatskim policajcima, nazvavši ih “primitivnom kopiladi” i “vlaškim brabonjcima”, pa su ga zbog toga prekjuče na hrvatskoj granici uhapsili. Njemu je splitski sud oduzeo pasoš i juče mu je zakazano novo saslušanje, a nakon toga biće poznato da li će biti pokrenut sudski postupak. Tužilaštvo traži mesečnu kaznu zatvora i novčanu od 1000 evra.
Glumac se nakon izlaska iz sudnice kratko oglasio na društvenoj mreži Iks: “Jel možete da me razmenite za Severinu?”, a hrvatski ministar policije Gordan Grlić Radman izjavio je da “svaki oblik netrpeljivosti, ponižavanja, omalovažavanja treba sankcionisati”.
foto: printscreen…
Rukometno blato
Rat uprava Partizana i Vojvodine
Kada se ovaj broj našeg nedeljnika pojavi na kioscima, znaće se da li je i kako odigran derbi susret prvog kola muške rukometne Superlige između novosadske Vojvodine i beogradskog Partizana, pošto su u danima pred utakmicu, a nakon prošlonedeljnog duela istih rivala u finalu Super kupa, razmenjene teške reči i optužbe i nije se znalo u kojoj novosadskoj hali će se igrati i ko će suditi.
Prošlog četvrtka u Banjaluci aktuelni šampion iz Novog Sada (proletos ubeležili 11. uzastopnu titulu prvaka Srbije) pobedio je osvajača Kupa Srbije Partizan nakon izjednačene i neizvesne utakmice 24:22, a tri dana kasnije oglasila se uprava beogradskih crno-belih i optužila rukovodstvo Vojvodine i njenog trenera Borisa Rojevića, ujedno i selektora muške reprezentacije Srbije, da sprovode hajku na sudije i pritisak na takmičarske organe pred prvu prvenstvenu utakmicu. Dan kasnije, u novom saopštenju, Partizanova uprava bila je još oštrija i napisala da su “pretnje, ucene, vređanje, omalovažavanje, psihičko maltretiranje postali svakodnevica direktora Vojvodine Darka Jevtića”, kao i da je na utakmici u Banjaluci “trener Rojević pravio haos pored klupe i izgovorio strašne reči zapisničkom stolu i sudijskom paru”.
U utorak je odgovorio Rojević i naveo da je “mesecima meta koordinisane kampanje usmerene na diskreditaciju njegovog rada kao trenera i selektora reprezentacije” i pozvao “nadležne i sportsku javnost da se umešaju i ispitaju zlonamerne tvrdnje”, zaključivši da mu je ugrožena bezbednost, kao i bezbednost njegove porodice.
A pored ove javne svađe uprava dva najjača kluba, o stanju u srpskom rukometu govori i saopštenje novog rukovodstva Rukometnog saveza Srbije, u kom se kaže da je “RSS u ozbiljno teškoj finansijskoj situaciji” i da promene opstruiše Radosav Šljivančanin, suprug donedavne predsednice Saveza Milene Delić, za koga tvrde da je poslednji godina bio “vlasnik srpskog rukometa”.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U trenutku u kojem je pažnja čitave svetske javnosti usmerena na fudbalske terene Amerike, Meksika i Kanade, i kada je glavno pitanje da li će Lionel Mesi sa Argentinom ponovo osvojiti titulu prvaka sveta ili će Francuzi ovog puta da im se osvete za poraz u finalu 2022. godine, srpsku javnost potresla je informacija da je nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza planirao da posredstvom fudbalskih huligana i italijanske mafije fizički naudi jednom od najuspešnijih domaćih fudbalera u 21. veku zbog toga što se uplašio da bi on svojim kritikama mogao da ugrozi njegov položaj u savezu
Beogradski advokat Ivan Ninić kaže za “Vreme” da je u Srbiji upotreba Skaj komunikacije strogo kontrolisana i hirurški ograničena isključivo na nivo izvršilaca na terenu, dok je u Crnoj Gori ona postala alat za demontažu kriminalizovanog državnog aparata. On smatra da su razlozi za ovu selektivnu primenu pravno-političke prirode, jer u Srbiji Aleksandar Vučić još uvek drži pod kontrolom sektor bezbednosti i odlučuje šta će biti predmet tužilačkog procesuiranja
U Srbiji od malignih bolesti svake godine oboli desetine hiljada ljudi. Iza svake statistike su ljudi koji se ne mogu svesti samo na broj. “Vreme” istražuje kako izgleda put od dijagnoze do lečenja – od kapaciteta zdravstvenog sistema i dostupnosti terapija, do svakodnevnog života obolelih i izuzetnoj važnosti psihoonkološke podrške
Ambasador Irske poručio je u Beogradu da će, “ako se mi pitamo”, Srbija otvoriti Klaster 3. Pitala se i Holandija, čije se protivljenje mahom odnosi na stanje u oblasti vladavine prava. “Klauzula o ravnoteži” je jasna – ako nema napretka u fundamentalnim oblastima prava, nema napretka u pregovorima u celini. Od tog reformskog paketa Vučićeva vlast beži kao đavo od krsta, ali ne odustaje od prodaje magle, iako se dosta toga promenilo od kako je Hrvatska 2013. pozdravljena kao poslednja članica Unije
Intervju: Vladimir Vučković, ekonomista, bivši član Fiskalnog saveta, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi
Empirijska istraživanja pokazuju snažnu povezanost između klijentelističkih režima i siromaštva. Kada su birači ranjivi, mala, neposredna i selektivna korist – posao, jednokratna pomoć, subvencija, poklon, pažnja lokalnih vlasti – može imati veću političku vrednost od apstraktne koristi dugoročnog rasta, institucija ili javnih dobara. Siromašniji glasači su jeftiniji za održavanje i lakše se mobilišu. Dakle, stvara se začarani krug između siromaštva i loših politika
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
