Akcija gradonačelnika Beograda
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić (SNS) obnovio je predlog da se grob vođe partizanskog pokreta i predsednika socijalističke Jugoslavije Josipa Broza Tita premesti iz Beograda u hrvatski Kumrovec, a izložio je i inicijativu da se u srpskoj prestonici podigne spomenik četničkom vođi Dragoljubu Draži Mihailoviću, osuđenom nakon Drugog svetskog rata zbog ratnih zločina i kolaboracije sa nemačkim nacistima i italijanskim fašistima.
“Mislim da Mihailović treba konačno da ima spomenik u Beogradu, da to treba da bude na dostojanstvenom mestu u centru grada. Moj predlog će biti Terazijska terasa ispod Terazijske česme”, objasnio je beogradski gradonačelnik i dodao da je “izmeštanje Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važno za sprski narod”, kao i izmeštanje sa Kalemegdana grobnice narodnih heroja Moše Pijade, Ive Lole Ribara, Ivana Milutinovića i Đure Đakovića.
Protiv Šapićevog predloga izjasnili su se pojedini koalicioni partneri Srpske napredne stranke, pa je potpredsednik Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić izjavio kako “stavovi gradonačelnika koje tangira naše istorijsko nasleđe i odnos prema bliskoj prošlosti nisu platforma sa kojom su SNS i SPS zajedno izašle na izbore”, dok je Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića poručila da “neće podržati inicijative koje imaju za cilj prekrajanje istorije zemlje”.
Draža Mihailović dobio je već spomenike na Ravnoj Gori, u rodnoj Ivanjici, Nišu, Lapovu i selu Konatice kraj Obrenovca, a nedavno i na privatnom posedu u glavnom gradu, dok se ulice po njemu zovu u selima Dublje i Klenje kod Šapca i Desimirovcu nadomak Kragujevca.
Tribine nedeljnika “Vreme”
Ko je i kako građanima ogadio politiku, ko se i zašto boji politike, da li je politika zanat ili hobi i kako politiku ponovo vratiti u društvo na mesto koje joj pripada, pitanja su na koje će pokušati da odgovore učesnici tribina nedeljnika “Vreme” i Pokreta “Novi optimizam”, 26. septembra u Gornjem Milanovcu i 3. oktobra u Požarevcu.
U Srbiji postoje Narodna skupština, stranke, višepartijski izbori i sve ostalo što čini parlamentarnu republiku. Međutim, nedostaje najvažnije – politika.
Ona se u društvu prikazuje i doživljava kao nešto toksično, pogano, nedostojno poštenih i pristojnih ljudi, pogubno po državu i narod.
U to ime, iz godine u godinu građani nezadovoljni aktuelnim režimom traže alternativne modele političkog života kakvi ne postoje nigde u savremenom svetu i, što je još gore, dokazano nisu u stanju ostvariti pozitivne rezultate.
Rečju – provereni politički alati i procedure pokušavaju se zameniti adrenalinskim istupima, teorijama zavere, ispraznim populizmom ili elitizmom, udruživanjima koja su samo sebi svrha i sličnim pretpolitičkim aktivnostima.
Narednog četvrtka u Gornjem Milanovcu govoriće Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, Branko Miljuš, narodni poslanik Stranke slobode i pravde, Branislav Grubački, pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta, Damir Agović, odbornik gornjomilanovačke Grupe građana “Uzinat” i studentski aktivista Pavle Cicvarić.
Nedelju dana kasnije, u Požarevcu će na zadatu temu govoriti Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS-a, Radomir Lazović, kopredsednik ZLF-a, Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbije Centar, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana i Nikola Kolja Krstić, koordinator smederevskog pokreta “Tvrđava”.
Hapšenje glumca na granici
Glumac Sergej Trifunović uhapšen je u utorak prilikom ulaska u Hrvatsku na graničnom prelazu Bajakovo i potom izveden pred Prekršajni sud u Splitu zbog osnovane sumnje da je početkom septembra prošle godine omalovažavao i vređao policijske službenike Republike Hrvatske. Trifunoviću je prošle nedelje istekla jednogodišnja zabrana ulaska u Hrvatsku, kao i u Evropsku uniju, koja je usledila nakon tri prekršajna postupka koja su protiv njega vođena prošlog septembra u Splitu.
Poznati glumac (na slici gore) je prvo priveden na gradskoj plaži Kašjuni jer je svog nemačkog ovčara bez povodca i korpe pustio među kupače i na prekršajnom sudu kažnjen sa 500 evra. Dan kasnije je u centru grada ponovo pustio psa bez nadzora i ponovo je pred splitskim sudom kažnjen, ali sada obavezan da plati 200 evra. Ubrzo je i treći put prekršajno osuđen, ovaj put zbog vređanja policije na društvenoj mreži, a kaznu od 1000 evra morao je da plati na izlazu iz Hrvatske. Nakon što je došao u Beograd, objavio je da su ga splitski policajci u 30 sati uhapsili tri puta, psihički ga maltretirali i od njega iznudili više od 1500 evra.
“Nadam se da ćete od tih para sašiti sebi lepe, crne uniforme po uzoru na Francetićeve”, napisao je tada Trifunović hrvatskim policajcima, nazvavši ih “primitivnom kopiladi” i “vlaškim brabonjcima”, pa su ga zbog toga prekjuče na hrvatskoj granici uhapsili. Njemu je splitski sud oduzeo pasoš i juče mu je zakazano novo saslušanje, a nakon toga biće poznato da li će biti pokrenut sudski postupak. Tužilaštvo traži mesečnu kaznu zatvora i novčanu od 1000 evra.
Glumac se nakon izlaska iz sudnice kratko oglasio na društvenoj mreži Iks: “Jel možete da me razmenite za Severinu?”, a hrvatski ministar policije Gordan Grlić Radman izjavio je da “svaki oblik netrpeljivosti, ponižavanja, omalovažavanja treba sankcionisati”.
Rukometno blato
Kada se ovaj broj našeg nedeljnika pojavi na kioscima, znaće se da li je i kako odigran derbi susret prvog kola muške rukometne Superlige između novosadske Vojvodine i beogradskog Partizana, pošto su u danima pred utakmicu, a nakon prošlonedeljnog duela istih rivala u finalu Super kupa, razmenjene teške reči i optužbe i nije se znalo u kojoj novosadskoj hali će se igrati i ko će suditi.
Prošlog četvrtka u Banjaluci aktuelni šampion iz Novog Sada (proletos ubeležili 11. uzastopnu titulu prvaka Srbije) pobedio je osvajača Kupa Srbije Partizan nakon izjednačene i neizvesne utakmice 24:22, a tri dana kasnije oglasila se uprava beogradskih crno-belih i optužila rukovodstvo Vojvodine i njenog trenera Borisa Rojevića, ujedno i selektora muške reprezentacije Srbije, da sprovode hajku na sudije i pritisak na takmičarske organe pred prvu prvenstvenu utakmicu. Dan kasnije, u novom saopštenju, Partizanova uprava bila je još oštrija i napisala da su “pretnje, ucene, vređanje, omalovažavanje, psihičko maltretiranje postali svakodnevica direktora Vojvodine Darka Jevtića”, kao i da je na utakmici u Banjaluci “trener Rojević pravio haos pored klupe i izgovorio strašne reči zapisničkom stolu i sudijskom paru”.
U utorak je odgovorio Rojević i naveo da je “mesecima meta koordinisane kampanje usmerene na diskreditaciju njegovog rada kao trenera i selektora reprezentacije” i pozvao “nadležne i sportsku javnost da se umešaju i ispitaju zlonamerne tvrdnje”, zaključivši da mu je ugrožena bezbednost, kao i bezbednost njegove porodice.
A pored ove javne svađe uprava dva najjača kluba, o stanju u srpskom rukometu govori i saopštenje novog rukovodstva Rukometnog saveza Srbije, u kom se kaže da je “RSS u ozbiljno teškoj finansijskoj situaciji” i da promene opstruiše Radosav Šljivančanin, suprug donedavne predsednice Saveza Milene Delić, za koga tvrde da je poslednji godina bio “vlasnik srpskog rukometa”.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
