Tropski talas raspalio vatre
U utorak poslepodne u Srbiji je bilo oko 200 aktivnih požara, a prema rečima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, prilikom obilaska jedinica koje gase plamenu stihiju na Staroj planini, u prethodna 24 sata u Srbiji je ugašeno 159 požara. Nešto ranije, Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova saopštio je da je u prethodnih sedam dana intervenisano na 893 požara na otvorenom prostoru, što je više nego duplo u odnosu na isti period prošle godine kada je gašeno 393 požara.
Najkritičnija situacija je na planini Vidlič, delu parka prirode Stara planina, u atarima sela Krupac i Basara u pirotskoj opštini, gde se oko 200 vatrogasaca i isto toliko dobrovoljaca bori sa vatrom koja se raširila na više od 2.500 hektara. U blizini Neresnice, u opštini Kučevo, gori bukova šuma na oko 600 hektara, a kraj Žagubice vatra je zahvatila četinarsku i bukovu šumu, nisko rastinje i livade, ukupno na oko 700 hektara. Požar je zahvatio i Crni vrh u okolini Bora, gde na oko 30 hektara gori nisko rastinje i listopadna šuma, a na Tari je aktivan požar na oko 60 hektara borove i bukove šume. Na sreću, do sada nije bilo povređenih, a ni stradalih ljudi.
Kako nema naznaka da će tropski talas posustati, Sektor za vanredne situacije apeluje na građane da budu pažljivi jer svaka nepažnja može da dovede do požara velikih razmera.
Ekstradicija beloruskog opozicionara
Nakon ročišta održanog u utorak, Apelacioni sud u Beogradu ima rok od 30 dana da donese odluku u slučaju beloruskog novinara, reditelja i opozicionog aktiviste Andreja Gnjota, odnosno, da potvrdi ili odbaci presudu Višeg suda o izručenju Gnjota vlastima Belorusije. Srpsko tužilaštvo je i dalje pri stavu da su ispunjeni svi uslovi za ekstradiciju, dok odbrana tvrdi da je proces politički motivisan i da će mu izručenjem biti praktično potpisana smrtna presuda.
Uz zatočenog Belorusa stale su ovdašnje nevladine organizacije, novinarska udruženja i opozicione stranke, a prošle nedelje su desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali vlasti u Srbiji da ne izručuju Gnjota, jer mu preti “zatvor, mučenje, čak i smrtna kazna ako se vrati u Belorusiju”. Podržali su ga i aktivisti iz Ruskog demokratskog društva, koji su u utorak organizovali i protest ispred Apelacionog suda.
Gnjot je uhapšen krajem oktobra prošle godine na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija zbog navodne utaje poreza. Početkom maja Viši sud je potvrdio optužnicu i doneo odluku o ekstradiciji, a početkom juna, nakon sedam meseci provedenih u beogradskom Centralnom zatvoru, Gnjot je prešao u kućni pritvor do pravosnažnosti presude. U međuvremenu je Interpol ukinuo crvenu poternicu, što bi trebalo da utiče na odluku Apelacije.
“Da sam utajio 300.000 evra poreza, za šta me terete, bio bih bogat, ne bih došao da radim u Srbiji”, izjavio je Gnjot po izlasku iz suda i ponovio da nije počinio krivično delo, već da ga Belorusija traži zbog njegovih političkih stavova.
Javni dinar
Gradske i seoske slave i svetkovine postale su davnih dana meka za muzičare i zabavljače, siguran izvor prihoda u teškim vremenima, ali sa ustoličenjem naprednjaka na vlasti na svim nivoima i ta “oblast” je dobila novu dimenziju pošto se lokalnim vlastima nameću podobni pevači i grupe, dok su neki drugi “precrtani” zbog svojih kritičkih reči i stavova o vlasti Aleksandra Vučića.
Tako je i pevačica Jelena Karleuša došla u žižu javnosti nakon što je zaređala sa koncertima po gradskim i varoškim trgovima o trošku lokalnog budžeta, a pred njom ih je još nekoliko, uglavnom u Vojvodini. Iako je njena prepoznatljivost nesporna, kao i popularnost kod dela mlađe publike, opet se njeno prekomerno angažovanje povezuje sa podrškom koju poslednjih godina otvoreno pruža Vučiću i naprednjacima.
Protekle nedelje nastupila je prvo na Gradskom trgu u Rumi, u okviru manifestacije “Rumsko kulturno leto”, koji dan kasnije i na platou somborske pijace na manifestaciji “Somborski noćni bazar”, a očekuju je nastupi u Subotici 1. septembra za Dan grada, i Kikindi, na gradskoj svetkovini “Dani ludaje”, polovinom narednog meseca.
“Smatramo da Subotica ničim nije zaslužila kaznu da na svoj rođendan sluša zvuke ove pevačice, a pogotovo da je za to još i plaća”, kaže se u subotičkoj inicijativi za otkazivanje Karleušinog koncerta, a sličnu inicijativu u Kikindi pokrenuo je opozicioni odbornik Igor Grandić (PSG), koji ističe da su građani potpisivanjem peticije “poručili kabadahijskoj upravi da ne žele predstavnicu šunda, kiča i neukusa”.
Kako su mediji saznali, iz subotičkog budžeta biće plaćeno više od 40.000 evra za nastup Jelene Karleuše i pratećeg benda, a pretpostavlja se da će slična suma biti izdvojena i iz kikindskog budžeta.
Evropski fudbalski kupovi
Ni najveći pesimisti, a takvih je mnogo s obzirom na stanje ovdašnjeg klupskog fudbala, nisu očekivali tako porazan nastup pet srpskih klubova u kvalifikacionim utakmicama evropskih takmičenja. Loši rezultati doveli su Srbiju na začelje tabele nacionalnog učinka klubova u aktuelnoj sezoni Uefinih kupova, iza San Marina, Andore, Malte i drugih “fudbalskih sila”.
Kragujevački Radnički ispao je u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije od crnogorskog Mornara, a novosadska Vojvodina je prvo u kvalifikacijama za Ligu Evrope poražena od čuvenog Ajaksa, da bi potom ispala i iz kvalifikacija za Ligu konferencija pošto je nakon izvođenja penala poklekla pred slovenačkim Mariborom.
Beogradski Partizan je dobio šansu da odigra najmanje šest evropskih utakmica i sva je prilika da će na tome i završiti: prvo ga je u kvalifikacijama za Ligu šampiona “razvalio” kijevski Dinamo (2:6 i 0:3), potom je u kvalifikacijama za Ligu Evrope bio slabiji u dva susreta sa švajcarskim Luganom (0:1 i 2:2), a u četvrtak ga očekuje revanš meč u Belgiji sa Gentom nakon poraza od 1:0 u Beogradu.
TSC iz Bačke Topole je izborio nastup u plej-ofu Lige Evrope. U prvoj utakmici je poražen od izraelskog Makabija 3:0 i čini se da će posle revanša na domaćem terenu ipak morati da se zadovolji igranjem u grupnoj fazi Lige konferencija.
A šampionski tim Crvene zvezde je u sredu uveče odigrao revanš na svom stadionu sa norveškim prvakom Bodeom u okviru plej-ofa za plasman u grupnu fazu Lige šampiona i dok ovo čitate, znate da li su uspeli da nadoknade minus od jednog gola iz prve utakmice na krajnjem severu Norveške. Ukoliko nisu uspeli, čeka ih nastup u grupnoj fazi Lige Evrope.
Zbog loših prošlogodišnjih rezultata Srbija je izgubila pravo da ima pet klubova na evropskoj sceni od takmičarske 2025/26, a ako u ovoj sezoni nastave kako su počeli, u budućnosti će ih biti još manje.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
