Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Režim protiv novinarke
Nova žrtva organizovane medijske kampanje režima je novinarka Tamara Skrozza, koja je već doživljavala slične napade zasnovane na lažima, ali ovonedeljni je posebno žestok i sinhronizovan. Skrozzu je prvo “Informer” optužio da je u emisiji “Da sam ja neko” Televizije Nova izjavila da je “Vučića trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine”, a potom je mreža naprednjačkih medija predvođena Televizijom Pink “razradila temu” i bestijalno se obrušila na dugogodišnju novinarku našeg nedeljnika, a danas zamenicu glavnog urednika agencije FoNet i članicu Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Ona se u emisiji “Da sam ja neko” osvrnula, između ostalog, i na Peti oktobar 2000. godine i rekla kako je trebalo da 5. i 6. oktobar izgledaju potpuno drugačije: “Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete”. Ta rečenica je ubrzo u režimskim medijima pretvorena u navodnu konstataciju Skrozze da je Vučića trebalo ubiti, a potom su već poznati analitičari dodavali optužbe i uvrede, poput vlasnika i urednika “Informera” Dragana J. Vučićevića, koji je optužio novinarku da je pozvala na masovno ubistvo i streljanje i predložio tužilaštvu da se pozabavi ovim slučajem. Pored analitičara u pogon su stavljeni botovi koji su promtno i jedinstveno zaključili da se sprema odstrel predsednika Srbije, a sve po obrascu oružanih napada na slovačkog premijera Roberta Fica i američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.
Agencija FoNet je ocenila da ovakvi bezočni i opasni napadi od Tamare Skrozze prave metu i direktno je izlažu životnoj opasnosti. “U nameri odvraćanja pažnje javnosti svaki put kada je vlast na velikim iskušenjima, medijski centri moći i spin doktori, po oprobanom receptu, pojačavaju horsku proizvodnju neprijatelja iz redova ovih koji su prepoznati po kritičkom mišljenju, profesionalnom i etičkom novinarstvu, poput Skrozze, najnagrađivanije novinarke u Srbiji”, zaključuju u FoNetu i očekuju hitnu i neizostavnu reakciju i osudu resornog ministarstva, Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Delegacije Evropske unije i Misije OEBS u Srbiji.
I Nezavisno udruženje novinara Srbije zahteva od Ministarstva infomisanja i telekomunkacija da se hitno oglasi ovim povodom i da, u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, izvrši inspekcijiski nadzor. “Ovakav vid targetiranja predstavlja klasičan primer pritiska na nezavisne medije i stvaranja atmosfere straha i nesigurnosti”, saopštava NUNS i najavljuje predstavke REM-u i Savetu za štampu.
Grupa “Novinarke protiv nasilja prema ženama” izrazila je najdublju solidarnost sa koleginicom i osudila orkestriranu kampanju na osnovu izjave istrgnute iz konteksta. “Smatramo da je Skrozza ovog puta meta jer je novinarka koja neumoljivo i hrabro brani sve principe ljudske i medijske etike tokom čitave svoje karijere”, navodi se u saopštenju “Novinarki protiv nasilja”.
A Tamara Skrozza je za “Cenzolovku” rekla da do sada na sve slične optužbe nije odgovarala tužbama, ali da su “u ovako ekstremnoj situaciji one jedino ishodište”. “Ovo je sada nešto što ugrožava mene i moju porodicu vrlo konkretno i egzistencijalno i ne može da prođe tek tako. Pri tome, ovo je otvorena laž, nije manipulisanje činjenicama, već mi je stavljeno u usta nešto što nisam izgovorila. Brinem za majku, koja je udaljena od Beograda, brinem za ćerku za koju znaju ovde u komšiluku čija je, brinem kako će ljudi da me gledaju na pijaci i tako dalje… i to osećanje je poznato svima koji su prošli ovo što ja prolazim”, izjavila je Skrozza.
I “Reporteri bez granica” su izrazili punu solidarnost sa Tamarom Skrozzom, koja je, po njihovom mišljenju, “personifikacija kvalitetnog i etičkog novinarstva – sušta suprotnost onima koji je napadaju”. “Ako se nešto desi Tamari Skrozi, smatraćemo odgovornim vladu i njene medijske izaslanike. Na osnovu pritužbe Tamare Skrozze, nadležni moraju da obezbede njenu bezbednost”, poručili su “Reporteri bez granica”.
Redakcija nedeljnika “Vreme” pruža bezrezervnu podršku koleginici i priključuje se zahtevima FoNeta i NUNS-a upućenih nadležnim institucijama i telima.
Nepoželjne teme u Kuli
Odavno je voda iz kulskog vodovoda pretežno mutna i neprijatnog mirisa i ukusa i iz godine u godinu problem je sve očitiji, uprkos brojnim obećanjima naprednjačke vlasti da će biti rešen, poput onog predsednika države i partije Aleksandra Vučića iz 2019. godine o skoroj izgradnji fabrike vode za Kulu i Ruski Krstur. Da je voda fizičko-hemijski neispravna, konstatuju već dugo i nadležni zavodi, to je nepobitna činjenica koju svi u Kuli znaju, ali ukoliko o žutoj vodi govorite javno i tražite objašnjenje nadležnih, možete ostati bez posla, kao što je ostao Dragan Kovačev zbog objava na društvenim mrežama i insistiranja na odgovorima od lokalnog komunalnog preduzeća “Komunalac”.
Kovačev je do prošle nedelje bio konobar u prestižnom kulskom restoranu “Tugeder”, koji posećuju i mnogi opštinski čelnici. Jedan od njih mu je rekao kako je trebalo lično da dođe i požali se na vodu, “pa bi to i rešili”, a ne da sve objavljuje javno, prenosi “Danas”. Sledećeg dana raskinut mu je ugovor o radu, bez konkretnih razloga, a umesto vlasnika obratio mu se kratko šef i rekao da se “nekim ljudima sviđa, a nekima ne”. U znak protesta, Kovačev je pred poslednju sednicu lokalnog parlamenta odneo žutu vodu u plastičnoj flaši opštinskim funkcionerima.
A odgovor vlasti na ove i druge prozivke bio je prihvatanje zahteva “Komunalca” za poskupljenje cene kubnog metra vode sa 93,9 na 103,3 dinara, pa će kulska domaćinstva kubik vode plaćati za skoro 30 dinara više od Beograđana i preko 35 dinara više od Novosađana. Žuta, a skupa.
Obnovljivi izvori energije
Poslednjih meseci ređaju se vesti o novim solarnim elektranama, zaključno sa prošlonedeljnom o budućoj solarnoj elektrani i sistemu za skladištenje energije koje će u Sremskoj Mitrovici graditi turska kompanija “Fortis Energy”. Biće to najveće postrojenje na sunčevu energiju u Srbiji, projektovane snage 180 megavata (MW), a ova kompanija već razvija projekte izgradnje vetroelektrana u Jagodini, Vranju i Petrovcu i biogasne elektrane u Pančevu.
U maju je izraelska kompanija “Nofar Energy” položila kamen temeljac u Adi za dve solarne elektrane snage 26 MW, a i njih će graditi kompanija iz Turske. U ovoj zemlji je prošle godine otvorena najveća solarna elektrana u Evropi, kapaciteta 1.350 MW.
Po planu za ovu godinu, u našoj zemlji će se iz energije sunca dobiti 1.290 MW električne energije, što je 0,3 odsto ukupne planirane proizvodnje. Elektroprivreda Srbije (EPS) je prošle godine za struju iz obnovljivih izvora platila oko 217 miliona evra, a od toga samo 2,2 miliona evra ide solarnim elektranama. U Srbiji se u termoelektranama proizvede čak 64 odsto struje, plus još oko četiri odsto u termoelektranama-toplanama. Ostala električna energije potiče uglavnom iz hidroelektrana (26 %), dok se vetroparkovima proizvede nešto više od tri odsto.
A u Evropskoj uniji su prošle godine solarne elektrane prvi put proizvele više struje od termoelektrana: solarni kapaciteti pokrili su 14 odsto, a ugalj oko 10 odsto. Najviše električne energije u EU proizvode nuklearne elektrane (22%), a za njima elektrane na vetar (17%) i gas (15%), te hidroelektrane (14%).
Unikatna fudbalska Superliga
Uspešni debi kragujevačkog Radničkog na evropskoj sceni i pobeda (1:0) nad crnogorskim Mornarom u kvalifikacijama za Ligu konferencije ostvareni su na stadionu u Leskovcu, jer “Čika Dača” u Šumaricama više ne ispunjava ni standarde naše Superlige, a kamoli Uefine. Na to je ukazala opoziciona odbornička lista “Za Kragujevac – Znamo se”, uz konstataciju da je “uspeh Radničkog razgalio srca kragujevačkih navijača, posebno kada se uzme u obzir da manje-više svi ostali klubovi iz sportske porodice Radničkog, izuzev vaterpolista – tavore”.
Iz opozicione grupacije koju predvodi dr Miroslav Stojanović Džiga podsećaju da je vlast, pa i predsednik države Aleksandar Vučić lično, iz polusezone u polusezonu najavljivala rušenje “Čika Dače” i izgradnju novog, velelepnog stadiona. Na kraju se krenulo u rekonstrukciju, a po poslednjem obraćanju, radovi će biti gotovi do oktobra. “Zbog čega sve to niste uradili na kraju prošle sezone kako bi stadion bio spreman za početak nove?”, pitaju opozicionari i zaključuju da su zbog nesposobnosti vlasti na gubitku i klub i navijači, a i ceo grad.
Problem je i što Kragujevčani nisu ni po čemu jedinstveni u Superligi, naprotiv, jedan su od 11 klubova koji će kao domaćini nastupati van svojih stadiona, jer ne zadovoljavaju propise i većina je u fazi rekonstrukcije. Pored kragujevačkog i niški Radnički će biti domaćin u Leskovcu, a novosadska Vojvodina u Bačkoj Topoli. Novobeogradski IMT ni ove sezone nema adekvatan stadion, ali umesto na Voždovcu, od prošle nedelje goste dočekuje u Loznici. OFK Beograd se vratio u elitni rang, ali će umesto na Karaburmi igrati u Zaječaru, dok će Napredak, dok se stadion u Kruševcu ne privede standardima, biti domaćin na stadionu Partizana u Beogradu, a jedino će novopazarski klub ostati u svom gradu i ugošćavaće rivale na tamošnjem Atletskom stadionu. Tako će samo pet klubova tokom jesenjeg dela sezone, a možda i duže, igrati prvenstvene, a i evropske utakmice na svojim stadionima – Crvena zvezda, Partizan i Čukarički iz Beograda, TSC iz Bačke Topole i pančevački Železničar, i po tome je naša Superliga jedinstvena u Evropi.
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve