Nedelja

Predlog Vlade Srbije

Skuplja taksa za RTS i RTV

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije usvojio je u ponedeljak predlog Vlade Srbije da se pretplata za javne medijske servise poveća sa 299 na 349 dinara, a očekuje se da će poskupljenje biti ozvaničeno na ovonedeljnom zasedanju Skupštine Srbije.

U obrazloženju se kaže da pretplata, odnosno taksa na električno brojilo, nije menjana od 2020. godine, kao i da je poskupljenje od 50 dinara razumno, da neće opteretiti džepove obveznika, a istovremeno će obezbediti nesmetane uslove za rad javnih servisa.

Opozicioni poslanici u Odboru su glasali protiv poskupljenja jer, po njihovom mišljenju, javni servisi dezinformišu javnost, odnosno, “Radio-televizija Srbije (RTS) nije javni, već privatni servis Aleksandra Vučića i vladajuće stranke”. Poslanik Branko Miljuš (SSP) je naveo da RTS “cenzuriše teme, promoviše vlast, ignoriše opoziciju i ne poziva nikoga ko namerava da kritikuje režim”. On je podsetio i na Vučićevo obećanje iz 2013. godine o okidanju pretplate: “Televizijska pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije, biće ukinuta jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati”, govorio je tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, a današnji predsednik države.

Na tragu tog Vučićevog lažnog obećanja bili su i istupi poslanika Srpske napredne stranke u Odboru za kulturu i informisanje: prvo je Nebojša Bakarec izrazio nezadovoljstvo jer je “opozicija mnogo prisutnija na RTS-u od SNS-a”, a potom je Marko Atlagić prebacio priču na privatnu kablovsku televiziju N1 i optužio je za “propagandu na kojoj bi joj Gebels pozavideo”.

foto: n1

Protest u Topoli

Bez vode u vrelim danima

Višednevne restrikcije u vodosnabdevanju u Topoli i šest okolnih sela izazvale su proteste građana i zahteve da se konačno reši višedecenijski problem koji je doživeo novu kulminaciju tokom tropskog talasa. Prošlog petka protestovali su ispred opštinske zgrade, a u ponedeljak je u njihovo ime pet zahteva vlastima predao Mirko Jevtić, lider Grupe građana “Novi ljudi za bolju Topolu”, koja ima 15 odbornika u Skupštini opštine.

Traži se da lokalna vlast SNS-a i SPS-a odmah preduzme aktivnosti u cilju “ublažavanja i delimičnog rešavanja problema vodosnabdevanja”, a to podrazumeva hitno usvajanje rebalansa budžeta, te ubrzanu proceduru izrade projektno-tehničke dokumentacije i raspisivanja nabavki za radove, kako bi što pre počeli radovi na novim bušotinama.

S druge strane, SNS se pravda da je problem višedecenijski i nasleđen, a dugovečni čelnik lokalne vlasti Dragan Jovanović tvrdi da trajno rešenje nije u novim bušotinama, već u regionalnom sistemu snabdevanja i najavljuje da će država do 2027. godine završiti branu Svračkovo na Rzavu i tada će Topola, kao i Knić, biti povezani na sistem Rzava.

Iz lokalnog odbora Stranke slobode i pravde podsećaju da su Jovanović i njegovi saradnici “kroz razne stranke” na vlasti u poslednjih 20 godina, a pre toga je vladao SPS, i da je “građanima jasno da problem vodosnabdevanja nije rešen jer niko nije želeo da ga reši, uvek je bilo nešto drugo važnije”.

Na lokalnim izborima u decembru, od ukupno 41 odborničkog mesta u Skupštini opštine, lista sa imenom Aleksandra Vučića osvojila je 20 i uz podršku troje odbornika SPS-a došla do tesne većine, dok su u opoziciji uz pomenutu GG “Novi ljudi za bolju Topolu” (15) i koalicije “Srbija protiv nasilja” i Nada sa dva, odnosno jednim odbornikom.

foto: nenad mihajlović / tanjug

Potvrda iz tužilaštva

“Zlatiborizacija” Fruške gore

Jedan od najlepših vidikovaca na Fruškoj gori, čuveni Kesten, i 12 parcela Nacionalnog parka oko njega postali su pre neku godinu privatni posed novosadskih biznismena Sanje i Nebojše Petrića, vlasnika moćnih građevinskih kompanija “Promist” i “Galens”, a da će tako ostati potvrdila je prošlonedeljna odluka Višeg javnog tužilaštva iz Novog Sada da odbaci krivičnu prijavu “Udruženja za zaštitu šuma” zbog protivpravnog zauzeća državne zemlje.

Krivična prijava je obuhvatila bračni par Petrić, te Mirjanu Malešević Milkić (SPS), bivšu predsednicu Opštine Beočin, i Radoslava Krunića (SNS), bivšeg generalnog direktora Javnog preduzeća “Nacionalni park Fruška gora”, i u njoj se navodi da su Petrići uz pomoć javnih funkcionera protivpravno kupili parcele u zaštićenom području i ogradili ih. Time su sprečili prilaz vidikovcu Kesten i najvećim vodopadima na Fruškoj gori, a i divljim životinjama su presečene prirodne staze.

“Sve što finansijski i politički moćna osoba poželi, ona će da kupi. Sve želje ova vlast im ispunjava na štetu javnih interesa i javnih dobara. I tako u protoku vremena od tri godine, Petrići su postali vlasnici i državnog dela Nacionalnog parka, dakle, celog Kestena”, kažu u Pokretu “Odbranimo šume Fruške gore” povodom odluke novosadskog tužilaštva.

Pre četiri godine, istraživački centar VOICE je otkrio da je Sanja Petrić u kratkom periodu od privatnih vlasnika kupila 205 parcela na Fruškoj gori i njenim obroncima, u zoni Nacionalnog parka ili u njegovoj blizini, a u opštinama Beočin, Sremski Karlovci i Irig. Od lokalne vlasti u Beočinu Petrići su pre tri godine dobili dozvolu za izgradnju turističkih apartmana na brdu Kesten i zbog toga aktivisti, građani i opozicione partije upozoravaju da je to početak “zlatiborizacije” Fruške gore.

foto: fkpartizan

Fudbalsko prvenstvo Srbije

Superliga bez gledalaca

Proteklog vikenda počela je sezona fudbalske Superlige Srbije, a Crvena zvezda je ubedljivom pobedom kod kuće nad Jedinstvom iz Uba (4:0) potvrdila ulogu favorita i najavila pohod na osmu uzastopnu titulu. Na Stadionu “Rajko Mitić” okupilo se 12.500 gledalaca i to je bila najgledanija utakmica 1. kola, a za njom utakmica na stadionu Partizana, između istoimenog kluba i kruševačkog Napretka, sa posetom od blizu pet hiljada. Na pet preostalih susreta (Novi Pazar je zbog kazne igrao pred praznim tribinama) bilo je prisutno ukupno šest hiljada gledalaca, najmanje na stadionu na beogradskom Banovom brdu, gde je duel Čukaričkog i niškog Radničkog gledalo oko 500 ljudi.

Tako je i početak nove sezone potvrdio malu gledanost naše elitne lige i ona ostaje u skupini nacionalnih liga u Evropi sa najmanje gledalaca – u proseku 2.300 po utakmici. I dalje je nemačka Bundesliga najgledanija u Evropi, a i na svetu, i po nedavno objavljenim podacima, poseta u prošloj sezoni bila je rekordna. Prosečno je po utakmici prodato 38.973 ulaznice, a stadioni su imali prosečnu popunjenost od 95 odsto. I drugu nemačku fudbalsku ligu prati veliki broj gledalaca – 28.796 po utakmici, što je više nego na svim utakmicama naše Superlige u jednom kolu.