Nagrada “Dejan Anastasijević”
Istraživački rad “Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima”, autora Gordane Andrić i Aleksandra Đorđevića iz BIRN-a osvojio je prvu nagradu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za istraživačko novinarstvo. Priznanje je ustanovljeno pre 19 godina i u poslednjih pet godina nosi ime Dejana Anastasijevića (1962–2019), dugogodišnjeg novinara i ratnog reportera nedeljnika “Vreme”.
Na drugom mestu našao se rad novinara KRIK-a Bojane Jovanović, Milice Vojinović i Stevana Dojčinovića “Žandarm Vučković naređivao kriminalcima, uništio telefone Saleta Mutavog nakon njegovog ubistva”, a treća nagrada pripala je novinarima CINS-a Ivani Milosavljević, Teodori Ćurčić i Vladimiru Kostiću za istraživanje “U kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu”. Taj rad je poneo i nagradu publike.
Do ove godine nagrade su dodeljivane u tri kategorije (elektronski, onlajn i štampani mediji), a od ove su po prvi put objedinjene u jednu kategoriju. U stručnom žiriju su bili Branko Čečen, Gordana Igrić, Mirjana Jevtović i Saša Leković.
Od prve dodele nagradu podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a prošlog petka na svečanosti u beogradskom Dorćol placu priznanja najboljim istraživačkim novinarima uručila je visoka zvaničnica Stejt departmenta, podsekretarka za javnu diplomatiju Elizabet Alen.
Sukob studenata u Novom Sadu
Sporni izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i u drugom krugu su prekinuti, a sukob zainteresovanih studenata prerastao je u fizički. U Hitnoj pomoći završila je Ivana Macak, predsednica Studentskog parlamenta i članica Izborne komisije, koja je pala nakon što ju je slučajno gurnuo njen kolega Aleksandar Gajić, tokom sukoba sa studentima iz neformalne studentske organizacije “Stav”.
Prvi krug izbora, kada je za legitimnost bilo potrebno da glasa pet odsto svih studenata fakulteta, prekinuli su “stavovci”, a u drugom je bio dovoljan samo jedan glas da bi izbori bili legitimni, te su Macak (prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima) i Gajić (istaknuti član Srpske napredne stranke i redovan gost na Pinku i Hepiju) pokušali da obezbede ubacivanje makar jednog listića pre nego što oponenti prekinu glasanje. Po rečima Mile Pajić iz “Stava”, Macak ju je ošamarila, a Gajić čupao i gurao, ali i udario njenog kolegu u glavu.
Udružena novosadska opozicija osudila je mešanje SNS-a u studentske izbore, a mediji su podsetili da je prošle godine promenjen Pravilnik i praktično je onemogućeno drugim studentima da se kandiduju za Studentski parlament.
Neumorna kragujevačka opozicija
Skupština Kragujevca usvojila je zahtev opozicionih odbornika i formirala dva anketna odbora koji će ispitati nezavršenu rekonstrukciju gradske Tržnice, odnosno kupovinu nekadašnjeg Zastavinog servisa. Vladajuća koalicija predvođena naprednjacima ima većinu u oba odbora, ali kako ističu opozicionari, ti odbori su poslednja prilika da se otkrije istina o spornim gradskim investicijama.
Na ovim stranicama već smo pisali o odluci gradske vlasti da za skoro 300 miliona dinara kupi deo placa nekadašnjeg “Zastava servisa”, iako je ranije ponudila vlasniku realnih 1,3 miliona dinara i to za zemljište koje je po sudskim odlukama u gradskom (državnom) vlasništvu. A rekonstrukcija znamenite Tržnice traje već pet godina, do sada je potrošeno preko 6,5 miliona evra i kako se saznalo, čak je gradska vlast ovaj zaštićeni kulturno-istorijski objekat izgrađen 1929. godine – stavila pod bankarsku hipoteku.
Dalibor Jekić iz Stranke slobode i pravde je podsetio da su ugovori sklapani sa građevinskim firmama bliskim SNS-u, a “podizvođači bili vođe navijačkih grupa”, i kako je cena radova kroz brojne anekse ugovora enormno uvećana. Pre formiranja anketnih odbora udružena opozicija naterala je vladajuću većinu da skine većinu tačaka sa dnevnog reda maratonske sednice Skupštine grada, a bila je maratonska jer su opozicioni odbornici, svi odreda i po svakoj tački, izlazili za govornicu i ćuteći izražavali protest zbog odbijanja vlasti da raspravlja o spornim investicijama.
Košarkaška regionalna liga
Crvena zvezda je osvojila titulu regionalnog prvaka nakon što je u tri utakmice pobedila Partizan i tako izborila učešće u narednoj sezoni Evrolige. U finalnoj seriji Zvezdini košarkaši su potvrdili svoju ovogodišnju dominaciju u duelima sa najvećim rivalom i zasluženo nakon jedne sezone povratili pehar i ubeležili ukupno sedmi trijumf u Jadranskoj – ABA ligi.
Po prvi put nakon pet sezona ABA finale nije rešeno u petoj utakmici (majstorici) i prvi put nakon dve i po decenije najtrofejniji evropski trener Željko Obradović ispao je sa svojim klubom iz plej-of duela bez zabeležene pobede.
U Zvezdi i Partizanu su zacrtali visoke ciljeve pred sezonu, naročito u elitnoj Evroligi, optimista je bio i predsednik države Aleksandar Vučić, koji se neprestano hvali kako ih kiti državnim novcem i koji je predvideo za obe ekipe plasman na Fajnal-for, ali i jedni i drugi su se neslavno proveli na evropskoj sceni, naročito crveno-beli. Ipak, klub koji vodi Nebojša Čović našao je utehu na domaćim terenima – srpskom i eks-jugoslovenskom, i trijumfovao u Kupa Radivoja Koraća i ABA ligi, a najbliži je i osvajanju Superlige Srbije.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Žalosno i uznemirujuće u hajci na Dinka Gruhonjića je što se toj hajci pridružio i određen broj nastavnika Beogradskog univerziteta, hipersenzitivnih na signale ugrožavanja srpstva
