Nagrada “Dejan Anastasijević”
Istraživački rad “Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima”, autora Gordane Andrić i Aleksandra Đorđevića iz BIRN-a osvojio je prvu nagradu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za istraživačko novinarstvo. Priznanje je ustanovljeno pre 19 godina i u poslednjih pet godina nosi ime Dejana Anastasijevića (1962–2019), dugogodišnjeg novinara i ratnog reportera nedeljnika “Vreme”.
Na drugom mestu našao se rad novinara KRIK-a Bojane Jovanović, Milice Vojinović i Stevana Dojčinovića “Žandarm Vučković naređivao kriminalcima, uništio telefone Saleta Mutavog nakon njegovog ubistva”, a treća nagrada pripala je novinarima CINS-a Ivani Milosavljević, Teodori Ćurčić i Vladimiru Kostiću za istraživanje “U kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu”. Taj rad je poneo i nagradu publike.
Do ove godine nagrade su dodeljivane u tri kategorije (elektronski, onlajn i štampani mediji), a od ove su po prvi put objedinjene u jednu kategoriju. U stručnom žiriju su bili Branko Čečen, Gordana Igrić, Mirjana Jevtović i Saša Leković.
Od prve dodele nagradu podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a prošlog petka na svečanosti u beogradskom Dorćol placu priznanja najboljim istraživačkim novinarima uručila je visoka zvaničnica Stejt departmenta, podsekretarka za javnu diplomatiju Elizabet Alen.
Sukob studenata u Novom Sadu
Sporni izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i u drugom krugu su prekinuti, a sukob zainteresovanih studenata prerastao je u fizički. U Hitnoj pomoći završila je Ivana Macak, predsednica Studentskog parlamenta i članica Izborne komisije, koja je pala nakon što ju je slučajno gurnuo njen kolega Aleksandar Gajić, tokom sukoba sa studentima iz neformalne studentske organizacije “Stav”.
Prvi krug izbora, kada je za legitimnost bilo potrebno da glasa pet odsto svih studenata fakulteta, prekinuli su “stavovci”, a u drugom je bio dovoljan samo jedan glas da bi izbori bili legitimni, te su Macak (prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima) i Gajić (istaknuti član Srpske napredne stranke i redovan gost na Pinku i Hepiju) pokušali da obezbede ubacivanje makar jednog listića pre nego što oponenti prekinu glasanje. Po rečima Mile Pajić iz “Stava”, Macak ju je ošamarila, a Gajić čupao i gurao, ali i udario njenog kolegu u glavu.
Udružena novosadska opozicija osudila je mešanje SNS-a u studentske izbore, a mediji su podsetili da je prošle godine promenjen Pravilnik i praktično je onemogućeno drugim studentima da se kandiduju za Studentski parlament.
Neumorna kragujevačka opozicija
Skupština Kragujevca usvojila je zahtev opozicionih odbornika i formirala dva anketna odbora koji će ispitati nezavršenu rekonstrukciju gradske Tržnice, odnosno kupovinu nekadašnjeg Zastavinog servisa. Vladajuća koalicija predvođena naprednjacima ima većinu u oba odbora, ali kako ističu opozicionari, ti odbori su poslednja prilika da se otkrije istina o spornim gradskim investicijama.
Na ovim stranicama već smo pisali o odluci gradske vlasti da za skoro 300 miliona dinara kupi deo placa nekadašnjeg “Zastava servisa”, iako je ranije ponudila vlasniku realnih 1,3 miliona dinara i to za zemljište koje je po sudskim odlukama u gradskom (državnom) vlasništvu. A rekonstrukcija znamenite Tržnice traje već pet godina, do sada je potrošeno preko 6,5 miliona evra i kako se saznalo, čak je gradska vlast ovaj zaštićeni kulturno-istorijski objekat izgrađen 1929. godine – stavila pod bankarsku hipoteku.
Dalibor Jekić iz Stranke slobode i pravde je podsetio da su ugovori sklapani sa građevinskim firmama bliskim SNS-u, a “podizvođači bili vođe navijačkih grupa”, i kako je cena radova kroz brojne anekse ugovora enormno uvećana. Pre formiranja anketnih odbora udružena opozicija naterala je vladajuću većinu da skine većinu tačaka sa dnevnog reda maratonske sednice Skupštine grada, a bila je maratonska jer su opozicioni odbornici, svi odreda i po svakoj tački, izlazili za govornicu i ćuteći izražavali protest zbog odbijanja vlasti da raspravlja o spornim investicijama.
Košarkaška regionalna liga
Crvena zvezda je osvojila titulu regionalnog prvaka nakon što je u tri utakmice pobedila Partizan i tako izborila učešće u narednoj sezoni Evrolige. U finalnoj seriji Zvezdini košarkaši su potvrdili svoju ovogodišnju dominaciju u duelima sa najvećim rivalom i zasluženo nakon jedne sezone povratili pehar i ubeležili ukupno sedmi trijumf u Jadranskoj – ABA ligi.
Po prvi put nakon pet sezona ABA finale nije rešeno u petoj utakmici (majstorici) i prvi put nakon dve i po decenije najtrofejniji evropski trener Željko Obradović ispao je sa svojim klubom iz plej-of duela bez zabeležene pobede.
U Zvezdi i Partizanu su zacrtali visoke ciljeve pred sezonu, naročito u elitnoj Evroligi, optimista je bio i predsednik države Aleksandar Vučić, koji se neprestano hvali kako ih kiti državnim novcem i koji je predvideo za obe ekipe plasman na Fajnal-for, ali i jedni i drugi su se neslavno proveli na evropskoj sceni, naročito crveno-beli. Ipak, klub koji vodi Nebojša Čović našao je utehu na domaćim terenima – srpskom i eks-jugoslovenskom, i trijumfovao u Kupa Radivoja Koraća i ABA ligi, a najbliži je i osvajanju Superlige Srbije.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Žalosno i uznemirujuće u hajci na Dinka Gruhonjića je što se toj hajci pridružio i određen broj nastavnika Beogradskog univerziteta, hipersenzitivnih na signale ugrožavanja srpstva
