Novi vlasnik Radija S odlučio je da iz programa Radija S2 izbaci popularnu emisiju “Buđenje”, a o tome su u ponedeljak javnost obavestili autori i voditelji Dragan Ilić i Dejana Milović Buha.
“Nakon deset godina emitovanja naše emisije, novi vlasnik obavestio nas je o prekidu saradnje. Ova odluka je odmah stupila na snagu, pa se emisija više neće emitovati na ovoj frekvenciji. Očigledno se naš program ne uklapa u viziju novih vlasnika, pa ćemo potražiti novi kanal kojim ćemo vam se obratiti. Želeo bih da naglasim da smo se u realizaciji našeg programa uvek vodili profesionalnim i etičkim standardima. Tako će biti i ubuduće”, poručio je preko društvenih mreža Dragan Ilić, dugogodišnji kolumnista našeg nedeljnika, koji je sa Goricom Nešović pre više od dve decenije na Radiju B92 pokrenuo slušani jutarnji program.
Dragan Ilić i Gorica Nešović su na Devesetdvojci kreirali i vodili “Dizanje” sedam godina, da bi 2010. osnovali sopstvenu produkciju “Supermiš d.o.o.” i svoju emisiju “Buđenje “ prvo emitovali na Radio Beogradu, a od 2014. na Radio Indeksu, kasnije preimenovanom u Radio S2. Nakon smrti Gorice Nešović u oktobru 2022. godine, uz Dragana Ilić “Buđenje” vodi Dejana Milović Buha.
A novi većinski vlasnik Radija S2 je izvesni Bogdan Todorović iz Šapca. Njegova firma “S Controls” preuzela je u maju prošle godine 51 odsto udela u vlasništvu Radiodifuznog preduzeća “Radio S”, a ostatak i dalje drži porodica funkcionera Socijalističke partije Srbije Zorana Anđelkovića. Todorović je u biznisu od 2016. godine i do prošle godine bavio se, ako je suditi po registraciji u APR-u, poslovima osiguranja da bi firmu “S Controls” osnovao malo pre nego što je kupio Radio S. I čim je zakoračio u medijski biznis rešio je da ukine jednu od najslušanijih emisija, valjda da se osigura na vreme.
foto: rade prelić / tanjug…
Upozorenje proizvođača mleka
Imamo i fantomske krave
Nakon fantomskih birača pojavile su se i fantomske krave, a na ovu pojavu upozorila su udruženja proizvođača mleka iz Šumadije i Mačve, prozvavši državu da spreči zloupotrebe agrarnih fondova. Proizvođači kažu da su ukrštanjem podataka došli do zaključka da su u prošloj godini isplaćene subvencije za 228.000 muznih krava, a u Srbiji ih po zvaničnim podacima ima oko 150.000.
“To znači da su nekome isplaćene subvencije za više od 78.000 krava koje ne postoje”, upozorio je Milija Palamarević, predsednik Udruženja proizvođača mleka centralne Srbije, i dodao u izjavi za FoNet da zahtevaju od Vlade i Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da očiste registar od fiktivnih krava, koje, kako kaže, “postoje samo na papiru, ali ne i na livadama i u stajama”.
Subvencije iznose 40.000 dinara i ako je verovati podacima udruženja proizvođača, država je isplatila blizu 3,2 milijarde dinara, odnosno preko 27 miliona evra za nepostojeće muzne krave. Zato se traži čipovanje krava kako bi se onemogućile ovakve manipulacije, a Palmirović ističe i da novac koji ostane nakon što država očisti spiskove treba preusmeriti onima koji se zaista bave proizvodnjom mleka, najpre kroz povećanje subvencija sa 40.000 na 55.000 dinara i plaćanja čipovanja.
Vlast za sada štiti i neguje fantomske birače, a čini se da će se i fantomskih krava teško odreći.
Investicija opštine Blace
“Časni krst” od 60 hiljada evra
I u opštini Blace su odlučili da svoju privrženost veri pokažu podizanjem ogromnog krsta, a za tu investiciju iz opštinskog budžeta izdvojiće, kako otkrivaju Južne vesti, preko sedam miliona dinara.
U Opštinskoj upravi kažu da je inicijativa za izgradnju “Časnog krsta” potekla od grupe građana, da je potom Skupština opštine formirala Odbor za podizanje spomen-obeležja, a saglasnost su dali Ministarstvo kulture i Niška eparhija Srpske pravoslavne crkve. Tehnička dokumentacija pokazuje da će se “Časni krst” sastojati od noseće betonske konstrukcije, čelične potkonstrukcije i aluminijumske skulpture, a sve ukupno visine 19,7 metara.
U prvoj fazi, tokom 60 radnih dana, biće podignute betonska konstrukcija i čelična potkonstrukcija, a potom će biti postavljen aluminijumski krst, i sve ukupno će koštati 60 hiljada evra. Ostaje da se vidi da li će “skulptura” biti primećena tamo gde treba i doneti opštini Blace boljitak i napredak.
foto: promo…
Izbor PC Pressa
Vreme.com ponovo u “Top 50”
Da je “Vreme” na internetu svojim inovacijama skrenulo pažnju publike potvrdio je i izbor časopisa “PC Press” za najbolje sajtove, stranice na društvenim mrežama i aplikacije u Srbiji u prošloj godini. Naš sajt ponovo je uvršten među pet najboljih u kategoriji Vesti i mediji. Ovo priznanje “PC Press” je dodelio sajtu “Vremena” i 1997, 1998, 2000, 2003, 2004, 2005. i 2006. godine.
“PC Press” od 1997. godine objavljuje izbor “Top 50 najboljih onlajn stvari”, a kako ističu u ovoj kompaniji, cilj im je od prvog dana korisna upotreba interneta. U Srbiji postoji više od 100.000 sajtova na nacionalnom domenu, tri puta više sajtova na internacionalnim domenima i preko pola miliona naloga na društvenim mrežama, a među njima stručni žiri “PC Pressa” je izabrao najboljih 50 u osam kategorija – pored Vesti i mediji, i eCommerce, Poslovni i društveni servisi, Obrazovanje i kultura, Dom i porodica, Sport i turizam, Društvene mreže i Mobilne aplikacije. Pored sajta Vreme.com, u okviru kategorije Vesti i mediji, dobitnici priznanja su i Cenzolovka.rs, Biznis.kurir.rs, Bif.rs i Forbes.n1info.rs, koji je i nosilac statue za 2023. godinu.
Večita mržnja
Navijači Zvezde oterali golmana
foto: print skrin…
Mladi golman Balša Popović (23) neće potpisati ugovor sa Crvenom zvezdom, jer su se protiv njega podigle navijačke grupe zbog starog snimka na kojem peva Partizanovu pesmu. Njegov transfer je najavljen početkom januara, ali je desetak dana kasnije isplivao sporni snimak i tada je već bilo jasno da će se rukovodstvo popustiti pred zahtevom vođa navijača.
Popović se najverovatnije vraća u OFK Beograd, u čijem je dresu blistao u jesenjem delu prvenstva Prve lige Srbije. Ponikao je u OFK Grblju iz Radanovića kraj Kotora, a nakon neuspele probe u Partizanu pre tri godine, prelazi u lazarevačku Kolubaru. Od letos je na Karaburmi, a nosi dres i mlade reprezentacije Crne Gore.
“Doveli smo malog Balšu Popovića koji je bio najbolji golman Prve lige Srbije, tako da imamo golmana za budućnost”, poručio je pre mesec dana Zvezdan Terzić, ali mržnja koja vlada između navijača dva kluba je dostigla zastrašujuće razmere i pred njom je poklekao i moćni generalni direktor Zvezde.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
