Nedelja

Košarkaški transferi

Teodosić u Zvezdi, Mirotić možda “crno-beli”

Posle burne košarkaške sezone, u kojoj je Partizan nakon dugo godina pretekao Crvenu zvezdu u Evroligi i povratio trofej ABA lige, timovi se nalaze u fazi rekonstrukcije i oba će doživeti promene u igračkom kadru, Zvezda pogotovo.

Partizan su napustila dvojica u prethodnoj sezoni važnih igrača: Francuz Matijas Lesor prešao je u grčki Panatenaikos, a Australijanac Dante Egzum ponovo će se oprobati u NBA ligi u dresu Dalas Maveriksa. U Panatenaikos je prešao Grk Joanis Papapetru, a moguće je da iz kluba ode i Tristan Vukčević ukoliko prođe probu u dresu Vašington Vizardsa.

Za Željka Obradovića je važno što su definitivno ostali Amerikanci Kevin Panter i Zak Ledej, i najverovatnije Džejms Naneli, a u narednoj sezoni moći će da računa i na Izraelca Jana Madara i domaće igrače Alena Smailagića, Uroša Trifunovića, Balšu Koprivicu, Danila Anđušića… No, to nije dovoljno i očekuje se nekoliko pojačanja, a prvo je već ozvaničeno: iz Bajerna se nakon dve godine vraća reprezentativni bek Ognjen Jaramaz. Navijači se poslednjih dana najviše uzdaju da će se informacije o dolasku Nikole Mirotića iz Barselone pokazati kao tačne.

Zvezdu je napustio argentinski reprezentativac Luka Viloza i prešao u Panatenaikos, a na korak od povratka u Real Madrid je njegov zemljak Fakundo Kampaco. Otišli su i Amerikanci Džon Holand, Ben Bentil i Hasan Martin, kao i Crnogorac Nikola Ivanović. Od aktivnog igranja se oprostio Stefan Marković, tim putem će verovatno i Miroslav Raduljica, a Ognjen Dobrić je nakon sedam sezona u crveno-belom dresu prešao u Virtus iz Bolonje. Filip Petrušev se nameće u ekipi Filadelfije Siksersa u Letnjoj NBA ligi, ali je izvesnije da će se vratiti u Zvezdu.

Trener Duško Ivanović može i dalje da računa na Nemanju Nedovića, Luku Mitrovića, Ognjena Kuzmića, Stefana Lazarevića i Branka Lazića, a i prva pojačanja su naši igrači: Davidovac se vratio nakon sezone u ruskom CSKA, a crveno-beli dres poneće i veteran Miloš Teodosić, koji dolazi nakon dve sezone provedene u Bolonji. I Zvezdini navijači se potajno nadaju dolasku Mirotića, a nema sumnje da će ekipa dobiti barem još tri-četiri nova imena.

Novi atak na novinare

Direktor “Laste” targetira N1 i Novu S

Direktor Saobraćajnog preduzeća “Lasta” i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Vladan Sekulić postavio je, a potom i povukao sa Instagrama, video-spot pod nazivom “Stop stranoj propagandi”, u kojem se targetiraju novinari televizija N1 i Nova S i novina “Nova”.

“Dok se njihove laži šire poput otrova, naše umove oblikuju i zarobljavaju iskrivljene percepcije stvarnosti”, govori se u spotu i dodaje kako se “moramo suprotstaviti ovom zlu”, uz snimke skakavaca i drugih insekata štetočina. Na kraju, uz poruku da postoji “put ka oslobođenju”, prikazan je isečak iz animiranog filma u kojem lik drži bacač plamena.

Nakon mnogobrojnih reakcija, Sekulić je skinuo spot sa svog profila, ali ga je potom njegov stranački kolega, narodni poslanik Vladimir Đukanović javno pohvalio: “Meni se Sekulin spot baš dopada. Odlično je prepoznao šta je suština”.

S druge strane, Koalicija za slobodu medija (Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres i Fondacija “Slavko Ćuruvija”) smatra da ovakve objave “na najdirektniji način ugrožavaju bezbednost novinara i da dodatno stvaraju veoma opasne situacije u kojima bi moglo doći do direktnih napada na novinare, naročito zato što ovakve reči dolaze od javnih funkcionera koji predstavljaju model ponašanja građanima”.

Prema NUNS-ovoj bazi napada i pritisaka na novinare u 2023. godini, do sredine juna od ukupno zabeleženih 69 pritisaka, 39 je učinjeno od strane javnih funkcionera.

foto: rade prelić / tanjug

Malo ko hoće u nastavnike

Samo jedan kandidat prijavio se za upis na Opštoj fizici, smeru Fizičkog fakulteta u Beogradu koji stvara nastavnike fizike, a ni na drugim fakultetima na kojima se obrazuju budući prosvetni radnici nije mnogo bolja situacija. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu na smeru nastavnik matematike ove godine konkurisalo je 16, a otvoreno je 70 mesta, a na Filološkom fakultetu na srbističkim katedrama bilo je 97 kandidata na predviđenih 250 mesta.

Slično je i na fakultetima u Novom Sadu: na Prirodno-matematičkom fakultetu studije za profesora hemije upisaće samo jedan kandidat od planiranih 20, a za Opštu fiziku bilo je ukupno tri kandidata od mogućih 25. Od 51 budžetskog mesta za nastavnika matematike popunjeno je tek osam, a za nastavnika geografije studiraće 11, a bilo je otvoreno 40 mesta.

Poražavajuće mali broj studenata koji nameravaju da postanu prosvetni radnici ponavlja se iz godine u godinu, a prof. dr Slavko Petaković sa Filološkog fakulteta u Beogradu za “Politiku” objašnjava da su mladi svesni malih plata u prosveti i lošeg položaja prosvetara, uz zaključak da je “prosveta trenutno na mrtvom vezu, ostavljena je da odumre”.

foto: rade prelić / tanjug

Za bolje obroke u Narodnoj kuhinji

Opozicioni odbornici u Skupštini grada Niša pokrenuli su inicijativu da korisnici Narodne kuhinje u tom gradu, njih oko hiljadu, dobijaju obroke i vikendom, da se kvalitet obroka poboljša i da se za podelu obroka obezbede i adekvatni punktovi.

“Kvalitet hrane koju korisnici dobijaju nije loš, ali je to mala količina za ceo dan. Nema mesa, salate i voća. Problem je i što se obroci dele na betonu a ne u prostorijama mesnih kancelarija koje zvrje prazne”, izjavio je odbornik Miodrag Stanković iz Odborničke grupe “Niš, moj grad”, a prenela Beta. Njegov kolega Branislav Jovanović ističe potrebu da se u pripremu obroka uključe nutricionisti i naglašava kako smo doživeli da se u zemlji pšenice ljudi žale na kvalitet hleba.

Nišlijka Danijela Matejić izjavila je da u pet dana u Narodnoj kuhinji dobijaju, pored povrća, samo jednu ćuftu i jednu konzervu mesnog nareska od 150 grama, i da se gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski “nije mnogo uznemirila” kada su joj se korisnici obratili za pomoć.

foto: jovana rošul / ministarstvo zaštite životne sredine

Raste količina zbrinutog otpada

U Udruženju reciklera Srbije ističu da se trend rasta količine zbrinutih posebnih tokova otpada nastavlja i u ovoj godini i najverovatnije će biti srušen rekord iz prethodne, 2022. godine kada je zbrinuto više od 124.000 tona. U prvom kvartalu ove godine zbrinuto je 34 hiljade tona posebnih tokova otpada, što je 30 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, i u ovoj industriji primetan je rast broja firmi, kao i broja zaposlenih, od sakupljača do reciklera.

Sistem trenutno upošljava više od 15 hiljada ljudi u oko 3.000 preduzeća širom Srbije, ponajviše zahvaljujući reformama u zakonodavnoj i finansijskoj politici Ministarstva zaštite životne sredine koje su obezbedile pravno stabilno i finansijski predvidivo okruženje za rad industrije posebnih tokova otpada.

Ova industrija zbrinula je u poslednjih 12 godina više od 1,2 milijarde kilograma opasnog otpada: 500 hiljada tona otpadnih guma, 360 hiljada tona električnog i elektronskog otpada, 240 hiljada tona akumulatora, 58.000 tona otpadnih ulja i 22 hiljade tona otpadnih vozila.