foto: aleksandar levajković / fonetKošarkaški transferi
Posle burne košarkaške sezone, u kojoj je Partizan nakon dugo godina pretekao Crvenu zvezdu u Evroligi i povratio trofej ABA lige, timovi se nalaze u fazi rekonstrukcije i oba će doživeti promene u igračkom kadru, Zvezda pogotovo.
Partizan su napustila dvojica u prethodnoj sezoni važnih igrača: Francuz Matijas Lesor prešao je u grčki Panatenaikos, a Australijanac Dante Egzum ponovo će se oprobati u NBA ligi u dresu Dalas Maveriksa. U Panatenaikos je prešao Grk Joanis Papapetru, a moguće je da iz kluba ode i Tristan Vukčević ukoliko prođe probu u dresu Vašington Vizardsa.
Za Željka Obradovića je važno što su definitivno ostali Amerikanci Kevin Panter i Zak Ledej, i najverovatnije Džejms Naneli, a u narednoj sezoni moći će da računa i na Izraelca Jana Madara i domaće igrače Alena Smailagića, Uroša Trifunovića, Balšu Koprivicu, Danila Anđušića… No, to nije dovoljno i očekuje se nekoliko pojačanja, a prvo je već ozvaničeno: iz Bajerna se nakon dve godine vraća reprezentativni bek Ognjen Jaramaz. Navijači se poslednjih dana najviše uzdaju da će se informacije o dolasku Nikole Mirotića iz Barselone pokazati kao tačne.
Zvezdu je napustio argentinski reprezentativac Luka Viloza i prešao u Panatenaikos, a na korak od povratka u Real Madrid je njegov zemljak Fakundo Kampaco. Otišli su i Amerikanci Džon Holand, Ben Bentil i Hasan Martin, kao i Crnogorac Nikola Ivanović. Od aktivnog igranja se oprostio Stefan Marković, tim putem će verovatno i Miroslav Raduljica, a Ognjen Dobrić je nakon sedam sezona u crveno-belom dresu prešao u Virtus iz Bolonje. Filip Petrušev se nameće u ekipi Filadelfije Siksersa u Letnjoj NBA ligi, ali je izvesnije da će se vratiti u Zvezdu.
Trener Duško Ivanović može i dalje da računa na Nemanju Nedovića, Luku Mitrovića, Ognjena Kuzmića, Stefana Lazarevića i Branka Lazića, a i prva pojačanja su naši igrači: Davidovac se vratio nakon sezone u ruskom CSKA, a crveno-beli dres poneće i veteran Miloš Teodosić, koji dolazi nakon dve sezone provedene u Bolonji. I Zvezdini navijači se potajno nadaju dolasku Mirotića, a nema sumnje da će ekipa dobiti barem još tri-četiri nova imena.
Novi atak na novinare
Direktor Saobraćajnog preduzeća “Lasta” i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Vladan Sekulić postavio je, a potom i povukao sa Instagrama, video-spot pod nazivom “Stop stranoj propagandi”, u kojem se targetiraju novinari televizija N1 i Nova S i novina “Nova”.
“Dok se njihove laži šire poput otrova, naše umove oblikuju i zarobljavaju iskrivljene percepcije stvarnosti”, govori se u spotu i dodaje kako se “moramo suprotstaviti ovom zlu”, uz snimke skakavaca i drugih insekata štetočina. Na kraju, uz poruku da postoji “put ka oslobođenju”, prikazan je isečak iz animiranog filma u kojem lik drži bacač plamena.
Nakon mnogobrojnih reakcija, Sekulić je skinuo spot sa svog profila, ali ga je potom njegov stranački kolega, narodni poslanik Vladimir Đukanović javno pohvalio: “Meni se Sekulin spot baš dopada. Odlično je prepoznao šta je suština”.
S druge strane, Koalicija za slobodu medija (Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres i Fondacija “Slavko Ćuruvija”) smatra da ovakve objave “na najdirektniji način ugrožavaju bezbednost novinara i da dodatno stvaraju veoma opasne situacije u kojima bi moglo doći do direktnih napada na novinare, naročito zato što ovakve reči dolaze od javnih funkcionera koji predstavljaju model ponašanja građanima”.
Prema NUNS-ovoj bazi napada i pritisaka na novinare u 2023. godini, do sredine juna od ukupno zabeleženih 69 pritisaka, 39 je učinjeno od strane javnih funkcionera.
Samo jedan kandidat prijavio se za upis na Opštoj fizici, smeru Fizičkog fakulteta u Beogradu koji stvara nastavnike fizike, a ni na drugim fakultetima na kojima se obrazuju budući prosvetni radnici nije mnogo bolja situacija. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu na smeru nastavnik matematike ove godine konkurisalo je 16, a otvoreno je 70 mesta, a na Filološkom fakultetu na srbističkim katedrama bilo je 97 kandidata na predviđenih 250 mesta.
Slično je i na fakultetima u Novom Sadu: na Prirodno-matematičkom fakultetu studije za profesora hemije upisaće samo jedan kandidat od planiranih 20, a za Opštu fiziku bilo je ukupno tri kandidata od mogućih 25. Od 51 budžetskog mesta za nastavnika matematike popunjeno je tek osam, a za nastavnika geografije studiraće 11, a bilo je otvoreno 40 mesta.
Poražavajuće mali broj studenata koji nameravaju da postanu prosvetni radnici ponavlja se iz godine u godinu, a prof. dr Slavko Petaković sa Filološkog fakulteta u Beogradu za “Politiku” objašnjava da su mladi svesni malih plata u prosveti i lošeg položaja prosvetara, uz zaključak da je “prosveta trenutno na mrtvom vezu, ostavljena je da odumre”.
Opozicioni odbornici u Skupštini grada Niša pokrenuli su inicijativu da korisnici Narodne kuhinje u tom gradu, njih oko hiljadu, dobijaju obroke i vikendom, da se kvalitet obroka poboljša i da se za podelu obroka obezbede i adekvatni punktovi.
“Kvalitet hrane koju korisnici dobijaju nije loš, ali je to mala količina za ceo dan. Nema mesa, salate i voća. Problem je i što se obroci dele na betonu a ne u prostorijama mesnih kancelarija koje zvrje prazne”, izjavio je odbornik Miodrag Stanković iz Odborničke grupe “Niš, moj grad”, a prenela Beta. Njegov kolega Branislav Jovanović ističe potrebu da se u pripremu obroka uključe nutricionisti i naglašava kako smo doživeli da se u zemlji pšenice ljudi žale na kvalitet hleba.
Nišlijka Danijela Matejić izjavila je da u pet dana u Narodnoj kuhinji dobijaju, pored povrća, samo jednu ćuftu i jednu konzervu mesnog nareska od 150 grama, i da se gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski “nije mnogo uznemirila” kada su joj se korisnici obratili za pomoć.
U Udruženju reciklera Srbije ističu da se trend rasta količine zbrinutih posebnih tokova otpada nastavlja i u ovoj godini i najverovatnije će biti srušen rekord iz prethodne, 2022. godine kada je zbrinuto više od 124.000 tona. U prvom kvartalu ove godine zbrinuto je 34 hiljade tona posebnih tokova otpada, što je 30 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, i u ovoj industriji primetan je rast broja firmi, kao i broja zaposlenih, od sakupljača do reciklera.
Sistem trenutno upošljava više od 15 hiljada ljudi u oko 3.000 preduzeća širom Srbije, ponajviše zahvaljujući reformama u zakonodavnoj i finansijskoj politici Ministarstva zaštite životne sredine koje su obezbedile pravno stabilno i finansijski predvidivo okruženje za rad industrije posebnih tokova otpada.
Ova industrija zbrinula je u poslednjih 12 godina više od 1,2 milijarde kilograma opasnog otpada: 500 hiljada tona otpadnih guma, 360 hiljada tona električnog i elektronskog otpada, 240 hiljada tona akumulatora, 58.000 tona otpadnih ulja i 22 hiljade tona otpadnih vozila.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
