foto: aleksandar levajković / fonet
Košarkaški transferi
Posle burne košarkaške sezone, u kojoj je Partizan nakon dugo godina pretekao Crvenu zvezdu u Evroligi i povratio trofej ABA lige, timovi se nalaze u fazi rekonstrukcije i oba će doživeti promene u igračkom kadru, Zvezda pogotovo.
Partizan su napustila dvojica u prethodnoj sezoni važnih igrača: Francuz Matijas Lesor prešao je u grčki Panatenaikos, a Australijanac Dante Egzum ponovo će se oprobati u NBA ligi u dresu Dalas Maveriksa. U Panatenaikos je prešao Grk Joanis Papapetru, a moguće je da iz kluba ode i Tristan Vukčević ukoliko prođe probu u dresu Vašington Vizardsa.
Za Željka Obradovića je važno što su definitivno ostali Amerikanci Kevin Panter i Zak Ledej, i najverovatnije Džejms Naneli, a u narednoj sezoni moći će da računa i na Izraelca Jana Madara i domaće igrače Alena Smailagića, Uroša Trifunovića, Balšu Koprivicu, Danila Anđušića… No, to nije dovoljno i očekuje se nekoliko pojačanja, a prvo je već ozvaničeno: iz Bajerna se nakon dve godine vraća reprezentativni bek Ognjen Jaramaz. Navijači se poslednjih dana najviše uzdaju da će se informacije o dolasku Nikole Mirotića iz Barselone pokazati kao tačne.
Zvezdu je napustio argentinski reprezentativac Luka Viloza i prešao u Panatenaikos, a na korak od povratka u Real Madrid je njegov zemljak Fakundo Kampaco. Otišli su i Amerikanci Džon Holand, Ben Bentil i Hasan Martin, kao i Crnogorac Nikola Ivanović. Od aktivnog igranja se oprostio Stefan Marković, tim putem će verovatno i Miroslav Raduljica, a Ognjen Dobrić je nakon sedam sezona u crveno-belom dresu prešao u Virtus iz Bolonje. Filip Petrušev se nameće u ekipi Filadelfije Siksersa u Letnjoj NBA ligi, ali je izvesnije da će se vratiti u Zvezdu.
Trener Duško Ivanović može i dalje da računa na Nemanju Nedovića, Luku Mitrovića, Ognjena Kuzmića, Stefana Lazarevića i Branka Lazića, a i prva pojačanja su naši igrači: Davidovac se vratio nakon sezone u ruskom CSKA, a crveno-beli dres poneće i veteran Miloš Teodosić, koji dolazi nakon dve sezone provedene u Bolonji. I Zvezdini navijači se potajno nadaju dolasku Mirotića, a nema sumnje da će ekipa dobiti barem još tri-četiri nova imena.
Novi atak na novinare
Direktor Saobraćajnog preduzeća “Lasta” i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Vladan Sekulić postavio je, a potom i povukao sa Instagrama, video-spot pod nazivom “Stop stranoj propagandi”, u kojem se targetiraju novinari televizija N1 i Nova S i novina “Nova”.
“Dok se njihove laži šire poput otrova, naše umove oblikuju i zarobljavaju iskrivljene percepcije stvarnosti”, govori se u spotu i dodaje kako se “moramo suprotstaviti ovom zlu”, uz snimke skakavaca i drugih insekata štetočina. Na kraju, uz poruku da postoji “put ka oslobođenju”, prikazan je isečak iz animiranog filma u kojem lik drži bacač plamena.
Nakon mnogobrojnih reakcija, Sekulić je skinuo spot sa svog profila, ali ga je potom njegov stranački kolega, narodni poslanik Vladimir Đukanović javno pohvalio: “Meni se Sekulin spot baš dopada. Odlično je prepoznao šta je suština”.
S druge strane, Koalicija za slobodu medija (Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, NDNV, NUNS, Lokal Pres i Fondacija “Slavko Ćuruvija”) smatra da ovakve objave “na najdirektniji način ugrožavaju bezbednost novinara i da dodatno stvaraju veoma opasne situacije u kojima bi moglo doći do direktnih napada na novinare, naročito zato što ovakve reči dolaze od javnih funkcionera koji predstavljaju model ponašanja građanima”.
Prema NUNS-ovoj bazi napada i pritisaka na novinare u 2023. godini, do sredine juna od ukupno zabeleženih 69 pritisaka, 39 je učinjeno od strane javnih funkcionera.
Samo jedan kandidat prijavio se za upis na Opštoj fizici, smeru Fizičkog fakulteta u Beogradu koji stvara nastavnike fizike, a ni na drugim fakultetima na kojima se obrazuju budući prosvetni radnici nije mnogo bolja situacija. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu na smeru nastavnik matematike ove godine konkurisalo je 16, a otvoreno je 70 mesta, a na Filološkom fakultetu na srbističkim katedrama bilo je 97 kandidata na predviđenih 250 mesta.
Slično je i na fakultetima u Novom Sadu: na Prirodno-matematičkom fakultetu studije za profesora hemije upisaće samo jedan kandidat od planiranih 20, a za Opštu fiziku bilo je ukupno tri kandidata od mogućih 25. Od 51 budžetskog mesta za nastavnika matematike popunjeno je tek osam, a za nastavnika geografije studiraće 11, a bilo je otvoreno 40 mesta.
Poražavajuće mali broj studenata koji nameravaju da postanu prosvetni radnici ponavlja se iz godine u godinu, a prof. dr Slavko Petaković sa Filološkog fakulteta u Beogradu za “Politiku” objašnjava da su mladi svesni malih plata u prosveti i lošeg položaja prosvetara, uz zaključak da je “prosveta trenutno na mrtvom vezu, ostavljena je da odumre”.
Opozicioni odbornici u Skupštini grada Niša pokrenuli su inicijativu da korisnici Narodne kuhinje u tom gradu, njih oko hiljadu, dobijaju obroke i vikendom, da se kvalitet obroka poboljša i da se za podelu obroka obezbede i adekvatni punktovi.
“Kvalitet hrane koju korisnici dobijaju nije loš, ali je to mala količina za ceo dan. Nema mesa, salate i voća. Problem je i što se obroci dele na betonu a ne u prostorijama mesnih kancelarija koje zvrje prazne”, izjavio je odbornik Miodrag Stanković iz Odborničke grupe “Niš, moj grad”, a prenela Beta. Njegov kolega Branislav Jovanović ističe potrebu da se u pripremu obroka uključe nutricionisti i naglašava kako smo doživeli da se u zemlji pšenice ljudi žale na kvalitet hleba.
Nišlijka Danijela Matejić izjavila je da u pet dana u Narodnoj kuhinji dobijaju, pored povrća, samo jednu ćuftu i jednu konzervu mesnog nareska od 150 grama, i da se gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski “nije mnogo uznemirila” kada su joj se korisnici obratili za pomoć.
U Udruženju reciklera Srbije ističu da se trend rasta količine zbrinutih posebnih tokova otpada nastavlja i u ovoj godini i najverovatnije će biti srušen rekord iz prethodne, 2022. godine kada je zbrinuto više od 124.000 tona. U prvom kvartalu ove godine zbrinuto je 34 hiljade tona posebnih tokova otpada, što je 30 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, i u ovoj industriji primetan je rast broja firmi, kao i broja zaposlenih, od sakupljača do reciklera.
Sistem trenutno upošljava više od 15 hiljada ljudi u oko 3.000 preduzeća širom Srbije, ponajviše zahvaljujući reformama u zakonodavnoj i finansijskoj politici Ministarstva zaštite životne sredine koje su obezbedile pravno stabilno i finansijski predvidivo okruženje za rad industrije posebnih tokova otpada.
Ova industrija zbrinula je u poslednjih 12 godina više od 1,2 milijarde kilograma opasnog otpada: 500 hiljada tona otpadnih guma, 360 hiljada tona električnog i elektronskog otpada, 240 hiljada tona akumulatora, 58.000 tona otpadnih ulja i 22 hiljade tona otpadnih vozila.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
