foto: fonetAgencija za bezbednost saobraćaja
U poslednje dve i po decenije 1637 osoba poginulo je u Srbiji u saobraćajnim nezgodama uz učešće traktora, a njih 1.198 bili su vozači ili putnici u ovom vozilu. Crna statistika govori da je na svakih šest dana jedna osoba izgubila život u traktorskim nesrećama, odnosno da skoro 27.000 saobraćajnih nezgoda sa traktorima u posmatranom periodu ima udeo od 2,2 odsto u ukupnom broju svih registrovanih nezgoda, ali da broj poginulih osoba u saobraćajnim nezgodama uz učešće traktora iznosi osam odsto u odnosu na ukupan broj nastradalih.
A to što traktori često izazivaju saobraćajne nezgode na javnom putu jeste posledica tehničkih karakteristika traktora, koji često vuku prikolice ili priključna oruđa pa predstavljaju veliku prepreku na putu, a uz to idu nepoštovanje saobraćajnih propisa, česta neispravnost vozila, ali i česta vožnja pod dejstvom alkohola, objasnili su iz Agencije za bezbednost saobraćaja za novosadski portal “Agrosmart”. Naglasili su i da oni beleže samo saobraćajne nezgode na javnim putevima i da je nepoznanica koliki je ukupan broj poginulih i povređenih osoba na traktorima u polju i na nekategorisanim putevima.
Prema procenama Agencije, u Srbiji je oko 100.000 traktora bez zaštitne kabine ili rama – u centralnoj Srbiji oko 50 odsto, u Mačvi 45 odsto, a u Vojvodini 18 odsto – što ima za posledicu veći broj smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama. Zato su Agencija i Ministarstvo saobraćaja objavili javni poziv za subvencionisanu dodelu rama za upotrebljavani traktor.
Turistički rekordi
Od januara do novembra prošle godine zabeleženo je 11,4 miliona turističkih noćenja u Srbiji, što je veliki rast u odnosu na isti period 2021. i naročito 2020. godine, a rezultati su bolji i u odnosu na 2019. godinu, poslednju pred pandemijsku krizu.
Za 11 meseci 2022. bilo je 1,9 miliona domaćih i 1,6 miliona stranih turista, dok je pre tri godine domaćih i stranih turista bilo podjednako – po 1,7 miliona, ali je prošle godini bilo preko dva miliona više noćenja. Rast broja domaćih gostiju i broja njihovih noćenja pripisuje se turističkim vaučerima koje je država delila penzionerima, zaposlenima sa nižim primanjima i nezaposlenima.
Povećan je u prošloj godini i broj noćenja u prestonici, procena je da će brojka preći tri miliona, a više od 80 odsto su napravili strani turisti.
Beograd je postao izbor strancima za kratke gradske odmore od tri do četiri dana, što se uklapa u svetske trendove, a to je potaklo otvaranje novih hotela, apartmanskih smeštaja i hostela, odnosno rast smeštajnih kapaciteta, što obezbeđuje uslove za nove turističke rekorde.
Glavni grad je najposećenija turistička destinacija u Srbiji, a za njim Sokobanja, koja je zabeležila najveći broj noćenja domaćih turista.
Optužnica protiv carinskog agenta
Nakon što je letos razotkriven i uhapšen, carinskog agenta Aleksandra J. (49), koji je radio i za kompaniju Si end Ej (C&A), uskoro očekuje suđenje, a po optužnici koju je protekle nedelje podiglo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Na teret mu se stavlja da je oštetio budžet Srbije i sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 750 miliona dinara.
On se sumnjiči da je sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, kao zaposleni u privrednom društvu “Quehenberger Logistik SRB doo Šimanovci”, od 2019. do 2021. godine izvršio krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i pranja novca. U pojednostavljenom postupku deklarisanja robe, u programu za kućno carinjenje, iskoristivši logo “Si end Ej MODA RS doo Beograd”, okrivljeni je za robu iz Kine, dopremljenu preko Luke u Rijeci i graničnih prelaza sa Hrvatskom, sastavljao lažne carinske deklaracije na svom privatnom laptopu.
Istraga je počela nakon što je Uprava za sprečavanje pranja novca dobila podatke o nesrazmeri u prijavljenim prihodima i imovini koju poseduje okrivljeni: veliki novac je ulagao u kupovinu nekretnina i vrednijih pokretnih stvari, putovanja na egzotične destinacije i luksuzan život u inostranstvu, što je sve ukazivalo da troši daleko više od onoga što legalno zarađuje.
Tužilaštvo od Višeg suda u Beogradu zahteva da se od okrivljenog, koji se i dalje nalazi u pritvoru, privremeno oduzme stan u izgradnji u kuli B u Beogradu na vodi sa garažnim mestom, kao i dva stana na Novom Beogradu i jedna garaža.
Rukometaši jedanaesti na svetu
Rukometna reprezentacija Srbije završila je nastup na Svetskom prvenstvu u drugom krugu tako da nije ispunila osnovni cilj, a to je plasman u četvrtfinale, što bi obezbedilo plasman u kvalifikacije za učešće na Olimpijskim igrama 2024. godine u Parizu.
Ipak, s obzirom na pređašnje rezultate, ovaj put državni tim, koji od kraja 2020. godine vodi španski stručnjak Toni Đerona, nije razočarao: u prvom delu grupne faze savladani su Alžir (36:27) i Katar (34:24) i pretrpljen minimalni poraz od Nemačke (33:34), dok je u drugom delu reprezentacija Srbije na startu, u odlučujućoj utakmici za plasman u četvrfinale poražena od Norveške (31:28), da bi potom pobedila Argentinu (28:22) i Holandiju (32:30).
Na kraju su naši rukometaši zauzeli 11. mesto, što je najbolji plasman na velikim takmičenjima u poslednjoj deceniji, ali sada im preostaje da se nadaju da će preko Evropskog prvenstva narednog januara uspeti da izbore vizu za Olimpijadu.
Naravno, neophodno je da prvo prođu kvalifikacije za EP, gde su im rivali ponovo Norvežani, pa da izbore visok plasman na prvenstvu u Nemačkoj i zauzmu jedno od dva preostala mesta za olimpijske kvalifikacije, koje su na programu u martu 2024. godine.
Izvesno je da je sa Đeronom na čelu reprezentacija dobila na kvalitetu, što su potvrdile igre protiv favorizovanih timova Nemačke i Norveške i pohvale njihovih selektora i igrača, i zato, bez obzira na veoma težak put, postoji šansa da stigne do Pariza.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
