Nagrada “Srđan Aleksić”
Novinarska nagrada “Srđan Aleksić” ustanovljena je 2010. godine za područje Bosne i Hercegovine, a od ove godine podignuta je na regionalni nivo i prvi dobitnici su Tamara Skrozza, Viktor Ivančić i istraživački portal KRIK.
Nagrade su uručene 10. decembra u Banja Luci, na manifestaciji “Dani Srđana Aleksića”, posvećenoj sećanju na mladića iz Trebinja, kojeg su 1993. godine ubili pripadnici Vojske Republike Srpske jer je spasavao život svome prijatelju, Bošnjaku Alenu Glavoviću.
Viktor Ivančić, jedan od osnivača kultnog “Feral Tribjuna” iz Splita, a sada kolumnista mnogih pisanih medija u regionu, nagrađen je za doprinos zajednici, beogradski KRIK je izdvojen kao medij koji se ističe odgovornom uređivačkom politikom u službi javnog interesa i zaštite ljudskih prava, a za novinarsku hrabrost i izuzetnost nagradu je zaslužila Tamara Skrozza, dugogodišnja novinarka našeg nedeljnika, a poslednjih godina urednica u agenciji “Fonet”.
“Srđanovo ime i njegovu ljudskost moramo da pronosimo regionom, jer on je stradao od istih onih protiv kojih se mi borimo. Ja se nadam da neće proći još dugo vremena dok ih ne pobedimo”, poručila je Skrozza.
Nagradu dodeljuju Helsinški parlament građana Banja Luka, Mreža za izgradnju mira iz Sarajeva, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Institut za medije iz Crne Gore i Udruženje “Lupiga” iz Hrvatske.
Bajrakli džamija
Obnova Bajrakli džamije u Beogradu počinje na proleće, saopštavaju u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a prenosi “Politika”, a predviđeni su obimni radovi na krovu, fasadi, kupoli i unutrašnjosti objekta. Jedina beogradska džamija nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici, na Dorćolu, a zapaljena je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, u nasilnim demonstracijama koje su izbile kao odgovor na nasilja nad Srbima na Kosovu. Ubrzo nakon nemilih događaja sredstvima grada obnovljeni su prozori, vrata, kamena fasada i deo ograde, a sve ostalo što je obećavano – nije ispunjeno.
Bajrakli džamija sagrađena je u drugoj polovini 17. veka i zadužbina je sultana Sulejmana Drugog. Za vreme vladavine Austrijskog carstva početkom 18. veka pretvorena je u katoličku crkvu, da bi sa povratkom Osmanlija ponovo postala džamija. Nakon povlačenja Turaka iz Beograda, a po nalogu kneza Mihaila Obrenovića, rekonstruisana je 1868. godine i od tada služi kao jedina džamija muslimanskom stanovništvu u prestonici Srbije.
Prvi put je zaštićena 1935. Uredbom o zaštiti beogradskih starina, 1946. je stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture, a od 1979. godine je kulturno dobro od velikog značaja.
Imovina Funkcionera
Pojedini ministri nove vlade Srbije prijavili su promene u imovinskoj karti, kako nalaže Agencija za sprečavanje korupcije; po onome što poseduju, ako su istinito popunili obrasce, može se zaključiti da mnogi ne odskaču mnogo od nekakve više srednje klase stanovnika Srbije, a pojedini su bez igde ičega.
Tako doskorašnji zamenik gradonačelnika Beograda, a sada ministar građevinarstva Goran Vesić ima manje na svom imenu nego 2013. godine – tada je prijavio trosoban stan od 112 kvadratnih metara u Beogradu, koji je dobio u nasledstvo, i automobil “škodu superb”, a u međuvremenu je ostao bez auta, otkriva dnevni list “Danas”.
Novi ministar privrede Rada Basta, funkcioner Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme i u svojoj karijeri direktor više javnih i privatnih preduzeća, pokrajinski i gradski funkcioner, ima u svom vlasništvu samo 16 godina stari mercedes B klase, dok je nešto imućniji ministar za brigu o selu i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Milan Krkobabić, koji ima troiposoban stan od 106 kvadrata i akcije u “Progresu” vredne 600 dinara!
A dvojica ministara bez portfelja – Đorđe Milićević (44 godine) iz Socijalističke partije Srbije i Edin Đerlek (35) iz sandžačke Stranke pravde i pomirenja – nemaju baš ništa od imovine na svoje ime.
Premijerka Ana Brnabić poseduje stan i potkrovlje od 327 kvadrata i garažu od 19, što je kupila, kao i kuće na hrvatskom ostrvu Krku, koje je dobila u nasledstvo, a ministar finansija Siniša Mali ima petosoban stan od 127 kvadrata, trosoban od 77 i apartman od 30, te garažu od 13 kvadrata.
Ako je suditi po prikazanoj imovini, najimućnija je ministarka kulture Maja Gojković (SNS), sa mnogo stanova i drugih nepokretnosti u Novom Sadu, uglavnom nasleđenih, a među bogatijima je socijalista Novica Tončev, ministar bez portfelja.
Košarkaški derbi
Košarkaši Partizana i Crvene zvezde odigrali su prošle nedelje prvu utakmicu u Evroligi, a pred prepunom beogradskom “Štark arenom” pobedila je u ovom slučaju gostujuća Zvezda 76:73, zahvaljujući trojci Nemanje Nedovića dve sekunde pre kraja.
Partizan je nastupao u elitnom evropskom takmičenju neprekidno od 2002. do 2014. godine, a od te godine do danas “crveno-beli” su stalni članovi Evrolige, da bi nakon letošnje odluke ULEB-a i povratka Partizana konačno beogradski derbi bio odigran i na evropskoj sceni.
Utakmica je bila raritetna i zbog prisustva navijača oba kluba nakon dugo godina na utakmici večitih rivala u Beogradu.
Doduše, među skoro 20 hiljada poklonika Partizana bilo je tek nekoliko stotina “zvezdaša”, ali pravila takmičenja obezbeđuju gostujućem timu jedan kontingent ulaznica, što u domaćem prvenstvu ne važi zbog bezbednosti i samo domaći navijači mogu da prisustvuju derbiju.
Uz velike policijske snage i mere, sve je prošlo bez većih incidenata.
Novom pobedom trener Duško Ivanović je nastavio sjajan niz otkako je preuzeo Crvenu zvezdu, dok je Željko Obradović nakon nekoliko bolnih poraza doživeo prve zvižduke sa tribina.
Rasplet u Kragujevcu
Zaposlenima u kragujevačkom pogonu turske tekstilne kompanije “Berteks”, zatvorene pre dva meseca, isplaćene su prošle nedelje dve i po zaostale plate, i pošto su ranije uplaćene otpremnine i zaostale nadoknade za prevoz, vlasnici im još duguju nadoknade za neiskorišćene godišnje odmore. Kako su dobili uveravanja iz Turske da će za koji dan svi dugovi biti izmireni, bivši radnici “Berteksa” odustali su od najavljene blokade kružnog toka na magistralnom putu u blizini fabrike
Turska kompanija je napustila Kragujevac nakon četiri i po godine rada, naprasno i bez ikakvog obrazloženja, i ostavila bez posla 95 radnica. Kada je otvoren pogon, vlasnici su obećali da će za nekoliko godina biti 600 zaposlenih, a dostigli najviše 270 pre četiri godine, i to zahvaljujući subvencijama Ministarstva privrede u ukupnom iznosu od 826.044 evra.
Većina tih radnika otpuštena je odmah po isteku ugovorenog roka, pre dve i po godine, a ostali su dočekali zatvaranje polovinom oktobra ove godine.
Nakon protesta prevarenih radnica reagovao je polovinom novembra i ambasador Turske u Beogradu Hami Aksoj, koji je preneo obećanje iz “Berteksa” da će ispuniti sve svoje obaveze, što se pokazalo kao tačno.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
