Nagrada “Srđan Aleksić”
Novinarska nagrada “Srđan Aleksić” ustanovljena je 2010. godine za područje Bosne i Hercegovine, a od ove godine podignuta je na regionalni nivo i prvi dobitnici su Tamara Skrozza, Viktor Ivančić i istraživački portal KRIK.
Nagrade su uručene 10. decembra u Banja Luci, na manifestaciji “Dani Srđana Aleksića”, posvećenoj sećanju na mladića iz Trebinja, kojeg su 1993. godine ubili pripadnici Vojske Republike Srpske jer je spasavao život svome prijatelju, Bošnjaku Alenu Glavoviću.
Viktor Ivančić, jedan od osnivača kultnog “Feral Tribjuna” iz Splita, a sada kolumnista mnogih pisanih medija u regionu, nagrađen je za doprinos zajednici, beogradski KRIK je izdvojen kao medij koji se ističe odgovornom uređivačkom politikom u službi javnog interesa i zaštite ljudskih prava, a za novinarsku hrabrost i izuzetnost nagradu je zaslužila Tamara Skrozza, dugogodišnja novinarka našeg nedeljnika, a poslednjih godina urednica u agenciji “Fonet”.
“Srđanovo ime i njegovu ljudskost moramo da pronosimo regionom, jer on je stradao od istih onih protiv kojih se mi borimo. Ja se nadam da neće proći još dugo vremena dok ih ne pobedimo”, poručila je Skrozza.
Nagradu dodeljuju Helsinški parlament građana Banja Luka, Mreža za izgradnju mira iz Sarajeva, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Institut za medije iz Crne Gore i Udruženje “Lupiga” iz Hrvatske.
Bajrakli džamija
Obnova Bajrakli džamije u Beogradu počinje na proleće, saopštavaju u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a prenosi “Politika”, a predviđeni su obimni radovi na krovu, fasadi, kupoli i unutrašnjosti objekta. Jedina beogradska džamija nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici, na Dorćolu, a zapaljena je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, u nasilnim demonstracijama koje su izbile kao odgovor na nasilja nad Srbima na Kosovu. Ubrzo nakon nemilih događaja sredstvima grada obnovljeni su prozori, vrata, kamena fasada i deo ograde, a sve ostalo što je obećavano – nije ispunjeno.
Bajrakli džamija sagrađena je u drugoj polovini 17. veka i zadužbina je sultana Sulejmana Drugog. Za vreme vladavine Austrijskog carstva početkom 18. veka pretvorena je u katoličku crkvu, da bi sa povratkom Osmanlija ponovo postala džamija. Nakon povlačenja Turaka iz Beograda, a po nalogu kneza Mihaila Obrenovića, rekonstruisana je 1868. godine i od tada služi kao jedina džamija muslimanskom stanovništvu u prestonici Srbije.
Prvi put je zaštićena 1935. Uredbom o zaštiti beogradskih starina, 1946. je stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture, a od 1979. godine je kulturno dobro od velikog značaja.
Imovina Funkcionera
Pojedini ministri nove vlade Srbije prijavili su promene u imovinskoj karti, kako nalaže Agencija za sprečavanje korupcije; po onome što poseduju, ako su istinito popunili obrasce, može se zaključiti da mnogi ne odskaču mnogo od nekakve više srednje klase stanovnika Srbije, a pojedini su bez igde ičega.
Tako doskorašnji zamenik gradonačelnika Beograda, a sada ministar građevinarstva Goran Vesić ima manje na svom imenu nego 2013. godine – tada je prijavio trosoban stan od 112 kvadratnih metara u Beogradu, koji je dobio u nasledstvo, i automobil “škodu superb”, a u međuvremenu je ostao bez auta, otkriva dnevni list “Danas”.
Novi ministar privrede Rada Basta, funkcioner Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme i u svojoj karijeri direktor više javnih i privatnih preduzeća, pokrajinski i gradski funkcioner, ima u svom vlasništvu samo 16 godina stari mercedes B klase, dok je nešto imućniji ministar za brigu o selu i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Milan Krkobabić, koji ima troiposoban stan od 106 kvadrata i akcije u “Progresu” vredne 600 dinara!
A dvojica ministara bez portfelja – Đorđe Milićević (44 godine) iz Socijalističke partije Srbije i Edin Đerlek (35) iz sandžačke Stranke pravde i pomirenja – nemaju baš ništa od imovine na svoje ime.
Premijerka Ana Brnabić poseduje stan i potkrovlje od 327 kvadrata i garažu od 19, što je kupila, kao i kuće na hrvatskom ostrvu Krku, koje je dobila u nasledstvo, a ministar finansija Siniša Mali ima petosoban stan od 127 kvadrata, trosoban od 77 i apartman od 30, te garažu od 13 kvadrata.
Ako je suditi po prikazanoj imovini, najimućnija je ministarka kulture Maja Gojković (SNS), sa mnogo stanova i drugih nepokretnosti u Novom Sadu, uglavnom nasleđenih, a među bogatijima je socijalista Novica Tončev, ministar bez portfelja.
Košarkaški derbi
Košarkaši Partizana i Crvene zvezde odigrali su prošle nedelje prvu utakmicu u Evroligi, a pred prepunom beogradskom “Štark arenom” pobedila je u ovom slučaju gostujuća Zvezda 76:73, zahvaljujući trojci Nemanje Nedovića dve sekunde pre kraja.
Partizan je nastupao u elitnom evropskom takmičenju neprekidno od 2002. do 2014. godine, a od te godine do danas “crveno-beli” su stalni članovi Evrolige, da bi nakon letošnje odluke ULEB-a i povratka Partizana konačno beogradski derbi bio odigran i na evropskoj sceni.
Utakmica je bila raritetna i zbog prisustva navijača oba kluba nakon dugo godina na utakmici večitih rivala u Beogradu.
Doduše, među skoro 20 hiljada poklonika Partizana bilo je tek nekoliko stotina “zvezdaša”, ali pravila takmičenja obezbeđuju gostujućem timu jedan kontingent ulaznica, što u domaćem prvenstvu ne važi zbog bezbednosti i samo domaći navijači mogu da prisustvuju derbiju.
Uz velike policijske snage i mere, sve je prošlo bez većih incidenata.
Novom pobedom trener Duško Ivanović je nastavio sjajan niz otkako je preuzeo Crvenu zvezdu, dok je Željko Obradović nakon nekoliko bolnih poraza doživeo prve zvižduke sa tribina.
Rasplet u Kragujevcu
Zaposlenima u kragujevačkom pogonu turske tekstilne kompanije “Berteks”, zatvorene pre dva meseca, isplaćene su prošle nedelje dve i po zaostale plate, i pošto su ranije uplaćene otpremnine i zaostale nadoknade za prevoz, vlasnici im još duguju nadoknade za neiskorišćene godišnje odmore. Kako su dobili uveravanja iz Turske da će za koji dan svi dugovi biti izmireni, bivši radnici “Berteksa” odustali su od najavljene blokade kružnog toka na magistralnom putu u blizini fabrike
Turska kompanija je napustila Kragujevac nakon četiri i po godine rada, naprasno i bez ikakvog obrazloženja, i ostavila bez posla 95 radnica. Kada je otvoren pogon, vlasnici su obećali da će za nekoliko godina biti 600 zaposlenih, a dostigli najviše 270 pre četiri godine, i to zahvaljujući subvencijama Ministarstva privrede u ukupnom iznosu od 826.044 evra.
Većina tih radnika otpuštena je odmah po isteku ugovorenog roka, pre dve i po godine, a ostali su dočekali zatvaranje polovinom oktobra ove godine.
Nakon protesta prevarenih radnica reagovao je polovinom novembra i ambasador Turske u Beogradu Hami Aksoj, koji je preneo obećanje iz “Berteksa” da će ispuniti sve svoje obaveze, što se pokazalo kao tačno.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
