Televizije N1 i Nova S u utorak su ceo dan umesto redovnog programa emitovale telop s crnim ekranom, na kojem je bila ispisana poruka “Mrak u Srbiji, bez slobodnih medija”. I na informativnim portalima ovih televizija postavljeni su bili reklamni baneri sa istom porukom, ali nije bilo konkretnih informacija zbog čega ne emituju program, niti su se ovim povodom redakcije oglašavale tog dana.
Narodni poslanici dela opozicije u Skupštini Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, koalicija Moramo) podržali su na sednici N1 i Novu S tako što su ustali i podigli crne papire sa istim natpisom koji je ispisan na ekranima ovih dveju televizija.
Na ovu temu se izjasnio i predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, tokom konferencije u Tirani, odgovorajući na pitanje reportera Pinka, i naglasio da su “N1 i Nova S same zamračile svoje kanale”.
“Ne mogu da vam objasnim koliko je to bila važna tema i koliko se neko potresao što bi fudbalski i medijski i kakav god hoćete tajkun još malo para negde da uzme, pa mu sad treba da obezbedi svoju imovinu i kapital”, objasnio je Vučić.
Iako se nisu oglašavali, pretpostavlja se da je namera redakcija N1 i Nove S da celodnevnim zamračenjem ekrana iskažu nezadovoljstvo zbog napada vlasti kojima su svakodnevno izloženi i državne kampanje protiv njihovog osnivača i vlasnika Junajted grupe, a ovo je bila i svojevrsna pokazna vežba kako bi cela Srbija uvidela koliki bi medijski mrak zavladao ukoliko bi ove dve televizije prestale da rade.
Istraživanje CESID-a
Mladi na internetu, stari uz televizore
foto: pexels…
Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) u okviru programa “Nova pismenost” pokazalo je da građani Srbije od svih medija najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, zatim gledajući televizijski program (88 minuta), slušajući radio (57) i čitajući novine (28).
Prikupljeni podaci govore da su mladi najčešće na društvenim mrežama Instagram i TikTok, a ispred televizora su pretežno stariji od 40 i više godina, a skoro polovina od svih ispitanika navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali; i pored dosta vremena provedenog uz medije, tri četvrtine ispitanih najveće poverenje ima u informacije koje dobije kroz lične kontakte.
Istraživanje pokazuje da indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije, ali je najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih 6, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.
Kako ističu u CESID-u, četvrti ciklus istraživanja je sproveden na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi se razumeli budući donosioci odluka i drastične razlike između navika “generacije Z” i “bejbi bumera”.
Srpska rakija na ceni
Izvoz vredan više od 10 miliona evra
foto: darko vojinović…
Izvoz rakije od voća povećan je za oko 30 odsto od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period prošle i dostigao je vrednost veću od 10 miliona evra, navode u Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Vrednosno najviše rakije se iz Srbije izvozi u Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD i Bosnu i Hercegovinu, dok je tokom ove godine najveći rast vrednosti izvoza zabeležen na tržište Švajcarske, a domaći proizvođači polako osvajaju i nova tržišta poput Kipra, Azerbejdžana i Malte.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, prošle godine proizvedeno je oko 26,1 milion litara rakije, ali procena je da sa količinom za sopstvene potrebe u domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije u Srbiji iznosi oko 50 miliona litara. Procenjuje se da će proizvodnja šljive u 2022. godini biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu, pa će i ta činjenica pozitivno uticati na dalji rast proizvodnje i izvoza rakije od voća.
U Registru proizvođača jakih alkoholnih pića trenutno je aktivno oko 930 proizvođača, a poslednjih godina prosečno se godišnje u Registar upiše oko 100 novih proizvođača.
Okićen pa raskićen
Medalje samo za našu decu
Vukašinu Stojkoviću, učeniku četvrtog razreda Osnovne škole “Ljupče Nikolić” iz Aleksinca, nakon što je osvojio prvo mesto na okružnom školskom takmičenju u plivanju održanom u Nišu, uručena je zlatna medalja, koju je malo kasnije morao da vrati jer je niški Savez za školski sport obezbedio odličja i nagrade samo za pobednike na gradskom školskom takmičenju, koje se uporedo održavalo.
Njegovi roditelji izjavili su za portal “Južne vesti” da se dečak u Aleksinac vratio “potresen i postiđen” iako je pobedom obezbedio učešće na republičkom prvenstvu u plivanju. Organizatori su se pravdali tehničkom greškom i nesporazumom, ali je opet neshvatljivo kako su mogli da na takav način ispravljaju i skidaju medalju sa vrata dečaka kad već nisu sami ili u sadejstvu sa drugim savezima iz okruga obezbedili medalje i za drugo takmičenje, po rangu značajnije.
Jovan Jovanović iz Saveza za školski sport Niša je povrh toga izjavio kako su uz decu iz Aleksinca bili školski pedagog i roditelji, a ne profesor fizičkog vaspitanja, kako nalažu propisi, pa im je već učinjeno tako što nisu diskvalifikovani i zaključio da “jeste ružno dati medalju pa je uzeti, ali da to nije učinjeno, bez medalje bi ostalo dete kome je po propozicijama takmičenja medalja bila namenjena”.
Pobednički niz Zvezdinih košarkaša
Duško Ivanović doneo preporod
foto: sava radovanović…
Nakon što je proslavljeni crnogorski košarkaš i trener Duško Ivanović sredinom novembra preuzeo da vodi beogradsku Crvenu zvezdu, ekipa je u sedam utakmica zabeležila sedam pobeda – četiri u Evroligi i tri u ABA ligi.
Dugogodišnjeg trenera Dejana Radonjića na klupi je letos zamenio mladi stručnjak Vladimir Jovanović, ali i pored silnih igračkih pojačanja nakon sedam kola u elitnom evropskom takmičenju zabeležena je samo jedna pobeda, a u regionalnoj ligi doživljen je šokantan poraz od Zadra kod kuće. Prvi čovek Uprave Nebojša Čović angažovao je Ivanovića kao spasioca, a on taj posao za sada odlično obavlja.
Najveće uspehe u igračkoj karijeri postigao je u dresu Jugoplastike iz Splita, za koju je nastupao od 1987. do 1989. godine i okitio se sa dve evropske i tri jugoslovenske titule. Pre toga je sedam godina bio predvodnik podgoričke Budućnosti, a nakon odlaska iz Splita igrao je u španskoj Đironi i francuskom Limožu.
Trenerskim poslom se bavi od 1993. godine, dok je još uporedo igrao, a prve veće uspehe beleži sa Limožom, pošto 1999. osvaja prvenstvo i kup Francuske, kao i evropski Kup Radivoja Koraća. Potom na klupi Baskonije osvaja prvenstvo (2002) i dva Kupa Španije (2002. i 2004), a tokom dve sezone u Barseloni takođe osvaja Kup Španije (2007), da bi po povratku u Baskoniju u dva navrata osvajao prvenstvo (2010. i 2020) i još jedan nacionalni Kup (2009). Sa atinskim Panatenaikosom osvojio je Kup Grčke 2015. godine, pre dolaska u Zvezdu vodio je i ruski Himki i turski Bešiktaš, a 2014. i 2015. bio je selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako je Kokeza planirao da posredstvom fudbalskih huligana i italijanske mafije fizički naudi jednom od najuspešnijih domaćih fudbalera u 21. veku zbog toga što se uplašio da bi on svojim kritikama mogao da ugrozi njegov položaj u savezu? To je tema novog „Vremena“
U trenutku u kojem je pažnja čitave svetske javnosti usmerena na fudbalske terene Amerike, Meksika i Kanade, i kada je glavno pitanje da li će Lionel Mesi sa Argentinom ponovo osvojiti titulu prvaka sveta ili će Francuzi ovog puta da im se osvete za poraz u finalu 2022. godine, srpsku javnost potresla je informacija da je nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza planirao da posredstvom fudbalskih huligana i italijanske mafije fizički naudi jednom od najuspešnijih domaćih fudbalera u 21. veku zbog toga što se uplašio da bi on svojim kritikama mogao da ugrozi njegov položaj u savezu
Beogradski advokat Ivan Ninić kaže za “Vreme” da je u Srbiji upotreba Skaj komunikacije strogo kontrolisana i hirurški ograničena isključivo na nivo izvršilaca na terenu, dok je u Crnoj Gori ona postala alat za demontažu kriminalizovanog državnog aparata. On smatra da su razlozi za ovu selektivnu primenu pravno-političke prirode, jer u Srbiji Aleksandar Vučić još uvek drži pod kontrolom sektor bezbednosti i odlučuje šta će biti predmet tužilačkog procesuiranja
U Srbiji od malignih bolesti svake godine oboli desetine hiljada ljudi. Iza svake statistike su ljudi koji se ne mogu svesti samo na broj. “Vreme” istražuje kako izgleda put od dijagnoze do lečenja – od kapaciteta zdravstvenog sistema i dostupnosti terapija, do svakodnevnog života obolelih i izuzetnoj važnosti psihoonkološke podrške
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
