Crni ekrani N1 i Nove S
Televizije N1 i Nova S u utorak su ceo dan umesto redovnog programa emitovale telop s crnim ekranom, na kojem je bila ispisana poruka “Mrak u Srbiji, bez slobodnih medija”. I na informativnim portalima ovih televizija postavljeni su bili reklamni baneri sa istom porukom, ali nije bilo konkretnih informacija zbog čega ne emituju program, niti su se ovim povodom redakcije oglašavale tog dana.
Narodni poslanici dela opozicije u Skupštini Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, koalicija Moramo) podržali su na sednici N1 i Novu S tako što su ustali i podigli crne papire sa istim natpisom koji je ispisan na ekranima ovih dveju televizija.
Na ovu temu se izjasnio i predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, tokom konferencije u Tirani, odgovorajući na pitanje reportera Pinka, i naglasio da su “N1 i Nova S same zamračile svoje kanale”.
“Ne mogu da vam objasnim koliko je to bila važna tema i koliko se neko potresao što bi fudbalski i medijski i kakav god hoćete tajkun još malo para negde da uzme, pa mu sad treba da obezbedi svoju imovinu i kapital”, objasnio je Vučić.
Iako se nisu oglašavali, pretpostavlja se da je namera redakcija N1 i Nove S da celodnevnim zamračenjem ekrana iskažu nezadovoljstvo zbog napada vlasti kojima su svakodnevno izloženi i državne kampanje protiv njihovog osnivača i vlasnika Junajted grupe, a ovo je bila i svojevrsna pokazna vežba kako bi cela Srbija uvidela koliki bi medijski mrak zavladao ukoliko bi ove dve televizije prestale da rade.
Istraživanje CESID-a
Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) u okviru programa “Nova pismenost” pokazalo je da građani Srbije od svih medija najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, zatim gledajući televizijski program (88 minuta), slušajući radio (57) i čitajući novine (28).
Prikupljeni podaci govore da su mladi najčešće na društvenim mrežama Instagram i TikTok, a ispred televizora su pretežno stariji od 40 i više godina, a skoro polovina od svih ispitanika navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali; i pored dosta vremena provedenog uz medije, tri četvrtine ispitanih najveće poverenje ima u informacije koje dobije kroz lične kontakte.
Istraživanje pokazuje da indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije, ali je najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih 6, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.
Kako ističu u CESID-u, četvrti ciklus istraživanja je sproveden na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi se razumeli budući donosioci odluka i drastične razlike između navika “generacije Z” i “bejbi bumera”.
Srpska rakija na ceni
Izvoz rakije od voća povećan je za oko 30 odsto od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period prošle i dostigao je vrednost veću od 10 miliona evra, navode u Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Vrednosno najviše rakije se iz Srbije izvozi u Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD i Bosnu i Hercegovinu, dok je tokom ove godine najveći rast vrednosti izvoza zabeležen na tržište Švajcarske, a domaći proizvođači polako osvajaju i nova tržišta poput Kipra, Azerbejdžana i Malte.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, prošle godine proizvedeno je oko 26,1 milion litara rakije, ali procena je da sa količinom za sopstvene potrebe u domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije u Srbiji iznosi oko 50 miliona litara. Procenjuje se da će proizvodnja šljive u 2022. godini biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu, pa će i ta činjenica pozitivno uticati na dalji rast proizvodnje i izvoza rakije od voća.
U Registru proizvođača jakih alkoholnih pića trenutno je aktivno oko 930 proizvođača, a poslednjih godina prosečno se godišnje u Registar upiše oko 100 novih proizvođača.
Okićen pa raskićen
Vukašinu Stojkoviću, učeniku četvrtog razreda Osnovne škole “Ljupče Nikolić” iz Aleksinca, nakon što je osvojio prvo mesto na okružnom školskom takmičenju u plivanju održanom u Nišu, uručena je zlatna medalja, koju je malo kasnije morao da vrati jer je niški Savez za školski sport obezbedio odličja i nagrade samo za pobednike na gradskom školskom takmičenju, koje se uporedo održavalo.
Njegovi roditelji izjavili su za portal “Južne vesti” da se dečak u Aleksinac vratio “potresen i postiđen” iako je pobedom obezbedio učešće na republičkom prvenstvu u plivanju. Organizatori su se pravdali tehničkom greškom i nesporazumom, ali je opet neshvatljivo kako su mogli da na takav način ispravljaju i skidaju medalju sa vrata dečaka kad već nisu sami ili u sadejstvu sa drugim savezima iz okruga obezbedili medalje i za drugo takmičenje, po rangu značajnije.
Jovan Jovanović iz Saveza za školski sport Niša je povrh toga izjavio kako su uz decu iz Aleksinca bili školski pedagog i roditelji, a ne profesor fizičkog vaspitanja, kako nalažu propisi, pa im je već učinjeno tako što nisu diskvalifikovani i zaključio da “jeste ružno dati medalju pa je uzeti, ali da to nije učinjeno, bez medalje bi ostalo dete kome je po propozicijama takmičenja medalja bila namenjena”.
Pobednički niz Zvezdinih košarkaša
Nakon što je proslavljeni crnogorski košarkaš i trener Duško Ivanović sredinom novembra preuzeo da vodi beogradsku Crvenu zvezdu, ekipa je u sedam utakmica zabeležila sedam pobeda – četiri u Evroligi i tri u ABA ligi.
Dugogodišnjeg trenera Dejana Radonjića na klupi je letos zamenio mladi stručnjak Vladimir Jovanović, ali i pored silnih igračkih pojačanja nakon sedam kola u elitnom evropskom takmičenju zabeležena je samo jedna pobeda, a u regionalnoj ligi doživljen je šokantan poraz od Zadra kod kuće. Prvi čovek Uprave Nebojša Čović angažovao je Ivanovića kao spasioca, a on taj posao za sada odlično obavlja.
Najveće uspehe u igračkoj karijeri postigao je u dresu Jugoplastike iz Splita, za koju je nastupao od 1987. do 1989. godine i okitio se sa dve evropske i tri jugoslovenske titule. Pre toga je sedam godina bio predvodnik podgoričke Budućnosti, a nakon odlaska iz Splita igrao je u španskoj Đironi i francuskom Limožu.
Trenerskim poslom se bavi od 1993. godine, dok je još uporedo igrao, a prve veće uspehe beleži sa Limožom, pošto 1999. osvaja prvenstvo i kup Francuske, kao i evropski Kup Radivoja Koraća. Potom na klupi Baskonije osvaja prvenstvo (2002) i dva Kupa Španije (2002. i 2004), a tokom dve sezone u Barseloni takođe osvaja Kup Španije (2007), da bi po povratku u Baskoniju u dva navrata osvajao prvenstvo (2010. i 2020) i još jedan nacionalni Kup (2009). Sa atinskim Panatenaikosom osvojio je Kup Grčke 2015. godine, pre dolaska u Zvezdu vodio je i ruski Himki i turski Bešiktaš, a 2014. i 2015. bio je selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
