Crni ekrani N1 i Nove S
Televizije N1 i Nova S u utorak su ceo dan umesto redovnog programa emitovale telop s crnim ekranom, na kojem je bila ispisana poruka “Mrak u Srbiji, bez slobodnih medija”. I na informativnim portalima ovih televizija postavljeni su bili reklamni baneri sa istom porukom, ali nije bilo konkretnih informacija zbog čega ne emituju program, niti su se ovim povodom redakcije oglašavale tog dana.
Narodni poslanici dela opozicije u Skupštini Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, koalicija Moramo) podržali su na sednici N1 i Novu S tako što su ustali i podigli crne papire sa istim natpisom koji je ispisan na ekranima ovih dveju televizija.
Na ovu temu se izjasnio i predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, tokom konferencije u Tirani, odgovorajući na pitanje reportera Pinka, i naglasio da su “N1 i Nova S same zamračile svoje kanale”.
“Ne mogu da vam objasnim koliko je to bila važna tema i koliko se neko potresao što bi fudbalski i medijski i kakav god hoćete tajkun još malo para negde da uzme, pa mu sad treba da obezbedi svoju imovinu i kapital”, objasnio je Vučić.
Iako se nisu oglašavali, pretpostavlja se da je namera redakcija N1 i Nove S da celodnevnim zamračenjem ekrana iskažu nezadovoljstvo zbog napada vlasti kojima su svakodnevno izloženi i državne kampanje protiv njihovog osnivača i vlasnika Junajted grupe, a ovo je bila i svojevrsna pokazna vežba kako bi cela Srbija uvidela koliki bi medijski mrak zavladao ukoliko bi ove dve televizije prestale da rade.
Istraživanje CESID-a
Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) u okviru programa “Nova pismenost” pokazalo je da građani Srbije od svih medija najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, zatim gledajući televizijski program (88 minuta), slušajući radio (57) i čitajući novine (28).
Prikupljeni podaci govore da su mladi najčešće na društvenim mrežama Instagram i TikTok, a ispred televizora su pretežno stariji od 40 i više godina, a skoro polovina od svih ispitanika navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali; i pored dosta vremena provedenog uz medije, tri četvrtine ispitanih najveće poverenje ima u informacije koje dobije kroz lične kontakte.
Istraživanje pokazuje da indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije, ali je najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih 6, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.
Kako ističu u CESID-u, četvrti ciklus istraživanja je sproveden na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi se razumeli budući donosioci odluka i drastične razlike između navika “generacije Z” i “bejbi bumera”.
Srpska rakija na ceni
Izvoz rakije od voća povećan je za oko 30 odsto od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period prošle i dostigao je vrednost veću od 10 miliona evra, navode u Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Vrednosno najviše rakije se iz Srbije izvozi u Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD i Bosnu i Hercegovinu, dok je tokom ove godine najveći rast vrednosti izvoza zabeležen na tržište Švajcarske, a domaći proizvođači polako osvajaju i nova tržišta poput Kipra, Azerbejdžana i Malte.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, prošle godine proizvedeno je oko 26,1 milion litara rakije, ali procena je da sa količinom za sopstvene potrebe u domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije u Srbiji iznosi oko 50 miliona litara. Procenjuje se da će proizvodnja šljive u 2022. godini biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu, pa će i ta činjenica pozitivno uticati na dalji rast proizvodnje i izvoza rakije od voća.
U Registru proizvođača jakih alkoholnih pića trenutno je aktivno oko 930 proizvođača, a poslednjih godina prosečno se godišnje u Registar upiše oko 100 novih proizvođača.
Okićen pa raskićen
Vukašinu Stojkoviću, učeniku četvrtog razreda Osnovne škole “Ljupče Nikolić” iz Aleksinca, nakon što je osvojio prvo mesto na okružnom školskom takmičenju u plivanju održanom u Nišu, uručena je zlatna medalja, koju je malo kasnije morao da vrati jer je niški Savez za školski sport obezbedio odličja i nagrade samo za pobednike na gradskom školskom takmičenju, koje se uporedo održavalo.
Njegovi roditelji izjavili su za portal “Južne vesti” da se dečak u Aleksinac vratio “potresen i postiđen” iako je pobedom obezbedio učešće na republičkom prvenstvu u plivanju. Organizatori su se pravdali tehničkom greškom i nesporazumom, ali je opet neshvatljivo kako su mogli da na takav način ispravljaju i skidaju medalju sa vrata dečaka kad već nisu sami ili u sadejstvu sa drugim savezima iz okruga obezbedili medalje i za drugo takmičenje, po rangu značajnije.
Jovan Jovanović iz Saveza za školski sport Niša je povrh toga izjavio kako su uz decu iz Aleksinca bili školski pedagog i roditelji, a ne profesor fizičkog vaspitanja, kako nalažu propisi, pa im je već učinjeno tako što nisu diskvalifikovani i zaključio da “jeste ružno dati medalju pa je uzeti, ali da to nije učinjeno, bez medalje bi ostalo dete kome je po propozicijama takmičenja medalja bila namenjena”.
Pobednički niz Zvezdinih košarkaša
Nakon što je proslavljeni crnogorski košarkaš i trener Duško Ivanović sredinom novembra preuzeo da vodi beogradsku Crvenu zvezdu, ekipa je u sedam utakmica zabeležila sedam pobeda – četiri u Evroligi i tri u ABA ligi.
Dugogodišnjeg trenera Dejana Radonjića na klupi je letos zamenio mladi stručnjak Vladimir Jovanović, ali i pored silnih igračkih pojačanja nakon sedam kola u elitnom evropskom takmičenju zabeležena je samo jedna pobeda, a u regionalnoj ligi doživljen je šokantan poraz od Zadra kod kuće. Prvi čovek Uprave Nebojša Čović angažovao je Ivanovića kao spasioca, a on taj posao za sada odlično obavlja.
Najveće uspehe u igračkoj karijeri postigao je u dresu Jugoplastike iz Splita, za koju je nastupao od 1987. do 1989. godine i okitio se sa dve evropske i tri jugoslovenske titule. Pre toga je sedam godina bio predvodnik podgoričke Budućnosti, a nakon odlaska iz Splita igrao je u španskoj Đironi i francuskom Limožu.
Trenerskim poslom se bavi od 1993. godine, dok je još uporedo igrao, a prve veće uspehe beleži sa Limožom, pošto 1999. osvaja prvenstvo i kup Francuske, kao i evropski Kup Radivoja Koraća. Potom na klupi Baskonije osvaja prvenstvo (2002) i dva Kupa Španije (2002. i 2004), a tokom dve sezone u Barseloni takođe osvaja Kup Španije (2007), da bi po povratku u Baskoniju u dva navrata osvajao prvenstvo (2010. i 2020) i još jedan nacionalni Kup (2009). Sa atinskim Panatenaikosom osvojio je Kup Grčke 2015. godine, pre dolaska u Zvezdu vodio je i ruski Himki i turski Bešiktaš, a 2014. i 2015. bio je selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
