Televizije N1 i Nova S u utorak su ceo dan umesto redovnog programa emitovale telop s crnim ekranom, na kojem je bila ispisana poruka “Mrak u Srbiji, bez slobodnih medija”. I na informativnim portalima ovih televizija postavljeni su bili reklamni baneri sa istom porukom, ali nije bilo konkretnih informacija zbog čega ne emituju program, niti su se ovim povodom redakcije oglašavale tog dana.
Narodni poslanici dela opozicije u Skupštini Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, koalicija Moramo) podržali su na sednici N1 i Novu S tako što su ustali i podigli crne papire sa istim natpisom koji je ispisan na ekranima ovih dveju televizija.
Na ovu temu se izjasnio i predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, tokom konferencije u Tirani, odgovorajući na pitanje reportera Pinka, i naglasio da su “N1 i Nova S same zamračile svoje kanale”.
“Ne mogu da vam objasnim koliko je to bila važna tema i koliko se neko potresao što bi fudbalski i medijski i kakav god hoćete tajkun još malo para negde da uzme, pa mu sad treba da obezbedi svoju imovinu i kapital”, objasnio je Vučić.
Iako se nisu oglašavali, pretpostavlja se da je namera redakcija N1 i Nove S da celodnevnim zamračenjem ekrana iskažu nezadovoljstvo zbog napada vlasti kojima su svakodnevno izloženi i državne kampanje protiv njihovog osnivača i vlasnika Junajted grupe, a ovo je bila i svojevrsna pokazna vežba kako bi cela Srbija uvidela koliki bi medijski mrak zavladao ukoliko bi ove dve televizije prestale da rade.
Istraživanje CESID-a
Mladi na internetu, stari uz televizore
foto: pexels…
Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) u okviru programa “Nova pismenost” pokazalo je da građani Srbije od svih medija najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, zatim gledajući televizijski program (88 minuta), slušajući radio (57) i čitajući novine (28).
Prikupljeni podaci govore da su mladi najčešće na društvenim mrežama Instagram i TikTok, a ispred televizora su pretežno stariji od 40 i više godina, a skoro polovina od svih ispitanika navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali; i pored dosta vremena provedenog uz medije, tri četvrtine ispitanih najveće poverenje ima u informacije koje dobije kroz lične kontakte.
Istraživanje pokazuje da indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije, ali je najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih 6, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.
Kako ističu u CESID-u, četvrti ciklus istraživanja je sproveden na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi se razumeli budući donosioci odluka i drastične razlike između navika “generacije Z” i “bejbi bumera”.
Srpska rakija na ceni
Izvoz vredan više od 10 miliona evra
foto: darko vojinović…
Izvoz rakije od voća povećan je za oko 30 odsto od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period prošle i dostigao je vrednost veću od 10 miliona evra, navode u Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Vrednosno najviše rakije se iz Srbije izvozi u Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD i Bosnu i Hercegovinu, dok je tokom ove godine najveći rast vrednosti izvoza zabeležen na tržište Švajcarske, a domaći proizvođači polako osvajaju i nova tržišta poput Kipra, Azerbejdžana i Malte.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, prošle godine proizvedeno je oko 26,1 milion litara rakije, ali procena je da sa količinom za sopstvene potrebe u domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije u Srbiji iznosi oko 50 miliona litara. Procenjuje se da će proizvodnja šljive u 2022. godini biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu, pa će i ta činjenica pozitivno uticati na dalji rast proizvodnje i izvoza rakije od voća.
U Registru proizvođača jakih alkoholnih pića trenutno je aktivno oko 930 proizvođača, a poslednjih godina prosečno se godišnje u Registar upiše oko 100 novih proizvođača.
Okićen pa raskićen
Medalje samo za našu decu
Vukašinu Stojkoviću, učeniku četvrtog razreda Osnovne škole “Ljupče Nikolić” iz Aleksinca, nakon što je osvojio prvo mesto na okružnom školskom takmičenju u plivanju održanom u Nišu, uručena je zlatna medalja, koju je malo kasnije morao da vrati jer je niški Savez za školski sport obezbedio odličja i nagrade samo za pobednike na gradskom školskom takmičenju, koje se uporedo održavalo.
Njegovi roditelji izjavili su za portal “Južne vesti” da se dečak u Aleksinac vratio “potresen i postiđen” iako je pobedom obezbedio učešće na republičkom prvenstvu u plivanju. Organizatori su se pravdali tehničkom greškom i nesporazumom, ali je opet neshvatljivo kako su mogli da na takav način ispravljaju i skidaju medalju sa vrata dečaka kad već nisu sami ili u sadejstvu sa drugim savezima iz okruga obezbedili medalje i za drugo takmičenje, po rangu značajnije.
Jovan Jovanović iz Saveza za školski sport Niša je povrh toga izjavio kako su uz decu iz Aleksinca bili školski pedagog i roditelji, a ne profesor fizičkog vaspitanja, kako nalažu propisi, pa im je već učinjeno tako što nisu diskvalifikovani i zaključio da “jeste ružno dati medalju pa je uzeti, ali da to nije učinjeno, bez medalje bi ostalo dete kome je po propozicijama takmičenja medalja bila namenjena”.
Pobednički niz Zvezdinih košarkaša
Duško Ivanović doneo preporod
foto: sava radovanović…
Nakon što je proslavljeni crnogorski košarkaš i trener Duško Ivanović sredinom novembra preuzeo da vodi beogradsku Crvenu zvezdu, ekipa je u sedam utakmica zabeležila sedam pobeda – četiri u Evroligi i tri u ABA ligi.
Dugogodišnjeg trenera Dejana Radonjića na klupi je letos zamenio mladi stručnjak Vladimir Jovanović, ali i pored silnih igračkih pojačanja nakon sedam kola u elitnom evropskom takmičenju zabeležena je samo jedna pobeda, a u regionalnoj ligi doživljen je šokantan poraz od Zadra kod kuće. Prvi čovek Uprave Nebojša Čović angažovao je Ivanovića kao spasioca, a on taj posao za sada odlično obavlja.
Najveće uspehe u igračkoj karijeri postigao je u dresu Jugoplastike iz Splita, za koju je nastupao od 1987. do 1989. godine i okitio se sa dve evropske i tri jugoslovenske titule. Pre toga je sedam godina bio predvodnik podgoričke Budućnosti, a nakon odlaska iz Splita igrao je u španskoj Đironi i francuskom Limožu.
Trenerskim poslom se bavi od 1993. godine, dok je još uporedo igrao, a prve veće uspehe beleži sa Limožom, pošto 1999. osvaja prvenstvo i kup Francuske, kao i evropski Kup Radivoja Koraća. Potom na klupi Baskonije osvaja prvenstvo (2002) i dva Kupa Španije (2002. i 2004), a tokom dve sezone u Barseloni takođe osvaja Kup Španije (2007), da bi po povratku u Baskoniju u dva navrata osvajao prvenstvo (2010. i 2020) i još jedan nacionalni Kup (2009). Sa atinskim Panatenaikosom osvojio je Kup Grčke 2015. godine, pre dolaska u Zvezdu vodio je i ruski Himki i turski Bešiktaš, a 2014. i 2015. bio je selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
