Crni ekrani N1 i Nove S
Televizije N1 i Nova S u utorak su ceo dan umesto redovnog programa emitovale telop s crnim ekranom, na kojem je bila ispisana poruka “Mrak u Srbiji, bez slobodnih medija”. I na informativnim portalima ovih televizija postavljeni su bili reklamni baneri sa istom porukom, ali nije bilo konkretnih informacija zbog čega ne emituju program, niti su se ovim povodom redakcije oglašavale tog dana.
Narodni poslanici dela opozicije u Skupštini Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, koalicija Moramo) podržali su na sednici N1 i Novu S tako što su ustali i podigli crne papire sa istim natpisom koji je ispisan na ekranima ovih dveju televizija.
Na ovu temu se izjasnio i predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, tokom konferencije u Tirani, odgovorajući na pitanje reportera Pinka, i naglasio da su “N1 i Nova S same zamračile svoje kanale”.
“Ne mogu da vam objasnim koliko je to bila važna tema i koliko se neko potresao što bi fudbalski i medijski i kakav god hoćete tajkun još malo para negde da uzme, pa mu sad treba da obezbedi svoju imovinu i kapital”, objasnio je Vučić.
Iako se nisu oglašavali, pretpostavlja se da je namera redakcija N1 i Nove S da celodnevnim zamračenjem ekrana iskažu nezadovoljstvo zbog napada vlasti kojima su svakodnevno izloženi i državne kampanje protiv njihovog osnivača i vlasnika Junajted grupe, a ovo je bila i svojevrsna pokazna vežba kako bi cela Srbija uvidela koliki bi medijski mrak zavladao ukoliko bi ove dve televizije prestale da rade.
Istraživanje CESID-a
Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) u okviru programa “Nova pismenost” pokazalo je da građani Srbije od svih medija najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, zatim gledajući televizijski program (88 minuta), slušajući radio (57) i čitajući novine (28).
Prikupljeni podaci govore da su mladi najčešće na društvenim mrežama Instagram i TikTok, a ispred televizora su pretežno stariji od 40 i više godina, a skoro polovina od svih ispitanika navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali; i pored dosta vremena provedenog uz medije, tri četvrtine ispitanih najveće poverenje ima u informacije koje dobije kroz lične kontakte.
Istraživanje pokazuje da indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije, ali je najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih 6, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.
Kako ističu u CESID-u, četvrti ciklus istraživanja je sproveden na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi se razumeli budući donosioci odluka i drastične razlike između navika “generacije Z” i “bejbi bumera”.
Srpska rakija na ceni
Izvoz rakije od voća povećan je za oko 30 odsto od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period prošle i dostigao je vrednost veću od 10 miliona evra, navode u Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Vrednosno najviše rakije se iz Srbije izvozi u Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD i Bosnu i Hercegovinu, dok je tokom ove godine najveći rast vrednosti izvoza zabeležen na tržište Švajcarske, a domaći proizvođači polako osvajaju i nova tržišta poput Kipra, Azerbejdžana i Malte.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, prošle godine proizvedeno je oko 26,1 milion litara rakije, ali procena je da sa količinom za sopstvene potrebe u domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije u Srbiji iznosi oko 50 miliona litara. Procenjuje se da će proizvodnja šljive u 2022. godini biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu, pa će i ta činjenica pozitivno uticati na dalji rast proizvodnje i izvoza rakije od voća.
U Registru proizvođača jakih alkoholnih pića trenutno je aktivno oko 930 proizvođača, a poslednjih godina prosečno se godišnje u Registar upiše oko 100 novih proizvođača.
Okićen pa raskićen
Vukašinu Stojkoviću, učeniku četvrtog razreda Osnovne škole “Ljupče Nikolić” iz Aleksinca, nakon što je osvojio prvo mesto na okružnom školskom takmičenju u plivanju održanom u Nišu, uručena je zlatna medalja, koju je malo kasnije morao da vrati jer je niški Savez za školski sport obezbedio odličja i nagrade samo za pobednike na gradskom školskom takmičenju, koje se uporedo održavalo.
Njegovi roditelji izjavili su za portal “Južne vesti” da se dečak u Aleksinac vratio “potresen i postiđen” iako je pobedom obezbedio učešće na republičkom prvenstvu u plivanju. Organizatori su se pravdali tehničkom greškom i nesporazumom, ali je opet neshvatljivo kako su mogli da na takav način ispravljaju i skidaju medalju sa vrata dečaka kad već nisu sami ili u sadejstvu sa drugim savezima iz okruga obezbedili medalje i za drugo takmičenje, po rangu značajnije.
Jovan Jovanović iz Saveza za školski sport Niša je povrh toga izjavio kako su uz decu iz Aleksinca bili školski pedagog i roditelji, a ne profesor fizičkog vaspitanja, kako nalažu propisi, pa im je već učinjeno tako što nisu diskvalifikovani i zaključio da “jeste ružno dati medalju pa je uzeti, ali da to nije učinjeno, bez medalje bi ostalo dete kome je po propozicijama takmičenja medalja bila namenjena”.
Pobednički niz Zvezdinih košarkaša
Nakon što je proslavljeni crnogorski košarkaš i trener Duško Ivanović sredinom novembra preuzeo da vodi beogradsku Crvenu zvezdu, ekipa je u sedam utakmica zabeležila sedam pobeda – četiri u Evroligi i tri u ABA ligi.
Dugogodišnjeg trenera Dejana Radonjića na klupi je letos zamenio mladi stručnjak Vladimir Jovanović, ali i pored silnih igračkih pojačanja nakon sedam kola u elitnom evropskom takmičenju zabeležena je samo jedna pobeda, a u regionalnoj ligi doživljen je šokantan poraz od Zadra kod kuće. Prvi čovek Uprave Nebojša Čović angažovao je Ivanovića kao spasioca, a on taj posao za sada odlično obavlja.
Najveće uspehe u igračkoj karijeri postigao je u dresu Jugoplastike iz Splita, za koju je nastupao od 1987. do 1989. godine i okitio se sa dve evropske i tri jugoslovenske titule. Pre toga je sedam godina bio predvodnik podgoričke Budućnosti, a nakon odlaska iz Splita igrao je u španskoj Đironi i francuskom Limožu.
Trenerskim poslom se bavi od 1993. godine, dok je još uporedo igrao, a prve veće uspehe beleži sa Limožom, pošto 1999. osvaja prvenstvo i kup Francuske, kao i evropski Kup Radivoja Koraća. Potom na klupi Baskonije osvaja prvenstvo (2002) i dva Kupa Španije (2002. i 2004), a tokom dve sezone u Barseloni takođe osvaja Kup Španije (2007), da bi po povratku u Baskoniju u dva navrata osvajao prvenstvo (2010. i 2020) i još jedan nacionalni Kup (2009). Sa atinskim Panatenaikosom osvojio je Kup Grčke 2015. godine, pre dolaska u Zvezdu vodio je i ruski Himki i turski Bešiktaš, a 2014. i 2015. bio je selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Rumunska partija pozvala je sve pripadnike nacionalne manjine, kao i celokupnu javnost, da prepoznaju važnost ovog trenutka i da na predstojećim parlamentarnim izborima svoj glas daju listi „Studentska lista - Studenti pobeduju"
Kolona koja je krenula od Rektorata stigla je do sedišta Republičke izborne komisije. Ispred ulaza, studenti su uz trubače zaigrali kolo. Neuobičajena atmosfera za predavanje izborne liste: bez usiljenosti, klasičnih političkih govora i naučenih stranačkih koreografija. Više je ličilo na spontano slavlje nego na početak zvanične izborne procedure. Kutije su zatim podigli predstavnici studenata sa svih univerziteta u Srbiji. Pored njih se nalazila maketa beogradskog Pobednika, koji je takođe držao kutiju sa potpisima. Potpisi više nisu izgledali kao mrtvo slovo na papiru. Ljudi koji su ih nosili govorili su da pred sobom nose nadu čitave Srbije
Odluka studentskog pokreta da svoju ogromnu društvenu energiju prevede u izbornu politiku trenutno je najvažniji politički eksperiment u Srbiji, ako ne i šire
Naši političari nisu profesionalni, već hronični političari. Hajde da im u Skupštini ponudimo obrazovni program. Možda zvuči detinjasto, ali ako ljudi sa ove liste pokažu zbog čega su tu i budu vodili računa o tome šta govore, nisam siguran da rijaliti može da pobedi
Treba da budemo budni i spremni da branimo izbornu volju, ali masovna izlaznost i ubedljiva pobeda Studentske liste to će uraditi na najbolji način. Studenti imaju rešenja, čak i kada javnost o njima nije obaveštena – priroda izborne kampanje zahteva da se sve ne otkriva. Imaju scenario A, B I C za izborni dan i vreme posle njega; planiraju i – pošto su pametniji, oni ne popuštaju, već se organizuju. Nemam nikakvih sumnji u pobedu Studentske liste na ovim izborima
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
