Nedelja

Protest paora

Ima li dogovora o mleku

Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, poljoprivrednici blokiraju puteve na desetak mesta – manje nego prethodnih dana. Neka udruženja su se “privremeno” povukla iz protesta iščekujući dogovor sa Vladom.

U ponedeljak (2. mart) je šef kabineta ministra poljoprivrede obećao da će mlekare nadoknaditi pet dinara razlike po litru za otkupljeno mleko, kako više neće prekidati otkup i da moraju mlekarima dati rok od 15 do 30 dana ako otkazuju otkup ili menjaju cenu.

“Tako mlekare više neće moći da nam uveče jave da sutra neće otkupljivati mleko i da cene obore preko noći”, rekao je Predrag Veljković iz Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja.

Zvanično, paori traže i obustavu uvoza “svih poljoprivrednih proizvoda”, otkup viškova za robne rezerve, te “odgovornost za urušavanje poljoprivrede”.

Tokom višenedeljnih blokada bilo je privođenja i poziva na saslušanje. Dramatično je bilo u nedelju (1. mart) na blokadama graničnih prelaza u zapadnoj Srbiji.

Kod graničnog prelaza Trbušnica uhapšen je i aktivista Zlatko Kokanović, poznat po protestu protiv rudarenja litijuma. Prema navodima MUP-a, on je traktorom “udario” policajce i probio zaštitnu ogradu. Kokanović je prvo prevezen u bolnicu u Loznici zbog bolova u grudima, onda je pušten pa opet priveden jer je sudija za prethodni postupak odredio 30 dana pritvora.

Televizija

Crna Gora bez snajke

Jovana Jeremić, zadužena da ujutru plače, podvriskuje i pocupkuje u programu televizije Pink, buduća je crnogorska snajka. Na tu okolnost se pozvala pošto je crnogorski regulator SAMU zabranio emitovanje njene emisije na pola godine.

“Kada predstoje izbori u Crnoj Gori, uvek se zamrači program ‘Jutro s dušom’, jer je najuticajniji u zemlji. Mene Crnogorci obožavaju”, rekla je Jovana Jeremić.

SAMU je zabranio još neke emisije Pinka i pokrenuo postupak protiv Informera i Prve jer se u njima slave ratni zločinci, širi govor mržnje i negira “crnogorski identitet”.

U Srbiji su te televizije bezbedne. Savet REM-a ne postoji, a i kad je postojao, većina u njemu nije videla nikakav problem.

Judita Popović, bivša članica Saveta koja je vazda bila u manjini, za “Vreme” kaže da su crnogorski regulatori pokazali kako treba.

“Ta estradizacija politike ima samo jedan cilj – da promoviše nakaradnu politiku koja truje naše društvo, unižava naši državu i dovodi nas u situaciju beznađa”, kaže ona.

Novinar i publicista Milorad Vukašinović, takođe bivši član Saveta, kaže pak da se radi o unutrašnjim crnogorskim obračunima.

“Nismo mi ni crkva, ni paracrkva”, kaže za “Vreme”. “Generalno sam protiv zabrane programa osim ako one nemaju sadržaj kojim se poziva na terorizam i napad na ustavni poredak, ali to su opšta mesta.”

Istovremeno, BH Telekom je izbacio Pinkove kanale iz kablovske ponude. I to navodno zbog govora mržnje, dok vlasnik Pinka Željko Mitrović tvrdi da je razlog taj što je on na “američkoj, a ne na iranskoj strani”.

Elektrodistribucija

Naprednjačka brojila

Ako ne bude preokreta, završila se saga koja traje od oktobra 2024. godine i konačno je poznato ko će u ime Elektrodistribucije Srbije (EDB) očitavati brojila za struju. Na tenderu “teškom” dvadesetak miliona evra izabrana je firma T&M Group solutions, u kojoj je jedan od vlasnika Dane Šijan.

Taj bivši rukometaš, uz Vladimira Mandića, važi za režimskog čoveka za grube radove. Obojica su hapšeni u Crnoj Gori 2021. zbog sumnje da su prosrpskim strankama unosili novac. Kombiji Šijanove firme snimljeni su kako na lokalne izbore u Beograd dovoze birače iz Republike Srpske.

EDS je tako još novca strpala u džepove biznismena bliskih vlasti. Prema pisanju “Radara”, trojica takvih – Dragoljub Zbiljić, Siniša Narić i Miodrag Škrbić – pobedili su na skoro svim tenderima EDS-a od prošle godine prihodujući oko 200 miliona evra. U samo pet od 49 slučajeva imali su nekakvu konkurenciju.

Što se čitanja brojila tiče, firma “Đerdap usluge” uporno je obarala tendere pošto je stalno imala povoljniju ponudu od favorita EDS-a. Kako je “Vreme” pisalo, u pitanju je sukob unutar vlasti, pošto je direktor “Đerdapa” Ljubomir Šubara blizak ministru odbrane Bratislavu Gašiću.

Na poslednjem tenderu “Đerdap” se opet bunio, ali je EDS uzvratio. Navodno, utvrđeno je da ljudi iz jedne agencije za privremeno zapošljavanje, koja je na tender išla sa “Đerdapom”, uopšte ne rade u toj firmi. U toj agenciji sve negiraju.

Dok se kraci režima bore za novac, građani plaćaju i na mostu i na ćupriji. Već mesecima im stižu računi za struju uvećani i do deset puta, jer zbog problema sa brojilima i očitavanjem ispada da su ušli u skuplju tarifu.

foto: vikipedija/vanilica

Kulturno nasleđe

Pivara bez krova

Vajfertova pivara u Pančevu je na listi sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za ovu godinu. Listu pravi organizacija Evropa Nostra, koja je prošle godine onde svrstala i zgrade Generalštaba u Beogradu.

Pivara, danas ruina od crvene cigle, sagrađena je 1772. godine na obali Tamiša i bila je tada među najmodernijima u Evropi. Tamo spravljano pivo osvojilo je nagradu na svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine, istoj za koju je sagrađen Ajfelov toranj.

Pivara je bila domaćin koncerata i raznih skupova, pod zaštitom je od 1948. godine, a od 1991. se vodi kao kulturno dobro od velikog značaja. Usledili su požari 2005. i 2010. godine, te je Grad Pančevo pre desetak godina pokrenuo obnovu. Pobedila je ideja da zgrada bude muzej manufakture i pivarstva i kulturni prostor, ali od toga se nije odmaklo.

“Danas je ovaj izuzetni industrijski kompleks izložen kritičnom riziku”, obrazlaže Evropa Nostra. “Urušavanje krovova, prodor vode i vegetacije, vandalizam, krađa originalne opreme i neformalno korišćenje prostora ubrzavaju njegovo propadanje.”

Na listu ugroženih, ova mreža organizacija koje se bave kulturnim nasleđem ne stavlja naprosto ruine, već objekte kojima ima spasa. Samo, treba početi što pre.

Marže

Sledi “blaga korekcija”

Pompezno najavljena, nije bogzna kako pomogla, a sada je nema. Istekla je uredba Vlade o ograničenju marži u trgovinama koja je, od donošenja pre šest meseci, pet puta ublažavana.

Cene nekih proizvoda blago su bile pale. Prema Narodnoj banci Srbije, to je uticalo na inflaciju koja je u decembru pala na 2,7 odsto, a u januaru na 2,4. No, pad je došao sa visoke međugodišnje inflacije od 4,9 odsto zabeležene prošlog leta.

Sada ekonomisti očekuju “blagu korekciju” cena. U prevodu – poskupljenja, ali ne nagla. Valja, kažu, uzeti u obzir da je povećan minimalac, da je poskupela struja.

“Sve zavisi od tražnje. Ni tu ne vidim impuls za njen značajniji rast”, kaže ekonomista Dragovan Milićević, prenosi “Danas”. “Moramo uzeti u obzir i činjenicu da su veliki sistemi favorizovali robu sopstvenih robnih marki, koje su znatno jeftinije.”

On ocenjuje da šestomesečna uredba sigurno nije “naučila pameti” trgovce koji će i dalje juriti ekstra zaradu gde god mogu.

Srbija ima koncentrisano tržište kojim dominira pet velikih lanaca. Dobavljači su sada u strahu od naknadne naplate takozvanih off rabata koju su trgovci najavili. U pitanju su popusti koje dobavljač daje tek nakon prodaje ako se ispune uslovi.

A građani, to jest “potrošači”? Oni najviše mogu da pritisnu trgovce ako bojkotuju proizvode sa “nerealno visokim cenama”, kaže Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

“I sa ovim cenama potrošači su jedva uspevali da namire svoje potrošačke potrebe”, kaže ona za Juronjuz. “Svako ima svoj vid borbe i bitno je da se ipak ta borba sprovodi, a da li će trgovci da se urazume, to ćemo tek videti.”

Srbija i Francuska

Dugi prsti cenzure

foto: aleksandar barda / fonet

Novinarka Milica Čubrilo Filipović, dugogodišnja dopisnica francuskog “Figaroa” iz Beograda, više neće pisati za taj list. Kako tvrdi, redakcija prekida saradnju posle intervencije bivšeg francuskog ambasadora u Beogradu.

Posebno pikantno – listom gazduje koncern Daso, koji proizvodi borbene avione “rafale”. U svojoj najskupljoj nabavci oružja do sada, Srbija je dvanaest letelica platila 2,7 milijarde evra.

Kako Milica Čubrilo Filipović kaže za “Vreme”, tokom nedavne posete Parizu rečeno joj je da se više ne računa na nju u listu za koji je pisala od 2000. do 2003. godine i od 2018. do danas.

Preneto joj je da se Frederiko Mondolini – nekadašnji ambasador u Beogradu, a sada politički direktor u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova – kompaniji Daso požalio što u Beogradu imaju dopisnicu koja je “politički aktivna”. Milica Čubrilo Filipović je od 2007. do 2013. bila ministarka dijaspore pa ambasadorka u Tunisu.

“Nikada to nije bio problem i sve je bilo u redu dok očigledno nije postalo previše problematično da se piše kritički”, kaže ona sada. “Bilo je nekoliko članaka prošle godine o studentima gde smo se ‘zakačili’, gde su mi zamerili da sam bila previše empatična.”

Milica Čubrilo Filipović, koja je tokom karijere pisala i za “Vreme”, uskoro bi trebalo da se sastane sa ljudima koji se u “Figarou” bave ljudskim resursima da bi razgovarala o daljim koracima.