SPC
Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) razrešio je mitropolita Justina upravljanja Eparhijom žičkom. Očekuje se da u maju Sveti arhijerejski Sabor tu odluku aminuje te pošalje Justina u mirovinu, a možda mu i oduzme episkopski čin ili ga čak isključi iz SPC.
Optužbe su ozbiljne – navodne malverzacije sa novcem Eparhije, prodaja crkvene imovine protivno pravilima, osnivanje dubioznih firmi. Sinod “sa žaljenjem” konstatuje da Justin u poslednje vreme “uporno obmanjuje javnost” kako je reč o političkom progonu.
Naime, Justin je prošlog leta bio među šestoricom arhijereja koji su potpisali pismo podrške studentskim protestima. Dopustio je da studenti iz Novog Pazara noće u Studenici, a podržao je i tekuće proteste paora.
U jednom od pisama je naveo da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja, da zloupotreba sile ne može doneti mir – može samo produbiti rane i ostaviti ožiljak”.
Odluka Sinoda je u kritičkoj javnosti dočekana kao novi dokaz da se vrh SPC dodvorava svetovnom režimu. “Nije to nikakva crkva, to je produžena ruka mafije”, rekao je za N1 Vukašin Milićević, doskora sveštenik, koji je odlukom Crkvenog suda izbačen iz SPC.
Neki izvori iz SPC nagađaju da bi Eparhija žička – najveća u Srbiji – mogla biti podeljena na dva dela kako bi bila oslabljena.
Provera poslovanja Eparhije navodno traje od oktobra 2023, dakle, godinu dana pre masovne studentske pobune. No, ni od SPC ni od svetovnih organa ne čuje se zašto se navodnim malverzacijama ne bavi i tužilaštvo.
Protest paora
Od Topole pa do Ravne Gore i dalje, prema Mrčajevcima, poljoprivrednici su u utorak (24. februara) postavili barikade na drumovima tražeći da država zabrani uvoz mleka i druga poboljšanja u poljoprivredi. Blokiralo se širom Srbije na desetinama lokacija uključujući međunarodni put Beograd-Temišvar.
Tokom dvonedeljnog protesta, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić optužio je deo paora da se “bave politikantstvom”, rekao da je uvek spreman za dogovor i da Srbija daje najveće subvencije za mleko. Novi mamac treba da bude poziv (najavljen za ponedeljak, 2. mart) za subvencije od 18.000 dinara po hektaru za one koji obrađuju do sto hektara.
Ulje na vatru dolio je raniji Glamočićev sastanak sa “predstavnicima više od sto udruženja”, kako je saopšteno. Samo što pravi paori za ta udruženja nisu čuli.
“To su gazdinstva i udruženja koja su oni napravili čisto da imaju koga da pozovu da glume razgovor”, rekao je za “Vreme” Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. On stanje u srpskoj poljoprivredi opisuje kao “čistu pljačku” i podseća da je 2023. sa Vladom potpisano da se reguliše tržište mleka i žitarica. “Za tri godine nisu mrdnuli s mrtve tačke”, dodaje Kleut.
Dok “Vreme” ide u štampu, nema naznaka popuštanja i nejasno je koliko dugo bi mogle da traju traktorske blokade.
Junajted grupa
U utorak (24. februara) čelni ljudi N1 imali su posebnu posetu. Prvi put je u novoj ulozi došao Brent Sadler (75), ranije poznati reporter CNN-a, a od pre par dana “glavni izvršni urednik” vesti u Adria News Network (ANN).
ANN je nova konstrukcija Junajted grupe pod kojom su sada smešteni njihovi mediji iz bivše Jugoslavije. Sadler je urednički nadređen svima.
Sastanak je, kažu izvori “Vremena”, bio rutinski. Obećano je da se ništa “za sada” neće menjati u N1, a isto vredi za Novu S, Danas i Radar.
“Naravno da im ništa ne verujemo”, kaže jedan od novinara pomenutih televizija za “Vreme”. “I naravno da oni sada obećavaju da se ništa neće menjati, ali naravno da hoće.”
Ali, šta i kako tačno, to niko ne može da predvidi. Kako nam kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, naivno je misliti da se pokreću toliki mehanizmi moći i novci, a da na kraju sve ostane isto. “Čini mi se da se sprema konačni obračun u kojem bi vlast potpuno suzbila mogućnost nezavisnog novinarstva”, kaže Veljanovski. Vlast je pod pritiskom i ne želi da kritički glasovi prežive do idućih izbora, dodaje.
Za sada, kažu urednici i novinari medija Junajted grupe, publika još može biti sigurna na njihovim kanalima – rade kao što su uvek radili.
Srbija i EU
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za “Frankfurter algemajne cajtung” rekao da bi Srbija pristala na članstvo u EU bez prava veta. Važniji od toga su mu, rekao je, zajedničko tržište i slobodno kretanje robe, kapitala i ljudi.
Nije nova ideja o “EU u više brzina” u kojoj nemaju svi ista prava i obaveze. Ali novo je, piše frankfurtski list, što je javno podržavaju Vučić i njegov vršnjak po stažu Edi Rama. A zakulisno, piše list, ne protive se ni u drugim prestonicama Zapadnog Balkana.
U teoriji, drugorazredno članstvo u EU, bez prava veta, trebalo bi da spreči da se za stolom u Briselu pita neki “novi Viktor Orban”. Veruje se i da bi članice EU tako lakše pristale na širenje na Balkan ili Ukrajinu.
U praksi, osnivački ugovori EU ne dopuštaju nejednake članice, kaže za DW jedan visoki izvor iz nemačke vlade. Uostalom, takvim članstvom “bismo kaznili zemlje koje su sprovodile reforme, a nagradili one koje nisu”.
To što se Vučić sada “odriče veta” treba shvatiti kao taktički potez dodvoravanja dok režim radi sve suprotno od tekovina EU, kaže Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike.
“Ovaj režim nije upao u zamku Miloševićevog režima, nego je naučio važnu lekciju – za dugi opstanak na vlasti potrebna je neka vrsta međunarodnog legitimiteta”, dodaje on.
Državne tajne
Ne osuđuju se baš svakog dana vojni generali jer su navodno odavali državne tajne. Pa opet, javnost je za slučaj penzionisanog generala – potpukovnika Milosava Simovića saznala na bizaran način – od niškog kardiohirurga Dragana Milića, predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije.
Onda je Više javno tužilaštvo u Negotinu za “Vreme” potvrdilo da je sa Simovićem sklopilo sporazum o priznanju krivice te da on uveliko izdržava šest meseci kućnog pritvora bez nanogice. Viši sud u Nišu je prihvatio sporazum.
U odgovoru, koji potpisuje glavni tužilac Dragan Pejkić, navodi se da je osuđeni “neovlašćeno nepoznatim licima sukcesivno učinio dostupnim podatke koji su povereni u radu” sa oznakama “strogo poverljivo” i “državna tajna”.
Na pitanje “Vremena” kome je tačno i koje podatke Simović odavao, iz VJT u Negotinu nisu odgovorili. Obećali su da će dostaviti presudu, ali se to dosad nije desilo.
Simovićev advokat Mirko Krstović kaže da general nije odao tajnu, već mu je prebačeno što je, po penzionisanju, deo arhive sa poverljivim spisima preneo u svoju kuću. A to je, kaže advokat, uradio zato što nije bilo vremena da razvrsta arhivu na poslu.
“Sagledavajući trenutak u kome se sve ovo dešavalo, zbog izričitog stava generala Simovića da ni na koji način ne želi da kompromituje vojsku i državu, svesno ih stavljajući ispred porodice i sebe, odlučili smo da ponuđeni Sporazum prihvatimo”, kaže Krstović za Južne vesti.
Šest meseci zatvora je najblaža kazna za odavanje državne tajne. Simović, bivši komandant Kopnene vojske, smenjen je u junu prošle godine. U penziju je zvanično otišao 3. novembra, na svoj 59. rođendan.
Meksiko
Meksiko je ponovo miran, tvrdi predsednica te zemlje Klaudija Šajnbaum, nakon što je deset hiljada vojnika poslato da primiri haos koji su izazvali narko-karteli na zapadu zemlje.
Počelo je u zoru u nedelju (22. februara) kada su komandosi vojske ubili čuvenog narko-bosa El Menča, građanskog imena Nemesijo Osegere Servantes (59). Do njega se došlo uz pomoć američkih službi koje su inače nudile 15 miliona dolara za informacije o jednom od najtraženijih mafijaša sveta, bivšem policajcu.
El Menčo je, navodno, preminuo dok je, teško ranjen, prebacivan iz Tapalpe u Meksiko Siti. Izbio je potom mini-rat njegovog kartela Halisko nova generacija i snaga reda. Ubijeno je najmanje 25 pripadnika meksičke Nacionalne garde i još pedesetak drugih ljudi.
Očevici su govorili o “ratnim scenama”, stotinama barikada, paljevinama i dimu. Haos je iskorišćen da se nemilice pljačkaju banke. Kriminalni sindikat Halisko je najbrutalnija mafija Meksika. Ne prezaju od ubistava policajaca, sudija, političara i novinara. Ali sada, kažu posmatrači, deluje da predsednica Šajnbaum ispunjava obećanje dato američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je krivio Meksiko zbog izvoza fentanila i kriminala.
Ulični pokolji su se odigrali i u Gvadalahari, glavnom gradu provincije Halisko i drugoj po veličini metropoli u Meksiku. A baš tu za jedva četiri meseca treba da se igraju utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
