Policija
Pendreci i tetovaže
Igra mačke i miša na ulicama Srbije – gde miš ispada pametniji, kao u crtanom filmu – ima za pobunjene građane veliku prednost. Naime, nema dovoljno policije da bude uvek i svuda prisutna.
Pogotovo manjka Žandarmerije ili preko noći ustanovljenih “interventnih jedinica”, da spreče blokade po celoj Srbiji. Na Vidovdan su, saznaje “Vreme”, u Beograd dovučeni policajci iz cele Srbije.
Formula vlasti je jednostavna: dovedeš ljude iz unutrašnjosti, oni putuju čitavu noć, od rano ujutro su na nogama, pod opremom, pa tokom dana postaju sve nervozniji i agresivniji i lako “puca film”. A tako je bilo u poznim satima Vidovdanskog protesta.
Kao elitna jedinica za suzbijanje nereda i demonstracija, Žandarmerija ima četiri odreda, u svakom oko 500 ljudi u borbenom sastavu – beogradski, niški, kraljevački i novosadski. Vrh policije te ljude šeta od mesta do mesta pa ostaje tanak.
I tu se dolazi do priče o “interventnim jedinicama policije”, koje ima svaka policijska uprava u Srbiji. To je novina uvedena po dolasku Aleksandra Vulina na mesto ministra unutrašnjih poslova.
Ranije je samo Beograd imao Policijsku brigadu, smeštenu na Banovom brdu, koja je imala zadatak da suzbija nerede na sportskim priredbama ili na protestima. Oko 500 ljudi, podeljenih u čete, plus konjanici i vodiči službenih pasa, kao i kontradiverzione ekipe.
Te sve brojnije policijske brigade postale su isukani mač Vučićeve vlasti. Na ulicama su se ove sedmice pak pojavljivali i “policajci” koji više liče na kriminalce. Bezuspešno su pokušavali da pokriju tetovaže, a opasač, pištolj i oprema im stoje tako da se vidi da su “nakalemljeni”.
Pokret Srbija Centar požalio se da mnogi policajci ili “policajci” delaju bez vidljive značke sa službenim brojem i prezimenom.
“Policija se do sada pravdala da, kada su u opremi za razbijanje demonstracija, a to podrazumeva i nošenje pancira, nisu u mogućnosti da ispoštuju tu zakonsku odredbu”, navode oni, ali dodaju da oni koji su hapsili po ulicama u ponedeljak nisu imali nikakvu opremu, “već su nosili klasične, svakodnevne uniforme, ali sa fantomkama na licu i bez službenih obeležja, osim zalepljenog grba policije na majici kratkih rukava”.
Pošto zakon jednako vredi za sve građane, uključujući policajce, pokret je upitao ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i direktora policije Dragana Vasiljevića “ko je od starešina odgovoran da policajci idu u postupanje kao kriminalci, maskirani i nepropisno odeveni, i šta će preduzeti tim povodom”.
Saobraćaj
Zna li Gugl za blokade?
Beograđani su odavno navikli da saobraćajnog špica nema – on traje stalno, osim možda noću. S obzirom na pop up blokade, sada ni noću ništa nije izvesno.
Guglove mape nude poseban “sloj” za pregled stanja na ulicama. Tu su zelenom bojom date ulice kroz koje saobraćaj teče normalno, pa od žute do tamno crvene onde gde je sporiji protok ili je zastoj. Tu je i mali saobraćajni znak koji bi trebalo da pokaže koje su ulice – skroz blokirane.
Mapa to “zna” prvo jer prati GPS telefona pa i brzinu kojom se (u vozilu) kreću kroz grad. Drugo, ljudi mogu dojaviti gde su zastoji zbog saobraćajne nezgode, građevinskih radova ili blokade, a Gugl će onda to servirati drugim korisnicima da potvrde ili demantuju.
U prvim danima iznenadnih blokada pokazalo se da to uglavnom – radi. Tako da, ako se nekome baš žuri, možda nekako može da izbegne blokirane ulice.
Ali, mana je očita – blokade su brze, često nestaju i sele se. Tu ni Gugl nema vremena uvek da reaguje.
Hrvatska
Za Tompsona spremni
Region u subotu (5. jul) čeka koncert takve masovnosti da će legendarni nastupi Bijelog dugmeta delovati liliputanski. Marko Perković zvani Tompson svira na zagrebačkom Hipodromu. Kad se zbroje sve prodate karte, akreditacije i besplatne ulaznice, onde bi trebalo da bude više od pola miliona ljudi.
Svi su znali da je Tompson ikona hrvatske desnice, pevač “Domovinskog rata”. Izvođenje Bojne Čavoglave počinje čak i u Hrvatskoj zabranjenim (ali počesto tolerisanim) pozdravom “Za dom spremni”, a odatle lako skreće u otvoreno ustašku Geni kameni.
“Thompsonov desant na Hipodrom, izveden s jako malo PR-a i nimalo marketinga, sve više izlazi iz okvira rekordno posjećenog pop-rock koncerta i postaje najmasovnije nacionalno okupljanje u povijesti Hrvatske”, pisao je o tome Ilko Čulić za zagrebačke “Novosti”.
To je takav logistički i bezbednosni levijatan da traži upregnuće pola države. Prostor i bina se pripremaju sedmicama, Tompsona će čuvati i snajperisti, a Hrvatski autoklub upozorava na saobraćajni kolaps jer istovremeno počinje špic letnje sezone.
Istoričar Hrvoje Klasić je ranije rekao za “Vreme” da nema pola miliona Hrvata koji bi se obradovali uskliku “Za dom spremni”, nego da je veliko interesovanje raspalila i mlađa generacija.
“Radi se o generaciji koja na bitno drugačiji način gleda na prošlost, ratove, ideologiju, podele. Kod nas starijih to je vrlo isključivo – ili si za četnike ili partizane, ili za partizane ili ustaše, ne možeš biti i jedno i drugo. Kod njih mi se čini da to uopšte nije tako isključivo, ali ne da oni misle da je to dobro, nego ih u principu nije posebno briga. Ne vide u tome toliki problem.”
Što se same organizacije tiče, zeleno-levi gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, koji je nedavno ubedljivo opet dobio izbore, jasno je poručio šta misli o Tompsonu. Ali i rekao da zabrane koncerata ničemu ne vode.
Kako god bilo, fenomen Tompsona je narastao do zapanjujućih i zastrašujućih razmera, pišu “Novosti”: “Zapanjujućih za Thompsonove vatrene navijače, koji u njemu gledaju najvećeg nacionalnog junaka i zastrašujućih za njegove ideološke protivnike, koji pred očima imaju dosad neviđenu hrvatsku sramotu. Nepomirljivo suprotstavljenim taborima zajedničko je jedino ‒ to da su debelo podcijenili popularnost Marka Perkovića Thompsona”.
Rat
Mine su opet u modi
Ukrajina će se uskoro povući iz Otavske konvencije koja zabranjuje proizvodnju, distribuciju i korišćenje protivpešadijskih mina, najavio je predsednik Volodimir Zelenski. “Rusija nikada nije bila potpisnica konvencije i koristi protivpešadijske mine ekstremno cinično”, rekao je Zelenski.
Stručnjaci ocenjuju da Ukrajina želi da osigura dublji pojas odbrane – između ostalog minskim poljima.
Prošle sedmice je i poljski parlament glasao za istupanje iz konvencije, a slično je najavljeno u Letoniji, Litvaniji, Estoniji i Finskoj, odreda članicama NATO koje se graniče sa Rusijom. I Norveška je takva zemlja, ali ona se drži konvencije.
Istočne granice Poljske i granice baltičkih zemalja ionako deluju kao utvrde, sa bodljikavom žicom i betonskim blokovima. Prema izveštaju britanskog lista ”Telegraf”, sada bi uz to trebalo da budu posejane mine – stručnjaci NATO već merkaju gde tačno. Cilj je, kažu, odvraćanje Rusije od mogućeg napada.
Protivpešadijske mine su u većem delu sveta prokazane, makar zvanično, jer od njih ginu civili i godinama posle sukoba. Samo prošle godine stradalo je gotovo 6.000 ljudi, najviše u Mjanmaru, pa tek posle idu ratne zemlje poput Sirije i Ukrajine.
Deminiranje i raščišćavanje tih eksplozivnih naprava je opasno, skupo i izuzetno dugo traje. U BiH su od kraja rata od mina poginule 624 osobe, a još uvek oko sto hiljada ljudi živi blizu neočišćenih minskih polja.
Toplotni talas
Gori more, tope se planine
Temperatura, poznato je, zvanično se meri u zelenilu, na metar visine u blagoj senci. Pa opet, i tu živa udara blizu četrdeset stepeni širom Srbije. Na asfaltu, među zgradama, još je mnogo gore. A leto je takoreći tek počelo.
Širom južne Evrope, od Turske do Pirinejskog poluostrva, izdaju se upozorenja, proglašavaju vanredne situacije i zatvaraju škole, motri se na moguće požare. U portugalskom mestu Mora zabeležena je rekordna temperatura za jun od 46,6 stepeni.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres izjavio je na konferenciji u Sevilji da “ekstremne vrućine više nisu retkost, već nova normalnost”.
Klimatolozi ističu da toplotne kupole – atmosferski sistemi visokog pritiska koji zarobljavaju vruć vazduh, zajedno sa globalnim zagrevanjem, pojačavaju snagu i trajanje toplotnih talasa.
Na ovakvoj vrelini, ljudi su u opasnosti od toplotnog udara kada telo ne uspeva više da održi radnih 37 stepeni. To je smrtno opasno za bebe jer imaju manje znojnih žlezda, za starije i srčane bolesnike jer srce intenzivnije radi na vrućini, te za one koji bi bili blesavi da po suncu treniraju. Ali, svakako i za ljude koji se bave fizičkim poslom u neklimatizovanim prostorijama i posebno napolju, poput putara.
U Srbiji postoje smernice Vlade o tome da bi trebalo umanjiti rad napolju u periodu između 11 i 16 časova, dati radnicima dovoljno da piju i tako dalje.
Zakon predviđa da se, na inicijativu opština i gradova, može uvesti vanredna situacija zbog “ekstremne temperature vazduha”. Ali, još nikada nijedna lokalna samouprava nije podnela takvu inicijativu.
