Ne pijem, držim govor

Festival zimnice se ove godine, i teritorijalno, proširio. Tezge, u parkiću do puta-ulice, na svom mestu, posle svečane bine, ima toga još, sve čadori sa narodnu radinost i drugu tradiciju. Krojačka radnja „Živković“ sa šajkače, ogledalce da vidiš kako ti stoji kad natakneš kapu, pa neka sekund hend garderoba na ofingeri, nakit od čisto vašarsko zlato, pletene korpe, oslikane drvene kutije, borov med, pletene kape, „Srećna slava“ suveniri, prirodni sapuni, torbe, veliko i suvo cveće, unikatni nakit, flaše oslikane sa svi sveci, čokanjčići sa svi sveci, grnčarija, zemljani lonci, kuhinjske daske, varjače…

„PRASEĆINA„: Onda idu tezge sa turšijom, ajvar, ljute paprike, a ima i med, jabuke, opet ajvar, kupinovo vino, mleveni paradajz, vino od divlje kupine, šljivovica, suve šljive, domaći džem od maline, sve od aronije, baklave i ratluk, belo grožđe u gajbici, pleteni džemperi, pleteni puloveri, velike šerpe, veliki lonci, kotlići, burići, crno grožđe u gajbici, sveže paprike u sve boje, ima i tirkizna paprika, tikve, suve šljive bez košpice iz Jabučja, kaša od šipuraka u plastični baloni, kisele paprike, sirup od zove, čaj od gloga, vanilice, obojadisani kolači, slatko od šljive, slatko od trešnje, višnje, jagode, opet kisele paprike, pa paprike punjene kupusom ribancem…

Tešanovići, iz Đurđevca, istakli diplomu, prvo mesto u takmičenju „Izađi mi na teglu“, kod njih ima kisele paprike, suve paprike, tucane paprike… Dalje, mleveni paradjz, ajvar, ajvar, ajvar, mast od mangulice, beli luk, vino od crne tamjanike, sirup od malina, liker od trnjina, sok od matičnjaka, pa sok od koprive, ajvar od 400 dinara, čokoladirane suve šljive, kiseli krastavci, sok od ribizle, brašno T400, rakija „Vojvoda“ sa drvenim krstom u flaši, kiseli krastavci, kiseli krastavci sa ljutom paprikom, žuta rakija, bela rakija, tu i „Mesara kod Cveje“, sa belo i plastično prase na vitrini…

Još imalo smrznutog voća, tegli i teglica, domaće supe, džemova, sokova, pinđura, na štandu „Darine zimnice“, najbolji džem od šljiva, gde prisutan i svežanj paunovih pera. Na „Svileuva“ štandu diploma za prvo mesto sa prošlogodišnjeg festivala, tu kompletan program. I na ostalim tezgama sve kompletno i u kompletu, varjače i kuhinjske daske, lizalice, svilene bombone, livadski med, pa čupava kineska tikvica, suve jabuke, pletene korpe, pletene stolice, žuto cveće, slatko od trešanja, ajvar, ajvar, ajvar, paprike, paprike, paprike, alva, orasnice, lulice, jedan što prodaje buriće i burad za rakiju, objašnjava mušteriji da pravi i burad za filmove, etno manifestacije, to se najviše traži…

Reporter umal’ zaboravi na Info pult, koji na ulazu u sav taj ajvar, što bi bilo neoprostivo, tu dominira upicanjeno žensko sa legitimacijom „Domaćin“. Malo je reći da vlada situacijom i svim zadacima pred njom, crne povisoke cipelice, pripijena crna suknja sa svetle, ko da su metalne, nitnice, blejzer totalno adekvatan, a kosa, kosa ko da je upravo izašla iz modnog salona, kosa izvučena u pramenove, koji prave vesele zavijutke oko glave.

Na ulici, putu, sve pod plavi suncobrani, takmičari u nadmetanju za najbolji gulaš, trista ekipa, ej, trista, sve krenulo u pripreme loženja vatre. Sve ekipa do ekipe, „Složna braća“, „Mešaj, mešaj“, „Bećari“, prvi kuvar „Svileuve“ sa veliki teget prsluk i veliki grb Srbije na pleća, pa tu „Početnici“, sve se dalo u pos’o, samo čuješ, Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne ogreja. Sve to duva u vatru, posada vazdan, „Karamišljika“ iz Draginja, već se odvrću zvučnici sa muziku, udruženje Kraljevina Srbija iz Inđije uspešno razapelo mušemu na kojoj piše „Živeo kralj“… Da se zabeleže i „Zavičajci“, „Čičina družina“, „Tri praseta“, i najbolji od sviju, ekipa iz Beograda koja istakla natpis „Prasećina“.

SVI UPADOŠE U AJVAR: Novinar se povrati na početak, desno od štandovi velika i zelena šatra za najdraži gosti. Zastori spušteni, po sredini providni, a unutra sijalice sijaju, crveni itison, beli stolnjaci, zeleni nadstolnjaci, na svakom stolu ikebana cveće, tanjiri beli, salvete crvene. Do nje još jedna zelena šatra, za manje najdraži gosti, plavi itison, karirani stolnjaci, bele salvete. Na kraju te ponude najveća i plavo-bela šatra, ima bar nekoliko ari površine, dugački redovi stolova zastrti belom mušemom, drvene klupe, tanjiri postavljeni, ima i salvete, sve spremno za prihvat SNS brigade, koja pristiže, uglavnom sa Uba.

Prođe glas da ide ministar, kad, već stig’o među kotliće, sami ministar Stefanović, grao svečano i radno odelo, košulja bela, brez kravatu, ide i napreduje, i samo čini „Dobar dan“! Do njega domaćin, SNS poslanik Veroljub Matić, plavo odelo, plava i kravata, oko njih kamere, novinari, deca koja spontano trče ministru u naručje. Od jednog kotlića se ču komanda, „Mirno“, svi stadoše mirno, ministar ponaosob svima čestita svojim svečanim pozdravom „Dobar dan“! Zavedoše ga desno u štandove sa zimnicom, vratiše među kotliće sa gulašom, nanovo upraviše u ajvar i kiselu papriku.

Upadoše u prvu tezgu, ministar odmah dade misao da ko nikad nije spremao zimnicu, taj ne zna kako je spremati zimnicu, svi odobriše, prisutni, u civilu, i sa ruke u džepovi, direktor policije Rebić malo zakasni sa odobravanjem. Izlagači uzeše da nude sve što imaju, ministar da odbija, pa prihvata, izvadi paru, plati ajvar i liker od maline, ali, po realnoj ceni.

Na aber da ide ministar, svi izlagači navukoše bele „Zimnica“ kecelje, stadoše pune kese, daju preko tezge, ministar uze odbija, ministar uze prihvata, zastade kod slatkog od borovnice, ‘oće slatko od borovnice, i to plati, i to po realnoj ceni. Po realnoj ceni plati i slatko od jagoda, da proba rakiju, odbi, mora drži govor, posle će. Bi još kesa, ministar dade i misao da povrće postaje najznačajnije, narod proizvod prati u teglu, poteže i novčanicu od 2000 dinara, dobi kusur, „Mesara kod Sreje“ ga dočeka sa punu kesu, viknu, Nemojte, pa prihvati kesu, odloži je brojnim saradnicima.

Primakoše ga bini, najužem rukovodstvu se pridruži Darko Glišić, predsednik IO SNS, koji iz obližnjeg Uba, sve se i odma’ složiše, domaćin diskretno klimnu Glišiću da je spremna i šatra za „specijalce“, koji su u Koceljevu nagrnuli SNS autobusima. Javi se voditeljka, 10. Festival, reče da su „svi darovi leta u teglu stali“. Nastupiše deca iz vrtića, i ona rekoše da su svi darovi leta u teglu stali. Popeše se na binu, voditeljka objavi da jubilej zimnice, deseta po redu, sve uspešne, i sve će biti bolje, ministar iz levog unutrašnjeg džepa izvadi ‘artiju sa govorom, zadrža je u desnoj ruci.

STADE KOD VARJAČE: Mikrofonu priđe narodni poslanik Matić, koji i predsednik lokalne skupštine, Koceljeva napreduje, ovaj period najbolji od postanka, i tu nije kraj, prepoznati su od države, imali posetu predsednika Vučića, premijerke Ane, ministara, Danas je sa nama naš zemljak, potpredsednik vlade, ministar unutrašnjih pos­lova, Nebojša Stefanović…

Voditeljka najavi, potpredsednik Vlade Republike Srbije… gospodin Nebojša Stefanović. Istupi gospodin Nebojša, ne potegnu govor, iz glave reče, Dobar dan, dobri ljudi… moj pradeda je iz ovog mesta, deda mi se rodio ovde! Kako nije čito, samo jednom pomenu Vučića, Kada je Aleksandar Vučić bio ovde pre pet godina, govorio je šta moramo da uradimo, i Koceljeva je udvostručila proizvodnju. Bez da čita reče i da je ovo mesto poznato po voću i povrću, i da to mora bolje da se upakuje…

Siđoše na drugu stranu sa bine, okupiše se, bide konferencija za štampu, ministar dade misao da Festival zimnice pokazuje da naši ljudi hoće da budu vredni, da su, kao što je predsednik Vučić rekao, potrebne investicije. Pa upita, ima li pitanja? Spremno se javi RTS, šta ministar kupio? Ministar spremno odgovori, kupio ajvar, slatko od malina, slatko od jagoda, više se ne može seti. Nenadano se javi i novinar „Vremena“, iznese da gospodin Megatrend Mića reko da je ministra doktorat najbolji od postanka Srbije. Bez da čita ministar odgovori da se ne bi time bavio, svako ko želi da pročita, može da pročita, on je tu temu zatvorio, onda kada je rekao da je zatvorio. Za njega je važno da se nešto uradi za Srbiju, to ga zanima, sa tim ljudima hoće da razgovara, sve ostalo je privatna stvar, ko želi da čita, neka čita, ko ne želi, ne mora!

Krenuše dalje u tezge, ministar pozdravi dečaka sa drvenom puškom, i dečaka koji je držao paunovo pero. Stade kod varjača, pazari drveni poslužavnik, pazari i flašicu likera, dobi dva čokanja rakije, stiže do ratluka, kupi štrudlu, pokaza interesovanje za plavu papriku, uze sok od aronije, spakovaše mu, za pare, belu i žutu rakiju, dobi paket proizvoda na štandu sa suvom šljivom, pride kupi dva pakovanja suve šljive. Izvedoše ga, bez da jede ‘leba u šatri za najdraže goste, do četiri crna „audija“, plus silver BMW, kojima stigao. Dva policajca spakovaše sve što kupio/dobio u gepek. Od domaćina dobi umetnost upakovanu u žuti ukrasni papir. Sede u četiri „audija“ i jedan BMW, i ode.

foto: d. todorović

Pod šatrom za najdraže goste, gde je ulaz kontrolisala upicanjena gospođa, koja je imala frizuru sa veselim zavijucima, sve je bilo na visini, kao i u šatri za manje najdraže goste. Na najvišoj visini je sve bilo i u šatri od nekoliklo ari, koju su već popunili SNS specijalci pristigli autobusima. Reporter od jednog od njih uspe da uslika ulaznicu, na kojoj je pisalo „Bon za ručak“.

A ‘vamo, kod gulaš kotlića, sve se raspojasalo, samo rsa, Uzmi sve što ti život pruža, samo mu ga dodaje, Najbolje se stvari događaju noću… Sve se raspomamilo, meću ljute papričice na roštilj, teraju muzikante da klokoću instrumentima. I SNS specijalci pristigli autobusima, kad su se namirili pod šatrom „Bon za ručak“, priseli d’odmore, kite ‘armoniku, koja veze Preskočiću tarabu kada padne mrak…