Ne nadam se ničemu, ne plašim se ničega, slobodan sam

Za „Vreme“ iz Soluna

Banke su zatvorene, transfer novca se kontroliše, građani sa računa mogu da podignu najviše 60 evra dnevno, na benzinskim pumpama i u supermarketima su redovi. U atmosferi straha i neizvesnosti građani Grčke su pozvani da se 5. jula na referendumu izjasne da li će da odbace (NE) ili prihvate (DA) novi predlog grčkih kreditora, koji zapravo nije ništa drugo nego novi (treći po redu) Memorandum strogih mera štednje serviran Grcima za godine koje dolaze.

Posle pet meseci napornih pregovora između Grčke i njenih kreditora, levičarska vlada i njen premijer Aleksis Cipras našli su se pred novim (starim) predlogom – ultimatumom koji nimalo ne olakšava već nepodnošljivo težak teret natovaren još pre pet godina na leđa grčkom narodu koji zapravo sprečava oporavak grčke privrede i povećava dugove i socijalnu nejednakost (bogati još bogatiji – siromašni još siromašniji ). „Nijednog trenutka nismo mislili da podlegnemo. Ne pada nam na pamet da izigramo poverenje naroda. Pozivam vas da odgovorite bez straha, odlučno i ponosno, a ja ću poštovati rezultat vašeg izbora, kakav god on bio“, poručio je Aleksis Cipras preko državne televizije kasno uveče u subotu 27. juna. Te večeri je grčka skupština sa 179 glasova „za“ i 120 „protiv“ izglasala da se raspiše referendum.

DRAHMIN LOBI POBEDITI NE SME: Reakcije opozicionih stranaka su bile žestoke. Predsednik Nove demokratije (ND) Adonis Samaras govorio je o „državnom udaru sa referendumom-parodijom“. Bivši premijer je rekao da pravo pitanje referenduma nije izbor između vladinog predloga i predloga poverilaca, nego da „DA“ znači da Grčka ostaje u Evropi i evrozoni, a „NE“ da će izaći iz nje. „Napravili ste od zemlje Zambiju u roku od pet meseci“, rekao je Samaras.

Novi predsednik PASOK-a Fofi Genimata je opisala vladin potez kao „političku prevaru koja se sad razvija u puč i banalizuje demokratske procese“. Sa levog centra nedavno osnovana „Reka“ smatra potpuno nepoželjnom odluku o referendumu i otvoreno napada vladu i premijera, pozivajući narod na otpor. „Drahmin lobi neće pobediti. Grčka neće doživeti još jednu Maloazijsku krizu“, izjavio je šef stranke Stavros Teodorakis.

Sa svoje strane, Panos Kamenos, ministar odbrane i predsednik stranke An.El (Samostalni Grci), malog desničarskog saveznika vlade, optužio je kreditore za „apsolutni fašizam“ i nazvao njihov predlog „nadgrobnom pločom za grčku ekonomiju“. Vidno uzbuđen je izjavio: „Od nas traže da ukinemo demokratiju, a sa takvim smanjenjem troškova za odbranu kakvo od nas traže praktično bismo mogli da raspustimo oružane snage.“ Konačno, članovi Komunističke partije Grčke (KKE) glasali su protiv predloga poverilaca, ali i protiv vlade, rekavši „NE“ evrozoni i Evropskoj uniji.

Aleksis Cipras je, odgovarajući kritičarima u Grčkoj i u Evropi, rekao da „neće u zemlji koja je rodila demokratiju tražiti od gospodina Šojblea i gospodina Dijselbluma dozvolu da narod odlučuje o svojoj budućnosti. Referendum će se održati bez obzira na to da li ga oni žele ili ne. Naša je obaveza da branimo Ustav, demokratiju i nacionalni suverenitet. Oni nas ucenjuju širenjem panike i straha. Ali Grci znaju kako da pobede strah. Dugujemo to našoj deci.“

PANIKA NA BANKOMATIMA: Onog trenutka kada je u grčkom parlamentu počela rasprava o referendumu, počeli su da se šire i razni horor scenariji o raskidu sa Evropom, o Greksitu, o povratku na drahmu, što je navelo mnoge Grke da uplašeni usred noći trče do bankomata. Sledećeg dana, u nedelju 28. juna, pošto je grčka vlada zatražila nekoliko dana produženja postojećeg programa podrške kako bi narod mogao bez ucena i ultimatuma da glasa na referendumu, Evropska centralna banka (ECB) je odlučila da ne obnovi ELA (Emergency liquidity assistance – Hitna pomoć likvidnosti) i tako je prekinula likvidnost u grčkom bankarskom sistemu. Nakon te odluke ECB, Grčka centralna banka i grčka vlada su bile prinuđene da u nedelju uveče donesu odluku o zatvaranju banaka i kontroli kapitala do 6. jula.

To je izazvalo navalu na preko 5000 bankomata širom zemlje, ljudi svih uzrasta su se gurali da dignu koliko god mogu keša. Grčka je doživela takav bank run, masovni odliv novca iz banaka, kakav ni Švajcarska ne bi sebi mogla da priušti. Mnogi su pojurili na pumpe da napune rezervoare, plašeći se da već sutradan neće biti goriva na tržištu, u ponedeljak rano izjutra trčali su u supermarkete i praznili police sa testeninom, konzervama i ostalom dugotrajnom hranom.

Prizori Grka koji čekaju u redovima ispred bankomata obišli su svet podržani izveštajima stranih dopisnika o predstojećem stečaju, o izlasku Grčke iz evrozone, o panici u bankama i opštem haosu. Svratili smo i mi do bankomata i čuli ljude koji se žale da ne znaju kako će da podignu svoje penzije, da „ne znaju kakav ih dan sutra čeka“, govorili su „o strahu od ekonomskog kraha“, o strahu da porodici neće moći da obezbede hranu, da će ostati bez posla, ali i o strahu od ogromne štete u turizmu.

Od novembra prošle godine Grci su iz grčkih banaka podigli preko 45 milijardi evra sa svojih privatnih računa, a većina tog novca nije prebačena u inostranstvo, već u bankarske ili kućne sefove, fioke i slamarice. Lopovi prave pravi pir pljačkajući na ulici penzionere koji su upravo podigli novac iz bankomata ili upadajući u domove i izvlačeći hiljade i hiljade evra sakrivenih ispod dušeka. Drugim rečima, Grci sada imaju više gotovine u svojim rukama nego ikada, samo što ne veruju bankama nego su odlučili da ih sami čuvaju za crne dane, bankrot ili izlazak zemlje iz evrozone.

ŽRTVA DEMOKRATIJE: Slike redova ispred bankomata i u supermarketima samo su jedna strana medalje. Većina Grka vreme provodi na plažama pijuckajući frape ili uzo i ironično komentarišući „postmoderne robove koji uspaničeno čekaju ispred mašina s novcem“. Tako govori i sedamdesetogodišnji Lefteris Konstantinidis, bivši poslanik PASOK-a (od 1990. do 1996), trenutno politički aktivista, koji je od 2013. do danas već nekoliko puta štrajkovao glađu ispred parlamenata evropskih zemalja – Švedske, Nemačke, Grčke – zbog „okupacionog kredita“ koji je Grčka pod prisilom dala Nemačkoj u vreme rata a koji nikad nije vraćen i zbog ratne odštete koju Nemačka nikada nije isplatila Grčkoj. „Na referendumu ću glasati Ne“, rekao je Konstantinidis, „ali voleo bih da odemo iz evrozone i da se izborimo za raspad ove samoproglašene ‘Evropske unije’, koja je zapravo ‘Nemačka unija’, ili još gore ‘nemačka okupacija’. Oko 60.000 birokrata i tehnokrata EU su u stvari novi Vermaht Velike Nemačke. Kreatori i arhitekte Evropske unije su oni isti nemački karteli koji su stvorili Hitlera i naciste. Evropa ujedinjenih evropskih naroda u koju sam verovao i za koju sam se borio više ne postoji.“

PODELJEN NAROD: Od prošle subote u grčkim medijima vlada naelektrisana predizborna klima, puna konfrontacija i sukoba. Narod je podeljen, a podeljenosti su Grci skloni još od vremena starogrčke, atinske demokratije. U ovoj konfrontaciji između pristalica sporazuma koji su predložili kreditori i onih koji su protiv tog predloga, to jest protiv mera štednje i dužničkog ropstva, učestvuju i mnogi umetnici. Javno se oglasio i popularni pevač Sakis Ruvas, koji je rekao da će glasati „da“ na referendumu i napao Ciprasa rečima da treba smesta da dâ ostavku: „Dosta je više reči! Pregovori su uspeli ili nisu uspeli? Vlada je dobila konkretan mandat od naroda sa konkretnim ciljem! Da li je poslužila tom cilju? Ako nije, dužna je da ustupi vlast ekumenskoj vladi nacionalnog spasa!“

Sa suprotne strane se oglasio čuveni glumac, reditelj i satiričar Lakis Lazopulos, čija emisija „Al Kadiri njuz“ svojom britkom satirom obara sve rekorde na televiziji. On je ogorčeno napisao na svom blogu: „Ovaj narod ne može više da plaća! Mi ne želimo da se još više poveća nezaposlenost! Odbijamo da gurnemo još ljudi kroz prozor. Ne želimo više da budemo svedoci zatvaranja nijedne firme. Dosta je bilo! Samo zato što nismo izabrali za premijera čoveka po njihovoj volji. Ovo je istina. Neka se pogledaju u ogledalo. Okrenuli su volan Evrope ultradesno. U takvom istom stakleniku je procvetao i Hitler. Ne treba nam fiskalni Hitler. Evropa mora da diše…“ Na istoj talasnoj dužini je i novinar Asterios Dalas komentarisao stav ministra finansija Nemačke Volfganga Šojblea koji je rekao da „Evropa mora biti zaštićena od širenja grčke krize“. Dalas je sarkastično dodao: „Achtung, Achtung! Hitno ih moramo staviti u karantin. Grčka pati od veoma opasne zarazne bolesti koja preti da se proširi na celu Evropu! Bolest se zove demokratija!“

PROBLEMI REALNE EKONOMIJE: Činjenica je da je, bez obzira na komentare i političke sukobe povodom referenduma, svakodnevni život Grka sve teži. Ipak, neke banke su otvorene za penzionere i oni mogu dnevno da podignu do 240 evra. Elektronsko bankarstvo u zemlji nije pogođeno. Kreditne i debitne kartice stranih banaka izdatih u inostranstvu koriste se i servisiraju normalno, što znači da strani turisti mogu normalno da podižu novac iz bankomata, naravno, ako u njima ima novca. U ponedeljak po podne je većina benzinskih pumpi u zemlji normalno isporučivala gorivo, kao i javno preduzeće ELPE (Grčka nafta) kojem pripadaju i EKO i OKTA, a koji kažu da imaju zalihe goriva za devet meseci. Situacija u supermarketima i na pijacama se normalizovala posle panike nastale tokom vikenda.

Međutim, realna ekonomija će neminovno patiti od problema kao što su nedostatak likvidnosti i funkcionisanje banaka, zamrznuće se dnevne privredne aktivnosti, posebno kupovina robe široke potrošnje za osnovne namirnice. Mnogi preduzetnici, vlasnici malih i srednjih radnji, zabrinuti su zbog problema u snabdevanju i zbog nedostatka gotovine. Sve to će imati dramatične posledice na državni budžet, pošto jedan novi pokret pod imenom „Ne plaćam ništa“ sve više uzima maha.

Konačno turizam, grčka teška industrija, ovih dana zadobija snažan udarac, i to na samom početku jedne od najboljih sezona u poslednjih nekoliko godina, dakle u trenutku kada zemlja očekuje 25 miliona turista. Jer, slika ove prelepe i gostoljubive zemlje sa ogromnom turističkom ponudom svakodnevno je sve ružnija zbog prizora uplašenih ljudi u redovima ispred bankomata, a da i ne pominjemo hiljade izbeglica iz Sirije koji svakodnevno stižu na grčka ostrva. Slika će potamneti još više ako u utorak 30. juna (kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu) Grčka ne plati ratu od 1,6 milijardi evra MMF-u. Istovremeno je Vlada odlučila da javni prevoz u Atini (koja ima preko četiri miliona stanovnika) bude besplatan za sve građane sve do 6. jula (dan posle referenduma), dok se električna energija i voda u tom periodu neće seći dužnicima koji nisu platili račune.

STRAH I NADA: U predreferendumskoj Grčkoj vlada velika neizvesnost. Ciprasova vlada, koja podržava NE, ostavlja otvorenima sve mogućnosti. U intervjuu koji je dao u ponedeljak uveče 29. juna na javnoj televiziji ERT1 (nedavno otvorena pošto ju je pre dve godine zatvorila prethodna vlada), premijer Aleksis Cipras je rekao: „Grčka vlada se i dalje nalazi za pregovaračkim stolom. Mi smo tu. Fiskalne razlike su minimalne. U drugim stvarima su velike. Ako postoje logičan nov predlog i rešenje, mi smo otvoreni da ga prihvatimo.“ Na pitanje šta ako bude primoran da se preda i potpiše postojeći sporazum ponuđen od kreditora, rekao je: „Mi smo došli da promenimo vlast i da damo moć narodu. Ako narod želi premijera poniženog i bezuslovno poslušnog, ima ih koliko hoćeš koji čekaju u redu, pa neka izaberu nekog drugog…“ Za one koji ga optužuju da gura Grčku iz evrozone i Evrope, odgovorio je: „Naša želja je da ostanemo u evrozoni. Mi ne da smo u srcu Evrope, nego smo samo srce Evrope. Grčka jeste i ostaće jezgro Evrope. Grčki narod je evropski narod. Oni koji nam krše ta prava ucenama i reketiranjem, pokušavaju da promene DNK Evrope.“ Cipras smatra da će referendumskim NE pregovaračka pozicija zemlje biti ojačana i da će obezbediti bolju ponudu od kreditora za grčki narod.

Prenos intervjua sa premijerom Grčke pratili su svi veći svetski mediji uključujući CNN, BBC i usred tog intervjua javio se predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji je poslao grčkoj vladi još jednom u suštini isti predlog kojim zahteva: 1. da bude prihvaćen tekst Institucija; 2. da gospodin Cipras traži od građana da glasaju DA; 3. da Institucije prihvate promenu u tekstu (po pitanju restrukturiranja grčkog duga) i 4. da grčka vlada zahteva vanredno zasedanje evrogrupe.

Grčki premijer je odgovorio da će u nedelju na referendumu glasati NE, u nadi da kreditori neće ubiti demokratiju. A svojim sugrađanima je poručio da je po prirodi optimista: „Treba da pobedimo strah jer u stvari nemamo čega da se plašimo. Ovaj narod ima i srce i ponos, i uspeće!“ I zaista, u ovom trenutku se u duši i srcu većine Grka bije velika bitka između straha i nade, pa je možda pravi trenutak da se setimo reči najvećeg grčkog pisca XX veka Nikosa Kazancakisa: „Ne nadam se ničemu, ne plašim se ničega, slobodan sam!“