Naslednici Darka Šarića

Nezvanične procene govore da se kroz Evropu godišnje prošvercuje između 500 i 800 tona kokaina. Ovako široka procena se zasniva na pretpostavci da se u policijskim i carinskim akcijama zapleni tek 10 do 20 odsto stvarnih količina droge u opticaju. Prema izveštaju Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti o drogama (EMCDDA), 2018. godina bila je rekordna po količini zaplenjenog kokaina. Od ukupno 181 tone, 78 odsto je zaplenjeno u Belgiji, Španiji i Holandiji. S obzirom da je prema podacima Europola maloprodajno tržište kokaina 2017. godine vredelo između 7,6 i 10,5 milijardi evra, očigledno je da kokainska ruta većim delom nastavlja svoj put prema Rusiji i Aziji. Evropa je svakako i dalje atraktivna lokacija za švercere i prodavce latinoameričkog belog praha, a procene govore da promet kokaina preko teritorije „stare dame“ dostiže cifru od 33 milijarde evra po veleprodajnim cenama.

foto: jaroslav pap

BALKANSKA VEZA

S druge strane, pojednostavljena analiza tržišta kokaina govori da je prosečna cena na mestu proizvodnje za uspešne „trgovce“ 2000 evra po kilogramu. Na svom putu do ulaznih žarišnih tačaka za Zapadni Balkan, luka Bar i Drač, cena po kilogramu dostiže iznos od 35.000 evra za najčistiju drogu. Tu su uključeni troškovi transporta, skladištenja i distribucije. Ako se uzme kao tačna pretpostavka da prosečna organizovana kriminalna grupa u regionu prokrijumčari između 500 i 1000 kilograma kokaina godišnje i da cena na pojedinim evropskim tržištima dostiže iznos od 80.000 evra, dâ se zaključiti da takva kriminalna organizacija godišnje može da ostvari profit od 45 miliona evra. Otuda ne čudi žestina sukoba klanova koji su na ovim prostorima uključeni u posao sa kokainom. Parče „belog kolača“ koji se prometuje našim prostorima tek je mali deo ukupne evropske prodaje ili tranzita, ali zapadnobalkanske kriminalne grupe su, prema različitim izveštajima, uključene i u posao globalno.

Prema izveštaju obaveštajne službe kolumbijske policije, evropsko tržište „guta“ gotovo 60 odsto kokaina koji dolazi iz Kolumbije, a skoro 70 procenata rasturaju grupe povezane sa kriminalnim grupama Zapadnog Balkana. Iako ovi podaci deluju nerealno, mogu da budu dobar indikator statusa koji su balkanske kriminalne grupe zauzele na kokainskom putu.

Kako se dogodilo da kriminalci sa Zapadnog Balkana uđu u krug najznačajnijih kriminalnih grupa kada je šverc kokaina u pitanju? Nakon mirovnog sporazum sa pobunjeničkom kriminalnom grupom FARK, u Kolumbiji je 2016. godine usledio nagli porast proizvodnje kokaina da bi, prema podacima Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala, početkom ove decenije samo u Kolumbiji porasla na 950 tona godišnje. Porast proizvodnje, konstantna visoka potražnja uz nizak rizik kao rezultat sveprisutne korupcije na oba kraja švercerskog lanca su stvorile povoljan ambijent za ulazak novih igrača na ovo globalno tržište. S obzirom na veliku količinu rezervi kokaina koja se nagomilala tokom mirovnih pregovora u Kolumbiji, te velikoj proizvodnji, kolumbijski karteli i grupe u Brazilu tražili su nova tržišta i partnere. Grupe sa Zapadnog Balkana su se u pravom trenutku našle na pravom mestu. Paklene devedesete su ih dobro pripremile za ulazak u drugu po veličini industriju svetskog podzemlja.

Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su izgradile reputaciju da su efikasne, pouzdane i da dobro kontrolišu neophodan faktor straha. Razvili su dobre odnose sa dobavljačima u Latinskoj Americi a i osnažili uticaj u distributivnim mrežama. Mogućnost kupovine neposredno na mestu proizvodnje i direktna prodaja korisnicima u Zapadnoj Evropi omogućila im je, prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, kontrolu celokupnog tržišnog lanca. Rezultat je visoka čistoća kokaina, niska cena i relativni monopol na tržištu. Pojedine balkanske kriminalne grupe su do najsitnijih detalja razvile poslovni model „end-to-end“ (od kraja do kraja) ne prepuštajući posao posrednicima.

MAFIJAŠKA PEŠADIJA

Postoji nekoliko zabluda koje se u javnosti stvaraju zahvaljujući žestini i brutalnosti sukoba škaljarskog i kavačkog klana. Ove dve grupe nastale su podelom jedinstvene škaljarske kriminalne organizacije koja je trebalo da popuni prazninu u švercu kokaina iz Južne Amerike nakon što je u akciji „Balkanski ratnik“ razbijena organizacija Darka Šarića, kojeg su zapadni mediji nazivali i balkanskim „kraljem kokaina“. Krvavi talas obračuna koji ne samo da je zapljusnuo Crnu Goru i Srbiju već se preneo i van granica regiona pogrešno ostavlja utisak o snazi ova dva klana, njihovom dosegu, obimu posla koji kontrolišu, a ponajviše o tipičnom „modelu ponašanja“ za koji se vezuju surovost, brutalnost i osvetoljubivost. Obračun ova dva kotorska klana više je „greška u sistemu“ nego što je dominantan model „poslovanja“ na tržištu narkoticima, baš kao što su to bili i nedavni obračuni na rimskom kriminalnom žarištu zbog nezadovoljstva dubokom integracijom albanskih kriminalnih grupa u italijansko podzemlje koje je početkom ovog veka još uvek dominiralo u poslovima šverca kokaina.

I dok kotorski klanovi podižu stepen destabilizacije ovdašnjih prostora, ostale kriminalne grupe nastavljaju da rade u tišini. Upravo onako kako je i poželjno u globalnoj krijumčarskoj mreži. No, postoji li zaista „balkanska mafija“? Svi podaci do kojih je moguće doći na terenu govore da je to opšti pojam za veći broj nezavisnih grupa koje često sarađuju među sobom, a ne funkcionalni organizam sa jasno definisanom hijerarhijom. „Kvarovi“ u tom mehanizmu, poput pomenutog sukoba kotorskih klanova koji remeti poziciju sigurnog tranzita kokaina preko Zapadnog Balkana, jesu smetnja i u globalnoj mreži ti delovi će ubrzo biti zamenjeni. Tim pre što je ovaj region značajno mesto za regrutaciju mafijaške „pešadije“ i sigurno mesto za sakrivanje i investiranje ili pranje novca.

Danas ne postoje „kraljevi“ balkanske trgovine kokainom. Umesto toga, balkanski kriminalci sve više primenjuju „model kraudsorsinga“ (crowdsourcing) na trgovinu kokainom. Ovaj model, kako se navodi u godišnjem izveštaju EU o tržištu narkoticima iz 2019. godine, podrazumeva pre svega dobru saradnju nezavisnih grupa koje kolektivno ulažu u veoma velike pošiljke. Ove pošiljke se prikupljaju iz više izvora, a trgovci kupuju kokain direktno u Kolumbiji, Dominikanskoj Republici, Ekvadoru, a pre svega u Peruu i Brazilu. Nakon što beli prah stigne u Evropu, „balkanske mafije“ razgrađuju pošiljke i prebacuju ih na različita tržišta širom kontinenta. Ukoliko se ovome doda činjenica da su visoka stopa dinamičnosti u kriminalnom miljeu i stalno prilagođavanje promenama na terenu doveli do „tehnološke zrelosti“ koja se ogleda, recimo, u korišćenju enkriptovanih mobilnih telefona, pranju novca u kriptovalutama u ofšor zonama ili plaćanja droge bitkoinima, jasno je da krv na ulicama balkanskih gradova nije glavni simptom društva u raljama kriminala. To je još jedan privid koji je stvorio pomenuti sukob klanova. Današnje tržište kokaina se kreće i u sferi digitalne tehnologije, uključujući darknet tržišta, upotrebu društvenih medija i aplikacija za mobilne telefone za oglašavanje i olakšavanje isporuke kokaina potrošačima. Većina regionalnih kriminalnih grupa funkcioniše na diskretan i efikasan način uprkos njihovoj nasilničkoj reputaciji.

KLANOVI

Nekoliko kriminalnih organizacija se par decenija unazad vezuje za prostor Zapadnog Balkana. Među najozloglašenijima je kartel Tito i Dino koji predvodi Edin Gačanin, a deluje u Holandiji. Danas ta grupa ima bliske veze sa kolumbijskim i peruanskim kartelima. Gačanin trenutno živi u Dubaiju, a sumnja se da su blisko povezani sa holandsko-marokanskim, italijanskim i irskim grupama. Neki ih nazivaju „superkartelom“ koji godišnje prošvercuje 30 tona kokaina preko luka Roterdam i Antverpen.

Iako se smatra da je Šarićeva grupa bila među najsnažnijim na Balkanu, da je organizovala dve velike pošiljke kokaina godišnje i da su bili u stanju da kolumbijskim kriminalnim organizacijama nekoliko tona kokaina plate u kešu, prema istraživanju novinara KRIK-a jedna druga grupa je možda najozbiljniji igrač na kokainskom tržištu. Reč je o grupi Amerika koja je navodno nastala devedesetih u Beogradu i specijalizovala se za logistiku i transport kokaina između Kolumbije, Severne Amerike i Evrope. Grupu predvodi Mile Miljanić. U aprilu 2019, u Beogradu je uhapšen navodno važan pripadnik klana Amerika, Veselin Raičević.

Grupa Sretena Jocića, alijas Joce Am­s-ter­dama, deluje na Zapadnom Balkanu, u Holandiji, Bugarskoj, Austriji, Turskoj i Nemačkoj. Smatra se da stoji iza organizovanja velikih pošiljki kokaina iz Kolumbije i sa Kariba, posebno na Arubi. Valja podsetiti da je u martu ove godine sud na Arubi izrekao kazne od 9 do 15 godina za jedanaest crnogorskih državljana, članovima posade broda Aressa na kojem je pronađeno pet tona kokaina. Poznavaoci smatraju da je uprkos hapšenju prvog čoveka ova organizacija nastavila nesmetano da radi, pre svega zbog inovativne organizacione šeme u kojoj taktičke operacije nadgledaju vođe manjih grupa i široko rasprostranjena mreža dobro organizovanih timova bez jasne povezanosti, ali uz čvrsto strateško vođstvo lidera.

U istraživačkim krugovima se pominje i prisustvo beranskog klana, koji se uglavnom bavi trgovinom drogom, posebno krijumčarenjem kokaina iz Venecuele i Kolumbije. Vrlo se malo zna o grupi, i nije poznato da li je još uvek aktivna niti da li je i u kojoj meri bila povezana sa klanom Darka Šarića.

Kada se pominje uloga grupa sa Zapadnog Balkana, u koje svakako treba uključiti i nekoliko snažnih albanskih grupa organizovanog kriminala koje su se našle u ulozi ključnih distributera između latinoameričkih kartela i italijanskih mafijaških grupa, treba skrenuti pažnju na podatak da su u „fazi transporta“ crnogorski mornari, voljno ili nevoljno, zauzeli važnu ulogu. Procenjuje se da blizu 7000 crnogorskih mornara radi za svetske pomorske kompanije, a čitav je niz slučajeva u kojima su se našli u centru događaja vezanih za pokušaj šverca i zaplenu velikih količina kokaina. Pored pomenutog slučaja na Arubi, nepotpuni niz čine hapšenje pet crnogorskih mornara 2015. godine za drogu bačenu sa teretnog broda kraj obale Španije i osuda crnogorskog državljanina godinu dana kasnije za „bacanje“ 261 kilograma kokaina sa teretnog broda u blizini holandske obale. Četiri crnogorska mornara uhapšena su u Filadelfiji u junu 2019. godine zbog učešća u trgovini skoro 20 tona kokaina iz Latinske Amerike, a marta 2020. godine crnogorski član posade uhapšen je prilikom zaplene 500 kilograma kokaina u Hamburgu na teretnom brodu „Budva“. Otvoreno je pitanje koliko su ovi ljudi deo organizacije, a koliko deo kraudsorsinga ili, što nije redak slučaj, ucenjeni pojedinci.

Osim Bara i Kotora, koji se smatraju važnim kriminalnim žarištima za ulazak droge na Balkan, u tranzitu se važnim tačkama smatraju Nikšić i Rožaje. Nikšić je kao krijumčarsko žarište zauzeo ključnu poziciju tokom rata u Bosni, a osvojene rute ondašnji klanovi i danas kontrolišu. Ovaj grad je centar za operacije takozvanog kvartaškog klana koji ima veze sa kriminalnim klanovima na crnogorskoj obali. S druge strane, Rožaje je smešteno na putu za Peć i Novi Pazar, i smatra se ključnom tačkom za šverc droge. U oktobru 2014. godine vođa grupe „Rožaje“ Safet Kalić uhapšen je u Austriji. Optužen je za pranje 7,7 miliona evra. Porodica Kalić je kasnije oslobođena i obeštećena u Crnoj Gori, dok se u Nemačkoj još uvek vodi poseban proces protiv njega. Zanimljivo je da cena kokaina u tranzitu raste sa opasnostima i rizicima koji se stvaraju na samim rutama.

Uprkos značajnim operativnim troškovima, organizovani kriminal i nelegalna tržišta generišu milijarde evra svake godine koji se kanališu u inostranstvo, peru u lokalnim ekonomijama ili reinvestiraju u druge kriminalne aktivnosti. Činjenica da su zapadnobalkanski klanovi zauzeli značajnu poziciju u ovoj globalnoj trgovini van je svake sumnje da su na putu da postanu i važan činilac u segmentu pranja novca. Ako ste pomislili da se na Balkanu gradi preko stvarnih zahteva tržišta, u pravu ste. Građevinarstvo je jedna od glavnih industrija za pranje novca na ovim prostorima.