Nasilničko nametanje dekana

Prvi oktobar, a sa njim i početak nove akademske godine, sve je bliži. Dok se na većini fakulteta u Srbiji trenutno na Savetima fakulteta raspravlja o odobravanju vanrednog ispitnog roka, ceni školarine i broju budžetskih mesta, na Fakultetu političkih nauka traje borba koja će možda dobiti i sudski epilog. Naime, tek što se na ovom fakultetu završila halabuka oko izbora za studentski parlament, usledili su izbori za novog dekana. Na funkciju prvog čoveka ove visokoobrazovne ustanove zvanično bi od 1. oktobra mogao stupiti profesor Slaviša Orlović.

Uprkos optužbama studentkinja za seksualno uznemiravanje, kao i velikog protesta koji je održan na Fakultetu na dan izbora, odluka o njegovom izboru stupa na snagu. Do toga je došlo tako što je spornu odluku Saveta fakulteta, donesenu 7. juna ove godine, pre par dana zvanično zavela i potpisala ad hoc predsedavajuća Saveta fakulteta Kristina Šmidling. Naime, predsednik Saveta je podneo ostavku pred samu sednicu od 7. jula, pa je ona predsedavala kao najstarija članica.

Uprava fakulteta se ubrzo oglasila, objasnivši da ne prihvata tumačenje predsedavajuće i pojedinih članova Saveta po kom 13 od 27 glasova članova Saveta može biti dovoljno za izbor dekana, a na osnovu koga je Slaviša Orlović izabran za dekana ove visokoobrazovne institucije.

Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za “Vreme” da odluku o izboru Orlovića ne prihvataju i ne smatraju legitimnom ni Fakultet ni Univerzitet u Beogradu.

“Odluka na Savetu je doneta relativnom većinom, što nije dovoljno. Od 27 članova Saveta fakulteta, u trenutku glasanja petoro je dalo ostavke. Samim tim odluka je protivpravna, jer je potrebna većina od ukupnog broja članova Saveta, što je 14 glasova”, pojašnjava profesor Pavićević.

Na glasanju u junu, Savet fakulteta je nakon ostavki pet članova utvrdio da se birački spisak ovog tela sastoji od 22 člana i pristupilo se glasanju. Orlović je na održanom glasanju imao 13 glasova, i na taj način je izabran za dekana FPN. Naime, članovi Saveta su protumačili Statut tako da je nakon ostavki i posledičnog smanjenja broja članova Saveta smanjen i broj glasova potreban za većinu, i na ovaj način značajno je uticano na rezultat glasanja.

Kristina Šmidling, koja je tada predsedavala Savetom fakulteta, utvrdila je da je većina od 13 glasova sasvim dovoljna.

“Čak je i dvoje na taj način izabranih prodekana reklo da po njihovom mišljenju ta odluka nije legalna, a izjasnio se i Univerzitetski ombudsman i rekao da je za ovakvu odluku neophodna apsolutna većina. Prvog oktobra sve će to morati da se razreši na ovaj ili onaj način”, jasan je Pavićević.

NIKO NE ČUJE ZAHTEVE UPRAVE

Trenutna Uprava fakulteta, u čijem se sastavu nalaze odlazeći dekan Dragan Simić i prodekani Natalija Perišić, Marko Simendić, Nemanja Džuverović i Darko Nadić, izdala je zajedničko saopštenje u kome se jasno tvrdi da se diskutabilna odluka Saveta ne prihvata, te da je neophodno što pre sazvati hitnu sednicu na kojoj bi se raspisali izbori za članove Saveta iz reda nastavnog osoblja.

“Uprava Fakulteta smatra da izbor narednog dekana Fakulteta političkih nauka mora biti izvršen od strane Saveta koji će raditi u punom kapacitetu i sa svim članovima koji dolaze iz reda nastavnog osoblja”, napominje se u saopštenju.

Natalija Perišić, prodekanka za studije prvog stepena visokog obrazovanja, u razgovoru za “Vreme” naglašava da je, kako bi se izabrali novi članovi Saveta, potrebno da se sednica održi najkasnije do 20. septembra. Ipak, na zahtev Uprave niko nije reagovao, te je sve izvesnije da se sednica Saveta neće održati u skorije vreme.

“Izbori za Savet fakulteta su neophodni kako bi se ovaj organ, koji trenutno radi bez predstavnika nastavnika, popunio. Naravno da je Savet mogao da se sazove do 20. septembra. Trenutna predsedavajuća Savetom, naša službenica sa šaltera, tu se našla sasvim slučajno. Ona jednostavno ne želi da zakaže sednicu iz samo njoj poznatih razloga”, kaže Natalija Perišić.

SAVET NE DA ORLOVIĆA

Perišić dodaje da predsedavajuća Kristina Šmidling nije pokazivala nikakvo interesovanje da komunicira sa Upravom, te da je predložila da naredni sastanak Saveta bude 2. oktobra, kada će već biti kasno da se raspišu izbori za članove Saveta. Time je omogućeno da Orlović na miru stupi na dužnost.

“U predlogu sednice Saveta koji nam je dostavila nalaze se sasvim uobičajene tačke dnevnog reda. O izboru dekana nema reči, a predsedavajuća tvrdi da je Slaviša Orlović izabrani dekan”, objašnjava Perišić i dodaje da se celoj konfuziji na fakultetu ne nazire kraj.

Savet, na čelu sa Kristinom Šmidling, kako kaže Perišić, negira i to da je profesor Slaviša Orlović podneo ostavku, iako ju je objavio na svom nalogu na platformi X i dostavio svim članovima Nastavno-naučnog veća fakulteta. Na fakultetu se, dakle, trenutno odvija borba dve struje: na jednoj je većina profesora zajedno sa studentima, a na drugoj, znatno manje brojnoj, nalaze se uglavnom predstavnici države u Savetu fakulteta.

“Očekujem da će Savet nadalje prilično neprijateljski da pristupa razgovorima sa nama. Mi smo sve vreme pokušavali da razgovaramo i pokažemo da imamo dokaz crno na belo da većina kojom je profesor Orlović izabran nije dovoljna, ali oni to neće da čuju”, objašnjava naša sagovornica.

OSTAVKA U PRAVNOM VAKUUMU

Dan nakon spornih izbora na fakultetu oglasio se i sam Orlović, tvrdnjom da podnosi ostavku na mesto dekana.

“Svestan da bi dugotrajna sporenja i tumačenja, kao i eventualni sudski postupci u vezi sa izborom dekana blokirali normalno funkcionisanje fakulteta, stavljajući fakultet na prvo mesto, postupajući odgovorno, dostojan poverenja koje su mi koleginice i kolege ukazale kao kandidatu za dekana, dosledan svojim demokratskim uverenjima, ne želeći da delim fakultet, podnosim ostavku na mesto izabranog dekana”, napisao je tada Orlović na mreži X.

Ostavka Orlovića upućena javnosti i kolegama na fakultetu naizgled je stavila tačku na pobunu studenata i profesora zbog njegovog izbora. U međuvremenu nisu uspeli napori grupe suprotstavljene Orloviću da se izabere drugi vršilac dužnosti dekana.

Profesor Đorđe Pavićević tvrdi da je Orlović, pored obećanja na društvenim mrežama, ostavku prosledio fakultetu putem elektronske pošte, ali je nije podneo zvaničnim organima.

“Ta ostavka je sigurno negde zavedena, ali je Savet nikada nije konstatovao, i to je ono što je najvažnije. Zato je i došlo do novih manipulacija i igara, pa je Savet zakazan tek za početak školske godine. Da je bilo sednice Saveta pre toga, ostavka bi morala da bude konstatovana”, tvrdi Pavićević.

Dodaje da bi onda bilo neophodno izabrati nekoga ko bi stupio na funkciju vršioca dužnosti dekana, a bili bi raspisani i novi izbori za tu funkciju.

“U tom pravnom vakuumu između sednice Saveta i novih izbora neko bi morao da upravlja fakultetom. Ali to sada nije moguće”, priča on.

PRVI OKTOBAR – DAN D

Kakav će sled događaja biti, nikome nije najjasnije. Dan D biće 1. oktobar, kada će postati jasno hoće li Orlović zauzeti fotelju dekana, za koju je gotovo sasvim jasno da mu ne pripada.

Na pitanje “Vremena” o daljim planovima nastavnog kadra i Uprave fakulteta, Pavićević kaže da reakcija neće izostati, kao i da će se svi oni koji izbor Orlovića ne prihvataju zajedničkim snagama truditi da povrate ugled ovog fakulteta.

On je poručio da je raspoloženje na fakultetu takvo da će sigurno biti protesta.

“Ako se sve ovo ne razreši za nekoliko dana, biće podneta tužba Upravnom sudu da se obori odluka o izboru prof. Orlovića za dekana. Mi ćemo pravnim putem pokušati da razrešimo ovu situaciju, iako i studenti i profesori, a i ja sam, imamo pravo da protestujemo”, rekao je dekan Dragan Simić u svom obraćanju za medije.

NAMETANJE DEKANA SILOM

Oni koje je izbor Orlovića najviše pogodio jesu studentkinje i studenti Fakulteta političkih nauka koji su zajedno sa organizacijom “Ženska solidarnost” organizovali veliki protest na dan izbora dekana.

Aktivistkinja i studentkinja FPN Jovana Krstić kaže da je odluka da Slaviša Orlović bude izabran za dekana šokantna i ponižavajuća.

“Suočeni smo sa novim pokušajem da se on nametne kao dekan, što je pokušaj da se ponište sve naše prethodne borbe. Ovo je direktan napad na principe pravde i bezbednosti na fakultetu”, smatra Krstić.

Krstić podseća da su poverenicama za ravnopravnost nedavno podnete i nove prijave protiv Orlovića za seksualno uznemiravanje, te da bi njegovo stupanje na dužnost dekana značilo da se na ove prijave žmuri.

“Time nam šalju jasnu poruku da nasilnici mogu napredovati na najviše pozicije, što je apsolutno sramotno. Ukoliko on stupi na funkciju dekana prvog oktobra, mi ćemo preduzeti radikalne mere”, poručuje Krstić.

OPTUŽBE ZA SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE

Profesor Slaviša Orlović deo je stare garde Fakulteta političkih nauka. Njegov dug staž na fakultetu ispunjen je mrljama, a sve je počelo pre više od 10 godina.

Tokom 2014. godine pojavila se vest da ga je studentkinja master studija optužila za seksualno uznemiravanje. Pojedini mediji su pisali da je ona tvrdila da se to desilo u njegovom kabinetu, a nakon toga pokrenuto je i pitanje njegovog udaljavanja s mesta prodekana.

Orlović je nakon toga smenjen s te pozicije, ali to navodno nije bilo navedeno kao formalni razlog. On je za “Politiku” rekao da je s mesta prodekana razrešen “zbog nepostojanja komunikacije s dekanom” i naveo da nikad protiv njega nije podneta krivična prijava za seksualno uznemiravanje, kao i da nijedan državni organ nije konstatovao nikakvo uznemiravanje s njegove strane.