Broj teških slučajeva razbojničkih krađa i razbojništava u beogradskom ataru, prema zvaničnim i validnim statističkim podacima Gradskog SUP-a, iz godine u godinu opada, dok istovremeno raste broj rasvetljenih.
„Uspeli smo da sa ulica uklonimo najopasnije razbojničke grupe u čijim su sastavima uglavnom bili bivši pripadnici paravojnih formacija“, kaže Darko Senić, zamenik načelnika za suzbijanje imovinskih delikata. „Reč je o učesnicima oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije vičnim oružju i veoma opasnim. Ono što nam je otežavalo otkrivanje i identifikovanje počinilaca razbojništava jeste činjenica da oni nemaju adrese, stalno boravište, zapravo su beskućnici. Nismo imali nikakvog uvida u njihovu prošlost, nismo znali njihove navike niti imali njihove otiske, kao što nismo bili ni upoznati sa načinima izvršenja krivičnih dela. Rođen, na primer, negde u Sarajevu, prijavljen u Banja Luci, pobegao iz zatvora u Zvorniku… Jednu takvu ekipu, organizovanu grupu koja je bila zaređala sa razbojništvima, uspeli smo da u saradnji sa kolegama iz Novog Sada i Šapca istovremeno pohapsimo i njih 17 sa krivičnim prijavama predamo sudu.
Razbojničke družine su, inače, veoma efikasne zahvaljujući takozvanim tiperima, saradnicima koji im pripremaju teren za razbojništva i predlažu žrtve, obično starije ljude za koje saznaju da imaju gotovinu tj. keš novac. Upadali su im noću u kuće i bili nečuveno surovi, vezivali su ih, tukli, palili… Uvek naoružani, maskirani i spremni da oružje upotrebe. Od 2002. do februara ove godine počinili su tridesetak teških razbojništava“, kaže Senić.
Od razbojnika do ubice mali je korak. Ove nedelje u beogradskom Okružnom sudu osuđen je na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora Nikola Strugar (30), rodom iz Peći. Pored ubistva Dušana Lalića, za koje mu je bilo obećano 25.000 maraka, optužnicom je bilo obuhvaćeno i osam razbojništava. Strugar je dreždao ispred banke Socijete ženeral na uglu Krunske i Beogradske ulice i pomno posmatrao starije Beograđanke koje su podizale novac u banci. Potom ih je pratio do ulaza zgrada u kojima stanuju, išao iza njih i udarao ih s leđa u glavu. Policija je u početku mislila da razbojnik koristi neki tvrd predmet, ciglu, palicu ili nešto slično, budući da je staricu Dobrilu Lancutić udario tako da se ona skotrljala niz stepenice i usled povreda preminula. Međutim, utvrđeno je da je ove žrtve udarao pesnicom.
„Jedna od najjačih razbojničkih ekipa bila je grupa predvođena Željkom Milovanovićem, zvanim Gavra, Severni vetar i Letač, rođenim u Belom Manastiru i prijavljenom adresom boravka u Somboru. U „crvenim beretkama“ bio je nepunih 12 godina. Naoružani i sa fantomkama na glavama upali su decembra 2003. sa svojim vođom u Delta banku, opljačkali je i utekli. Pohapsili smo ih svega petnaestak minuta nakon razbojništva u iznajmljenom stanu u Cetinjskoj ulici i našli oružje, fantomke i sve što su iz banke uzeli. I kod Gavre i kod jednog njegovog ortaka policija je našla iste ključeve od iznajmljenog stana, što je među mnogim dokazima takođe važan detalj zajedničkog razbojništva. Međutim, Gavra je uspeo da pobegne sa suđenja iz beogradske Palate pravde“, objašnjava Senić. „Znamo da je posle toga počinio još nekoliko razbojništava koja su bila okončana 25. maja ove godine pljačkanjem pošte u Beočinu kod Novog Sada. Policija ih je zatekla na delu i u obostranoj pucnjavi Gavra je bio ranjen, ali je uspeo da utekne za razliku od njegove dvojice kompanjona koji su posle kratkotrajne potere bili uhapšeni.“
Prema pisanju „Glasa Slavonije“ od 31. maja ove godine, Željko Milovanović, osumnjičen za pljačku pošte u Beočinu, uhvaćen je u Tuzli na osnovu poternice Interpola, budući da su za njim tri države raspisale potragu. Milovanović se u tuzlanskoj bolnici predstavio kao „Stjepan iz Osijeka“ i zatražio pomoć zbog ranjavanja u predelu genitalija. Lečnici su obavestili policiju u Tuzli jer su utvrdili da je pacijent ranjen vatrenim oružjem. Nakon provere policija je konstatovala da je reč o Željku Milovanoviću. U pomenutom listu piše i da je sud u Osijeku odavno raspisao poternicu za Milovanovićem zbog počinjenih ratnih zločina.
„Ono što je donedavno bilo gotovo nezamislivo sada je stvarnost: odlično sarađujemo sa svim policijama u okruženju. Sa Bosancima, Hrvatima, Crnogorcima… Nemamo više nikakvih barijera, pogotovo ne nacionalnih jer je u pitanju kriminal, opasan za sve. Dobro smo shvatili da je saradnja u obostranom interesu“, primećuje Senić uz opasku da od razbijanja Gavrine grupe, u Beogradu nema više teških razbojništava niti ijedne ozbiljne ekipe razbojnika. Zanimljivo je da je, uvek na sve spreman, Gavra brzo miksovao razbojničke ekipe, odnosno u rekordnom roku uspevao da organizuje novu grupu kao što je to učinio u Novom Sadu. Inače, ima još članova tih grupa koji su na slobodi. Gavra je uživao veliki autoritet među sebi sličnima, oni se brzo vezuju za njega jer im imponuje. Zato mu je i lako da brzo prikupi ljude.
Policija je inače odavno uočila da se tokom nekih fudbalskih utakmica u Beogradu broj razbojničkih krađa naglo povećava. „Imali smo nekoliko razbojničkih grupa, uglavnom iz Vojvodine, koje zovemo vikendaši. Dođu kao na utakmicu, a onda zaređaju po radnjama i otimaju. Vidi se da ne poznaju grad, što nam je ukazivalo da su pljačkaši došli sa strane. Završe posao i vrate se odakle su došli. To su te situacione prilike, kako ih mi zovemo, koje nam prave probleme“, kažu u GSUP-u.
Prošle godine postojala je jedna grupa Crnogoraca koja je u Beogradu počinila seriju razbojništava nad Kinezima kod kojih su se zapošljavali kao fizički radnici!? Utovarali su i istovarali robu, radili i na uličnim štandovima i istovremeno sticali poverenje Kineza trgovaca. Pratili su uglednije trgovce Kineze i saznavali gde stanuju, koliki su pazar tih dana stekli, koje automobile voze, a potom im noću upadali u stanove i pljačkali. „Naravno, ti ljudi, Crnogorci, nisu se prijavljivali u Beogradu, nismo ih imali u evidenciji, nisu bili obrađivani niti su imali dosijea, ali smo ipak uspeli da ih otkrijemo“, kaže Senić.
