Globalna kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” završava se na dan kad ovaj broj “Vremena” odlazi u štampu, u utorak, 10. decembra. Povodom ove kampanje, i za sve vreme njenog trajanja, u Beogradu je boravila Melisa Dijaz, bivša okružna tužiteljka u San Dijegu, Kalifornija. Ona danas vodi Odeljenje za zaštitu porodice pri Tužilaštvu u San Dijegu, a u Beogradu je tokom 16 dana posetila gotovo sve bitne događaje i susrela se sa većinom donosilaca odluka kada je o nasilju prema ženama reč.
“VREME”: Imali ste priliku da se susretnete sa svim relevantnim činiocima u Srbiji po pitanju suzbijanja rodno zasnovanog nasilja. Kakvi su Vaši utisci?
MELISA DIJAZ: Mnogi sektori u Srbiji ulažu značajne napore u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja kroz preispitivanje i kreiranje zakonskih rešenja u cilju njegovog suzbijanja, zatim u uspostavljanje sistemskih rešenja koja se odnose na istražni i sudski postupak procesuiranja ovakvih slučajeva, kao i u osiguranje bezbednosti žrtava kada podnose inicijalne prijave. Cenim volju za hvatanje u koštac sa ovim problemom, istraživanje i debatovanje o zakonskim rešenjima i implementaciju praktičnih mera u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja. Ljudi su posvećeni javnoj službi i zaštiti zajednice.
Naš glavni izazov je to što su nam zakoni dobri, ali u praksi, naročito tokom sudskih postupaka, stvari se ne okončavaju poželjnim ishodom. Da li ste i vi stekli takav utisak o Srbiji? Na primer, prošle godine je jedan počinilac sklopio sporazum o priznanju krivice i izbegao zatvorsku kaznu, platio novčanu, a onda počinio femicid.
Sve zemlje, uključujući tu i Sjedinjene Američke Države, dele isti problem kako da se osigura bezbednost žrtvama dok njihovi slučajevi prolaze sudski postupak, a i nakon toga. Počinioci rodno zasnovanog nasilja imaju visoku stopu recidivizma i istrajni su u zlostavljanju. U SAD takođe imamo počinioce koji kasnije izvrše femicid uprkos našim naporima da sprečimo nasilje.
Iz pijeteta prema tim žrtvama moramo se posvetiti napretku i reviziji procedura, ne u cilju utvrđivanja krivice za njihovu smrt nego radi iznalaženja inovativnih mera za podršku žrtvama i smanjenje povratništva. Moramo uvek imati na umu da su žrtve u najvećem riziku od femicida i eskalacije nasilja u trenutku kada odluče da napuste zlostavljački odnos, tako da im u tim trenucima moramo pružiti značajnu podršku u vidu privremenog smeštaja i psihološke pomoći.
Takođe, kod nas je značajan problem procesuiranje psihološkog nasilja, jer se ono dokazuje subjektivnim iskustvom žrtve. Ono često nije dovoljno za sudije, jer zahtevaju materijalne dokaze. Kakva je vaša praksa i kako postupate u ovakvim slučajevima?
Psihološko nasilje i prisilna kontrola značajan su deo ciklusa nasilja. Suočavamo se sa izazovom da dokažemo ovakve slučajeve čvrstim, fizičkim dokazima i često gonimo slučajeve psihološkog zlostavljanja zajedno sa fizičkim nasiljem, proganjanjem, uznemiravanjem ili nepoštovanjem izrečenih mera bezbednosti.
Mi smo društvo koje je tek počelo da razgovara o temama kao što su osvetnička pornografija, seksualna iznuda ili prisilna kontrola. Kakva je američka perspektiva o ovim pitanjima?
Tokom moje dvadesetpetogodišnje tužilačke karijere, zlostavljačko ponašanje se nije mnogo promenilo, ali sredstva i prostori u kojima se zlostavljanje dešava jesu. Naše zajednice žive, rade i socijalizuju se onlajn. Onlajn platforme su olakšale zlostavljačima da pronađu i zavode decu, da uvlače devojke i žene u zlostavljačke odnose i trgovinu ljudima i da dele materijal koji sadrži seksualno zlostavljanje dece. Značajno je da su tehnologija i internet platforme olakšale zlostavljačima da progone i uznemiravaju i nepoznate osobe i intimne partnere, i danju i noću, uključujući i deljenje sadržaja seksualne prirode (popularno nazvan osvetnička pornografija ili seksualna iznuda). Onlajn platforme ubrzavaju i pojačavaju zlostavljanje, izazivajući izrazito drugačiji uticaj na žrtve.
U SAD smo prepoznali potrebu da idemo ukorak sa razvojem sajber tehnologija, i to donošenjem specifičnih zakona koji zabranjuju deljenje sadržaja seksualne prirode bez pristanka i zabranjuju fotografije žrtava generisane veštačkom inteligencijom. Slučajevi onlajn uznemiravanja i zlostavljanja kompleksni su za sprovođenje istrage, podizanje optužnice i sprovođenje sudskog postupka; iziskuju značajno vreme i resurse i zahtevaju kreativnost i ekspertizu. Nemamo dobro razrađen proces kao sa drugim rodno zasnovanim krivičnim delima, pa smo počeli sa obukama policijskih službenika i tužilaca o deljenju sadržaja seksualne prirode bez pristanka, iskoristili postojeće resurse i kapacitete da bi ova krivična dela postala prioritet, i preduzeli inicijative za pružanje podrške žrtvama zlostavljanja ove vrste. Na primer, Kalifornija je nedavno donela zakon koji nalaže tehnološkim kompanijama da kreiraju jednostavan proces koji omogućava žrtvama da prijave krivična dela i da uklone fotografije seksualnog sadržaja sa svojih platformi.
Koji su najveći izazovi za žrtve rodno zasnovanog nasilja u iskustvu sa sudskim sistemom?
Žrtve nailaze na mnoge izazove kada se suočavaju sa sudskim sistemom, a oni počinju kada se odluče da podnesu prijavu. Mnoge žrtve osećaju strah od eskalacije zlostavljanja i zlostavljačeve osvete, strepe da im se neće verovati ili biti pružena podrška, pribojavaju se emocionalnih i finansijskih posledica za sebe i svoju decu. Žrtve često moraju da ispričaju svoju priču iznova, policiji, tužiocima i sudijama. Suočavaju se s pritiskom zlostavljača i porodica da povuku tužbu ili svoje svedočenje. Često im nedostaje znanje i podrška za snalaženje u sudskom sistemu, a dodatno opterećenje predstavlja i dužina sudskih postupaka.
Šta je Odeljenje za zaštitu porodice? Recite nam više o svojim zaduženjima kao šefice odeljenja.
U San Dijegu, Odeljenje za zaštitu porodice vodi postupke u slučajevima porodičnog nasilja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja maloletnika, zlostavljanja starijih, zlostavljanja životinja i visokotehnološkog kriminala gde su žrtve žene i maloletnici. Mi smo grupa tužilaca, pravnika, istražitelja i drugog osoblja, posebno smo obučeni za pravnu problematiku rodno zasnovanog nasilja, ali i da pružimo žrtvama podršku i usluge koje uzimaju u obzir prirodu njihove traume. Sprovodimo kampanje prevencije i podizanja svesti u cilju suzbijanja rodno zasnovanog nasilja i blisko sarađujemo sa svojim partnerima u zajednici, uključujući policiju, socijalne službe, zagovaračke grupe i nevladine organizacije. Kao šefica odeljenja vodim ga u ostvarivanju njegove misije u korist žrtava.
