Još stoji trošna napuštena stražarska kućica i upozorenje da je "zabranjen ulaz" i da "pas ujeda"
Bila je to godinama strogo čuvana državna tajna. Znalo se samo da se na planini Crni vrh nedaleko od Bora nešto veliko gradi, što se moglo i zaključiti po mnoštvu teških vozila natovarenih građevinskim materijalom, buldožerima, kranovima, armaturom… Ogromno gradilište obezbeđivali su u to vreme naoružani čuvari zaduženi da spreče prilaz i ulaz znatiželjnicima. Svi zaposleni, oko 800 radnika, bili su pojedinačno upozoreni da drže zatvorena usta i ne govore ni gde ni šta rade, što i danas čine mnogi kada na pitanje šta se to gradilo obično odgovaraju: „Ma radilo se…“
Nagađalo se da je reč o utvrđenjima, podzemnim tunelima, tajnim skloništima, lansirnim rampama i raketama dobijenim od Rusa. Nešto više od pet godina trajali su intenzivni graditeljski radovi sve do napada snaga NATO-a. Međutim, ponešto se i posle bombardovanja radilo da bi padom bivšeg režima gradilište na Crnom vrhu bilo potpuno zaustavljeno.
Velike i manje firme koje su učestvovale u gradnji pokupile su svoju mehanizaciju i sa Crnog vrha sve vratile u matična preduzeća. Ipak, još dugo posle toga pristup Crnom vrhu nije bio dozvoljen. Najzad je neko odlučio da se bez ikakvih dozvola i dopuštenja znatiželjnicima omogući ulazak u kompleks i razgledanje izgrađenih objekata tako da su sva nagađanja o velikoj tajni postala besmislena. Zanimljivo je da se malo ko uopšte interesovao i želeo da dođe i vidi o čemu je reč.
Ispred velike krivine nadomak Crnog vrha ne vidi se šta se radilo i gradilo na planini. Još stoji trošna napuštena stražarska kućica i upozorenje da je „zabranjen ulaz“ i da „pas ujeda“. Iza krivine mnoštvo izgrađenih nezavršenih građevina obraslih visoko naraslom travuljinom. Sve u zastrašujućoj tišini. Ptice i divlje životinje, kako kasnije rekoše ljudi iz Bora, davno su napustile Crni vrh. Razjurila ih je buka teških mašina i mehanizacije.
Izgradnju kompleksa na Crnom vrhu pratile su i prate mnoge nepoznanice. Ne zna se, na primer, čija je ideja bila da se na planini u bespuću gradi toliko ogromnih objekata. Niko nikada nije ni zvanično ni nezvanično bilo šta saopštio. Pričalo se da je Mirjana Marković insistirala da se na Crnom vrhu napravi svetski poslovni i turistički objekat koji bi zasenio svet. „To nije tačno“, tvrdi Branislav Rankić, predsednik SO Bor. „Opozicija je 2000. godine nazvala kompleks ‘Miloševićev zabranjeni grad’, mada on nije imao nikakve veze s tim. Ni on ni sin mu Marko.“
Otkako su 2000. godine do danas prekinuti svi radovi i objekti konzervirani, čini se da više niko nije imao interesa da nastavi bilo kakvu gradnju na Crnom vrhu. „Bilo je stranaca zainteresovanih za kupovinu nezavršenog hotela ‘Jelen’ na Crnom vrhu, ali oni su brzo odustajali suočeni s mnogim problemima. Pre svega zato što nije raščišćeno šta je čije. Suvlasnici nikako da se sastanu i dogovore“, objašnjava predsednik Rankić. „Vlada Srbije bi mogla, ukoliko uopšte želi, da reši problem svojine i pozove suvlasnike kako bi odlučili da li nastaviti gradnju ili prodati sve što je do sada sagrađeno, naravno s tim da novi vlasnik okonča sve radove i stavi izgrađene objekte u funkciju, što inače nikom ne pada na pamet. Međutim, vlada Srbije očigledno nema nikakav koncept“, kaže Rankić.
Sve u svemu, čini se da je kompleks na Crnom vrhu osuđen na propadanje. Dodatni problem je i to što su neki suvlasnici u fazi restrukturiranja. Očigledno je da više niko ne zna šta će biti sa kompleksom izgrađenih zdanja.
Na Crnom vrhu nijedan objekat nije do kraja završen, mada su svi pokriveni. Samo na četvrtom spratu najvećeg zdanja, hotela Jelen postoje dva luksuzno opremljena apartmana. Samo za pokazivanje povlašćenima. Apartmane su razgledali i sada već bivši ministar Dušan Mihajlović sa omanjom svitom visokih funkcionera. Mihajlović je, prema rečima jednog od vodiča, bio oduševljen, posebno telefonom pored same WC šolje. Zavese, prekrivači za krevete i tepisi u apartmanima bili su veoma skupoceni, a da se ne bi oštetili prilikom transporta u Beograd, na Crni vrh je bio pozvan stručnjak za vakuumiranje i pakovanje, ali je bio preskup, pa se od vakuumiranja odustalo.
Iako nijedna zgrada na Crnom vrhu nije završena, vidi se da je dosta urađeno: gotovo u svim objektima instalirano je parno grejanje (bez postavljenih košuljica), uvedena je centralna instalacija u svim zgradama, centralna ventilacija, voda je dovedena na kilometar i po do kompleksa, urađene su spoljne fasade… Inače, jedino je predsednička palata omalterisana.
Prema nezvaničnim podacima, bilo je zamišljeno da Crni vrh bude pupak Evrope, destinacija odakle bi mnoge velike strane kompanije upravljale svojim projektima širom okolnih i udaljenijih zemalja. Dolazili bi i odlazili avionima a na raspolaganju bi imali sve što im je potrebno. Uzgred, planina je često u neprozirnoj magli i snežne vejavice svake zime zatrpavaju puteve ogromnim smetovima.
Suvlasnici svega što je izgrađeno na Crnom vrhu su Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije, Srbija šume, Energoprojekt, Rudarsko-topioničarski basen u Boru i, delimično, Skupština opštine Bor.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
