Od kriminalaca, preko hordi batinaša Novaka Nedića, stigli smo do toga da aktivisti Srpske napredne stranke više ne kriju lica kad napadaju građane koji protestuju. Kao da SNS vrši neki surov psihološki pritisak na svoje: idite da vas vide i da vas snime, tako ćete bolje i žustrije braniti ove privilegije koje smo vam dali
“Funkcioneri Srpske napredne stranke više ne organizuju batinaše, oni su sada batinaši” – ovako glasi objava jednog korisnika društvene mreže Iks, napisana u danima kada ljudi sa kapuljačama provociraju, napadaju i tuku građane. A građani ili mirno protestuju protiv uklanjanja Savskog mosta ili pak odaju počast poginulima u padu nadstrešnice 1. novembra u Novom Sadu.
Tvrdnja o funkcionerima kao batinašima nije netačna. Među batinašima koji su napali mirne građane tokom protesta protiv rušenja Starog savskog mosta bio je i Gavrilo Kovačević, predsednik opštine Zemun, inače član Srpske napredne stranke (SNS). A on je samo jedan u nizu onih koji su snimljeni i identifikovani, bilo kao članovi bilo kao funkcioneri SNS. Dogodila se u SNS neka čudna evolucija: od kriminalaca i navijača (mada mu to dođe isto), preko niže rangiranih pristalica i članova, odjednom smo stigli do toga da građane napadaju i tuku neanonimni naprednjaci. Čak i ne kriju lica. Kao da SNS vrši neki surov psihološki pritisak na svoje: idite da vas vide i da vas snime, tako ćete bolje i žustrije braniti ovo malo privilegija koje smo vam dali.
SVE JE POČELO U SAVAMALI
Ima neke jezive simbolike u tome što Vučićevi batinaši ovih dana maltretiraju građane baš u Beogradu na vodi. Nasilna priroda ovog režima prvi put je poprimila ekstremni oblik baš na tom mestu. Rušenje u Savamali bilo je priprema terena za početak izgradnje Beograda na vodi.
U izbornoj noći 2016, grupa maskiranih muškaraca srušila je objekte privatnih firmi “Iskra”, “Transport peroni” i restorana “Sava ekspres” u Hercegovačkoj ulici.
Muzičar Miloš Đorđević te noći je svirao u jednom od lokala u tada mračnoj Savamali – ulično osvetljenje nije radilo, pokazao je snimak jedine sigurnosne kamere.
Posle nastupa otišao je do automobila na parkingu u Hercegovačkoj, kako bi spakovao opremu. Tada su mu prišla trojica muškaraca u fantomkama.
“Izvukli su me iz auta, rekli da ćutim i spustim glavu – pomislio sam da kradu auto”, izjavio je Đorđević tri dana posle rušenja za televiziju N1. Odmah su mu, navodi, uzeli telefon i sva dokumenta, a pušten je tek posle sat vremena. Sličnu priču za N1 ispričao je i radnik obezbeđenja u Hercegovačkoj. “Tu su me izveli, vezali, oduzeli telefon. Imali su palice i maske i samo trče po krugu. Bilo je njih 30, kao vojnička četa”, naveo je tada Tanasković. Preminuo je mesec dana kasnije.
Fantomi iz Savamale ostali su misterija do dana današnjeg. Policajac Goran Stamenković, koji je te noći bio šef smene službe beogradske policije, jedini je do sada odgovarao za slučaj Hercegovačka. On je pred Višim sudom u Beogradu 2018. priznao krivicu i osuđen je uslovno zbog nesavesnog rada jer nije reagovao na prijave građana i nije poslao policajce da zaustave rušenje. Kasnije je za medije ispričao da mu je zauzvrat, ako prizna krivicu, ponuđeno unapređenje i prilika da legalizuje stambeni objekat.
NASTAVILO SE NA INAUGURACIJI
U ovih dvanaest godina vladavine SNS, dešvalo se svašta, kao za 120 godina. Nešto što se dogodilo pre sedam godina ne bi trebalo da bude lako zaboravljeno, pogotovo ako je događaj visokog intenziteta. Kao što je, na primer, inauguracija predsednika Srbije. Konkretno, inauguracija Aleksandra Vučića 2017. godine.
Paralelno sa inauguracijom odigravao se protest “Protiv diktature”. Novinarka “Danasa” Lidija Valtner bila je fizički onemogućena da prati protest pojedinaca okupljenih u pokret “Protiv dikatuture”. Kada je pokušala da fotografiše kako su pripadnici neformalnog obezbeđenja skupa “uhvatili u kragnu” demonstranta Marka Radosavljevića, iste osobe su joj pretile ako ne prestane da slika, a potom su je i fizički odnele u Pionirski park. Zatim je desetak muškaraca napravilo kordon u Terazijskom tunelu, onemogućivši prolaz. Novinarka Radio Beograda pitala ih je ko su i koga predstavljaju – umesto odgovora, izbili su joj diktafon iz ruke.
Među tim redarima, kako je otkrio KRIK, nalazio se i Borko Aranitović, čovek koji je obezbeđivao brojne beogradske klubove i bio blizak grupi Aleksandra Stankovića, vođe navijača osuđivanog zbog dilovanja narkotika. Podsetimo, nakon Stankovićevog ubistva, grupu je preuzeo Veljko Belivuk, a njemu se sudi za sedam teških ubistava i niz drugih dela. Na pitanje ko je obezbeđivao skup, poslanik SNS Vladimir Đukanović neposredno nakon inauguracije odgovorio je redakciji tadašnjeg “Nina”: “Naši ljudi iz SNS, profesionalno obezbeđenje sigurno nije, a sad ko, morate da pitate ljude koji su se bavili organizacijom. Centralu stranke.”
U tom razgovoru, između ostalog je rekao da batinaši “naravno da treba da budu nagrađeni zato što su sprečili incidente i nerede onih koji su došli na zakonom prijavljen skup. Razočaran sam u takozvane novinare koji nisu osudili te koji su došli da provociraju, a onda kasnije kukaju i cmizdre zato što ih je neko sklonio da ne provociraju”. Na pitanje ko su tačno ti ljudi, Đukanović je o dgovorio: “Ko god da su, svaka im čast.”
On je potvrdio ono o čemu javnost spekulisala – da je krupni, proćelavi, crni čovek u crnoj majci, član SNS: “Znam ga iz viđenja sa nekih naših stranačkih skupova ili proslava. Viđao sam ga u stranačkim prostorijama, da.”
“Nin” je tada podsetio na ime koje se vezuje za SNS batinaše – Zoran Milojević Zelja, “operativac”. Đukanović je rekao da je to “odličan čovek”: “Bio mi je na svadbi, član je SNS. Ko kaže da on stoji iza batinaša, taj laže.”
Zeljino se ime nije prvi put pojavilo tada. Milivojević je bio savetnik u Kancelariji za Kosovo i Metohiju dok je na njenom čelu bio Aleksandar Vulin (2012–2013). Godine 2013. opozicioni aktivista iz Vrbasa Danilo Bobić Zelju je prepoznao kao čoveka koji ga je tokom izborne kampanje kidnapovao i tukao. U prvih nekoliko godina vladavine SNS, posle svakog incidenta tokom lokalnih izbora kao jedan od aktera pominje se Zoran Milojević Zelja. Ali nijedan slučaj nije dobio sudski epilog.
Kad je reč o inauguraciji 2017, incidenti su prijavljeni tužilaštvu, koje ih je objedinilo u jedan predmet. Pet meseci nakon inauguracije, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da su odbacili krivičnu prijavu, navodeći da u konkretnom slučaju nije bilo ugrožavanja sigurnosti ili nasilničkog ponašanja.
KORONA PROTESTI I VELJA NEVOLJA
Početkom jula 2020. Aleksandar Vučić probao je da ponovo uvede vanredno stanje zbog pandemije korona virusa. Ljudima je već bilo muka od policijskog časa, višednevnih zabrana kretanja i opšteg odsustva logike u merama koje su bile ukinute samo kako bi bili održani parlamentarni izbori, prvobitno zakazani za april.
U julu su ljudi izašli na ulice da protestuju protiv vraćanja mera, i ti će protesti ostati upamćeni po najbrutalnijim scenama policijske torture, ali ne samo policijske. Bilo je, naravno, i batinaša u civilu.
Društvenim mrežama su kružile fotografije “civila” u akciji, a brojni korisnici tvrdili su da se na njima nalaze vođe ozloglašenih “Janjičara”, među kojima i Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja. Belivuk iza sebe ima pozamašan policijski dosije, a pojedini mediji su ga, zajedno sa njegovim najboljim prijateljem, ubijenim Aleksandrom Stankovićem (Saletom Mutavim), označavali kao direktnu sponu te navijačke grupe sa državnim vrhom.
Belivuk je uhapšen je 4. februara 2021. godine. Istog dana policija je stavila lisice na ruke njegovom ortaku Marku Miljkoviću i još petnaestorici. Belivuk je bio vođa kriminalno-navijačke grupe pod nazivom “Principi”, koja okuplja članove bivše grupe “Janjičari” nakon ubistva Stankovića 2016. Obojica su u policiji navedeni kao članovi Kavačkog klana, koji već duži niz godina ratuje sa suparničkim Škaljarskim klanom.
Sa ovim se u javnosti povezuje i nekadašnja državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, ali kada je reč o njenom delovanju u batinanju opozicije, važna je 2018. godina. Lokalni izbori u Lučanima dešavali su se u vrlo napetoj atmosferi, pa su u policijskoj stanici u Guči grupisane malo jače policijske snage.
Dijana Hrkalović snimljena je kako ih postrojava i izdaje im naređenja.
ULOGA NOVAKA NEDIĆA U PLAŠENJU POŠTENOG SVETA:
Bio je maj 2023. Četiri udruženja poljoprivrednika, nezadovoljna cenom goriva ali i otkupnom cenom mleka i žitarica, nakon neuspešnih pregovora sa Vladom Srbije započela su protest koji je podrazumevao i blokade puteva. Nezgoda je bila u tome što je baš u vreme blokade predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da dođe u posetu Pančevu, pokraj kog je bila jedna od većih blokada.
Na društvenim mrežama osvanuo je snimak ljudi koji, bez preterivanja, izgledaju zastrašujuće. U crnim majicama, ćelavi, ogromni, nabildovani, izlaze sa nekog splava u koloni jedan po jedan. Nema sumnje da su im namere loše. No, predvodi ih jedan zanimljiv čovek. Novak Nedić generalni je sekretar Vlade Srbije od 2014. godine. Punih deset godina ovaj čovek, očigledno od poverenja, nalazi se na ovoj poziciji. I predvodi batinaše.
Još je zanimljivije ko je sve prepoznat u toj njegovoj ekipi.
Jedan od onih koje su upućeni prepoznali na slikama jeste Đorđe Gačanović. On je bio direktni svedok intervencije žandarma na Paradi ponosa 2014. godine. Tom prilikom desio se incident s Vučićevim bratom Andrejem i bratom Siniše Malog, Predragom. O tome je Gačanović svedočio na sudu i kao ključni svedok dao doprinos da se slučaj reši tako da ispadne da dva brata nisu ništa kriva.
U vreme spornog događaja Gačanović je, prema sopstvenim navodima, bio direktor Odeljenja za bezbednost i istrage nevladine organizacije Ruska inicijativa, na čijem je čelu Siniša Vučinić, član Srpske napredne stranke. U postupku protiv žandarma Gačanović je imao status ključnog svedoka. U svom iskazu naveo je da je bio na putu ka Ambasadi Rusije u Beogradu. Detaljno, o ovom slučaju i Gačanoviću, “Vreme” je pisalo u maju 2017. godine.
Korisnici društvenih mreža su među nabildovanim momcima u crnim majicama prepoznali i izvesnog Tupešu. Spekuliše se da je uz njegovo ime vezano vlasništvo nad određenom teretanom, ali i poternica zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Treći prepoznati je Miljan Hofman Vidović, kik bokser, koji je 2019. bio osumnjičen da je zajedno s Ljubanom Vidovićem i Draganom Cerovcem iz Zvornika oteo izvesnog Nenada Jakovljevića iz Bijeljine. Mediji su preneli da su njih trojica silom, pretnjom i batinama naterali Jakovljevića da sačini ugovor kojim priznaje da duguje 16.000 konvertibilnih maraka Fikreti Mušanović, majci boksera Đorđa Tomića, poznatog po učešću u rijalitiju “Parovi”. Kako je pomenuti Jakovljević svedočio na sudu, Vidovići su ga nakon osam sati torture pustili na slobodu.
Četvrti koga su korisnici društvenih mreža prepoznali na splavu s Nedićem zove se Bojan Asak i blizak je Pavlu Bihaliju iz pokreta “Levijatan”, koji je, opet, blizak nasilničkom ponašanju, ali i Aleksandru Vulinu.
Novak Nedić, s druge strane, u više navrata je bio povezivan s Veljkom Belivukom i njegovim klanom, što je donekle ispitivalo tužilaštvo, a odnekle naprasno prestalo.
U septembru prošle godine, Nedić je napao penzionisanog direktora policije Vladimira Rebića na jednoj sahrani na Bežanijskom groblju. Prema tvrdnjama svedoka, Nedić je stajao ispred kapele kada je Rebić pristigao. Čim ga je ugledao, počeo je da mu dobacuje, a potom i da ga vređa. Psovao mu je majku i vikao: “Sve si nas izdao”, a onda dodao i da će ga naći, gde god da se nalazi. Rebić nije reagovao.
Inače, on je šest godina bio direktor policije, penzionisao se 2021, a prema pisanju organizacije KRIK, njegov mandat obeležili su rat kriminalnih klanova i politizacija policije.
NEKO DA VREĐA, NEKO DA SNIMA
Osim predsednika Opštine Zemun, još jedan visoki funkcioner SNS istakao se u poslednjim dešavanjima. Damir Zobenica, potpredsednik Skupštine Vojvodine, nalazi se na mukama jer je u javnost procureo snimak telefonskog razgovora u kom daje instrukcije jednom aktivisti.
“Ove lokacije će biti blokirane”, govori Zobenica. “Treba pratiti u ostalim gradovima da li će još neke od lokacija biti blokirane. Imamo zadatak da na svim ovim lokacijama, sem Železničke stanice, raskrsnice kod Železničke stanice u Novom Sadu, obezbedimo ljude koji nisu prepoznatljivi, koji nisu funkcioneri, koji će doći da vređaju ove ljude i da se bune što se blokira tj. da se vređaju opozicioni lideri. Neka budu kreativni. Sve to mora da se snimi i da se meni šalje snimak, da bih ja mogao da prosleđujem medijima”.
Zatim se opet čuje Zobenica kako izdaje nalog: “Ne moram da vam objašnjavam koliko je važan ovaj zadatak. Nemamo mnogo vremena, do sutra u 11 sve mora da bude organizovano, da kad budu blokade, odradimo posao kako treba. Dakle, vređanje opozicije, pobuna zato što se blokira, vređajući opoziciju i sve ostale, od Bjelogrlića do ne znam koga… Snimanje svega toga, neko da vređa, neko da snima, ili onaj koji vređa neka i snima i šalje meni snimak.”
Predsednik Srbije oglasio se odmah i rekao kako Zobenica tvrdi da je u pitanju veštačka inteligencija. Međutim, to je potpuno nemoguće, što zna svaki novinar, jer smo poslednjih godina zasuti pojavom deep fake snimaka. Da bi neko napravio lažni audio-zapis koji je ovako uverljiv, sa sve uzdasima, lapusima, i slično, mora da ima hiljade minuta pravih snimaka govora Damira Zobenice. Te hiljade minuta ne postoje, jer Zobenica nije toliko govorio u javnosti. Štaviše, ovih dana se u medijima pojavljuju tekstovi o tome ko je on uopšte. Eto, toliko je poznat javnosti.
Ovo ne može da bude delo veštačke inteligencije iz još jednog razloga – za ovakav “uradak” su potrebni dani, ako ne i nedelje, da bi bio ovako uverljiv. To bi značilo da je rad na ovom projektu počeo još pre nego što je u Novom Sadu pala nadstrešnica i ubila 15 ljudi. Dakle – snimak je autentičan i ne postoji scenario u kom je lažan.
I šta sad imamo? Imamo jednog visoko rangiranog funkcionera SNS koji od niže rangiranih traži da idu na blokade, vređaju opoziciju i da sve to – snimaju. Kako bi on to, navodno, poslao medijima, kao da oni već nisu na blokadi i kao da ljudi sa blokade neće snimiti i objaviti provokatore na mrežama.
Ne treba ovo Zobenici za medije. Treba mu za evidenciju. Nema nikakve sumnje da SNS funkcioniše poput vojske: dosta je Vučić sam nosio na plećima borbu za opstanak na vlasti. Sad ima da izađu na ulice i da se dokažu. Ne može general sve sam, treba mu i vojska.
U istom ključu treba čitati i ono okupljanje članova SNS ispred stranačkih prostorija u Novom Sadu 1. decembra, dok je u toku bila komemorativna šetnja za 15 nastradalih. Između 50 i 100 članova stajalo je ispred prostorija u mrtvoj tišini, misleći, valjda, da će građani da ih napadaju. Građani su mirno prošli pored njih, potpuno ih ignorišući i ne trošeći vazduh da im se obrate. A oni, ucenjeni i zaplašeni, moralno diskutabilni, stajali su praznih pogleda i odbijali da odgovore na pitanja novinara šta rade tu. Jedan je pokušao da se okrene da mu kamere ne snime lice, ali brzo se vratio u početnu poziciju. Setio se, valjda, naredbe da treba da bude snimljen.
TU SMO GDE SMO, ŠTA SAD?
U gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” u ponedeljak je bila policija. Prema svedočenju učenika, zabranjeno im je da izlaze iz učionica, a deca koja su u đačkom parlamentu odvedena su u svečanu salu, gde im je direktor, Radivoje Stojković, u društvu jednog policajca, držao slovo o tome kako se odaje počast mrtvima. Iako su prinuđeni da izađu sa časova, članovi đačkog parlmenta upisani su kao odsutni.
Jedan dečak, međutim, đak ove gimnazije, upadljivo je prisutan u javnosti protiv svoje volje. Reč je o sinu premijera Miloša Vučevića, koji je navodno “nateran” da u petak, 29. novembra, izađe iz škole i učestvuje u petnaestominutnoj blokadi. Bio je to treći petak zaredom da profesori i učenici odaju počast poginulima. Kao “kriva” za ovo označena je profesorka filozofije Danijela Grujić, koju su tabloidi počeli da maltretiraju. Međutim, brzo se saznalo da Grujić predaje trećem i četvrtom razredu, a da Vučevićev sin ide u drugi, te se profesorka i učenik i ne poznaju. Paralelno, oglasio se ponovo predsednik Srbije, a zbog incidenta na blokadi u Požarevcu. Ljubiša Stokić, profesor sociologije u penziji, završio je na haubi automobila kojim je nepoznati vozač pokušao da probije blokadu. Stokić je pokušao da ga zaustavi tako što se bacio na haubu, ali nepoznati vozač ga je nosio na haubi pedesetak metara.
Vozač je ostao nepoznat jer ga je odbranio predsednik lično: “Kaže neko mu je skočio na haubu zato što je čovek hteo da prođe. Pa, kaže, da uhapsimo možda čoveka koji vozi automobil. Kako, bre, da uhapsite čoveka koji nije prekršio zakon? On čovek išao svojim putem. Je l’ ste vi svi pri svesti, bre? Umijte se ledenom vodom, uzmite negde, ima hladne vode koliko hoćete. Ti si stao nekome na put, rekao mu ja sam bog i batina u ovoj zemlji, ne dam ti da prođeš. I čovek prođe. I ti mu skačeš po automobilu i ti kažeš uhapsite tog što je vozio automobil. Je l’ ste vi normalni, bre? U kojoj zemlji to ima? Jeste li čisti svi zajedno?”, pitao je Vučić i time praktično dao dozvolu za gaženje pešaka.
Jesu, čisti su. Ljudi na blokadama, studenti, srednjoškolci, svi su tužni, ljuti, zgranuti, ali čisto im je i srce i obraz i glava. Za razliku od batinaške vlasti koja im se namerila na glave.
Srpski nacionalisti nisu protiv mladosti, ali su svi ovi koji se sad busaju podrškom mladosti vodili hajku i harangu protiv nas dok smo bili mladost, nazivajući nas ultardesničarima, rekao je lider Pokreta 1389 Miša Vacić
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
