SLAVLJE VOŽDOVAČKIH POBEDNIKA: B. Crnčević, A. Vučić i T. Nikolić. foto: tanjug
Da li je trijumf naprednjaka zaista trijumfalan, kakva računica predstoji demokratama i šta da radi Mlađan Dinkić
Odlukom nešto više od 23.000 punoletnih stanovnika Voždovca, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, iskusni političari na čelu mlade stranke, dobili su u nedelju uveče priliku da rezultate izbora jedne gradske opštine proslave pesmom: „Pada vlada!“
Likovanju Nikolića i Vučića doprineli su, doduše, i njihovi glavni politički konkurenti, koji su (kao i naprednjaci, uostalom) trećoj ovogodišnjoj predizbornoj kampanji na Voždovcu pristupili koristeći sva raspoloživa sredstva, kao da je reč o glasanju za republički nivo vlasti. Silna primamljiva obećanja prvih stranačkih liga, međutim, uspela su da na birališta izvedu samo nešto preko 40 odsto birača. Što bi mogao biti i glavni rezultat poslednjeg merenja raspoloženja Voždovčana.
Teoriju da je opština Voždovac, sa 149.360 građana upisanih u birački spisak, zapravo, „Srbija u malom“, te da se iz voždovačkih izbornih rezultata mogu izvlačiti zaključci o raspoloženju cele Srbije i daljem razvoju političkog života u državi, nikada nisu podržali objektivni podaci. Za izborne gubitnike – a na tom spisku, s obzirom na početne pozicije, svakako se nalaze vladajuća Demokratska stranka i njen partner na republičkom nivou, G17 plus – to ne bi trebalo da predstavlja naročitu utehu i razlog za odustajanje od izvlačenja pouke nedeljnih izbora.
„Mi sada pozivamo one koji su na vlasti i direktno predsednika Demokratske stranke, koji vodi Srbiju u svim granama vlasti, da razmisli dobro dokle može da se održi ovako nelegitimna Skupština Srbije i da građane u parlamentu predstavljaju oni koji nemaju dva ili tri odsto uporišta u biračkom telu“, samouvereno je poručio lider pobedničkog SNS-a nakon objavljivanja izbornih rezultata – pozivajući se upravo na teoriju o Voždovcu kao „Srbiji u malom“. Te reči Nikolić je izgovorio samo dva-tri dana nakon što je Boris Tadić, predsednik Srbije i lider DS-a, nagovestio mogućnost rekonstrukcije vlade, a potom i najavio promene u stranci koju vodi (u pravcu centralizacije). A dok je to govorio, krajem prošle nedelje, Tadić je svakako imao uvid u podatke iz istraživanja javnog mnjenja, koji su najavili trijumf naprednjaka u opštini koja se prostire do centra Beograda. I kojom je u poslednjih 13 godina vladao upravo DS.
STRANAČKE RAČUNICE: Šta su, zaista, poručili građani Voždovca, osim što su dali priliku za formiranje opštinske vlasti koju će, prema najavama datim već u nedelju uveče, činiti Nikolićevi naprednjaci i narodnjaci Vojislava Koštunice? I osim što su, od ukupno 14 ponuđenih izbornih lista, propusnicu za ulazak u opštinski parlament udelili samo predstavnicima četiri liste? Osim demokrata i G17 plus, ta enigma, sudeći prema rezultatima izbora, posebno temeljno biće rešavana i u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u kojoj već godinama živi Vojislav Šešelj, lider (propadajuće) Srpske radikalne stranke.
Od nešto više od 62.000 građana Voždovca koji su izašli na birališta (41,95 odsto biračkog tela), najviše je bilo onih koji su podržali naprednjake: 37,05 odsto (tih nešto više od 23.000 glasova značajan je napredak u odnosu na junske izbore, kada je SNS podržalo nešto preko 14.000 birača). Koalicija „Za bolji Voždovac“, koju su, u ovom slučaju, činili DS, nova stranka Rasima Ljajića i stari SPO Vuka Draškovića i DHSS Vladana Batić, dobila je 28,45 odsto glasova (odnosno nešto ispod 18.000, što je za oko 4.000 glasova više nego u junu, kada je Ljajić nastupio samostalno, a „društvo“ DS-u pravila je stranka Mlađana Dinkića). Treće mesto pripalo je koaliciji DSS-NS, koja je osvojila 8,57 odsto glasova (nešto preko 5.000 glasova i svega nekoliko stotina glasova manje nego u junu, kada je na toj listi bila i Narodna partija Maje Gojković). U Skupštini Voždovca sedeće još samo odbornici koalicije SPS-JS-PUPS, za koje je glasalo 6,54 odsto izašlih birača (nešto više od četiri hiljade, što je za oko sedamsto glasova lošiji rezultat nego u junu – prema nekim tumačenjima, birači su odlučili da kazne socijaliste zbog toga što u junu nisu omogućili formiranje vlasti sa naprednjacima i narodnjacima).
Ispod crte ostali su Liberalno demokratska partija (4,73 odsto, odnosno nešto ispod 3000 glasova, što je za nekoliko stotina glasova bolji rezultat nego u junu), G17 plus (4,4 odsto glasova, odnosno oko 200 glasova manje nego LDP) i radikali (3,57 odsto, odnosno nešto više od 2000 glasova, što je pad u odnosu na jun, kada se ta stranka bila približila broju od 3000). Razumljivijim jezikom rečeno, zahvaljujući rezultatima izbora, SNS će moći da računa na 26 odborničkih mandata, DS na 20, narodnjaci na šest, a socijalisti na četiri. A da je u junu postignut međustranački dogovor o formiranju vlasti, u odborničkim klupama sedelo bi 18 predstavnika SNS-a, 17 kandidata DS-a i prijatelja, sedam narodnjaka, šest socijalista, po troje radikala i liberalnih demokrata i dvoje predstavnika Ljajićeve „Liste za toleranciju“.
Stranački stratezi verovatno su već u nedelju uveče izvukli još neke računice: recimo, da su stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou, koje su na Voždovcu nastupile u tri kolone, ukupno osvojile blizu 25.000 glasova… što je i dalje lošiji rezultat od, recimo, zbira glasova naprednjaka i narodnjaka (nešto preko 28.000) ili zbira glasova naprednjaka i radikala vernih Šešelju (nešto preko 25.000).
Negde među tim brojkama moglo bi biti skriveno i pitanje o daljoj političkoj sudbini Dinkićeve stranke, koja na Voždovcu nije uspela da pređe cenzus, ali jeste u Kostolcu, gde su istog dana održani izbori: tamo je za Dinkića i prijatelje glasalo čak 9,02 odsto izašlih birača. Na to teško pitanje odgovor će pre svih svakako tražiti Dinkić (čija je akcija formiranja regionalne partije zapala u probleme), ali će se istom temom morati pozabaviti i same demokrate.
UKRUPNJAVANJE SCENE: Pred ovim drugim, suočenim sa najavom o centralizaciji stranke, mogla bi se naći još jedna tema za razmišljanje: pre samo mesec i po dana, održani su i lokalni izbori u Vrbasu, dugogodišnjem radikalskom uporištu, a njihov ishod bio je drastično različit od nedeljnog voždovačkog rezultata. U Vrbasu je, naime, pobedila koalicija oko DS-a (bez Dinkića, što je naročito naglasio Bojan Pajtić, lider vojvođanskih demokrata) i to sa osvojenih čak 37 odsto glasova. Drugi su bili socijalisti (19,35), dok su naprednjaci morali da se zadovolje trećim mestom (14,15 odsto glasova). U kampanji za Vrbas, međutim, isticalo se pokrajinsko rukovodstvo, a ne centrala DS-a. Dinkićevci su u tom vojvođanskom gradu ostali ispod cenzusa.
Osim stranačkih matematičara, koji će svakako dobiti zadatak da ispitaju različite modele koalicionog udruživanja u budućnosti, kako bi što manje srodnih glasova bilo rasuto, domaći zadatak od stanovnika Voždovca u nedelju su svakako dobili i kreatori stranačkih politika. A njima neće biti baš lako, čak ni ako nose političke dresove SNS-a: voždovački pobednik nije se baš proslavio ni u Vrbasu (14,15 odsto) pre mesec i po dana, ni u Kostolcu u nedelju (12,47 odsto) što baca solidnu senku nad nedeljno likovanje zbog osam i po procentnih poena prednosti nad DS-om na Voždovcu. Daleko teže, ipak, biće demokratama, koji, zaokupljeni visokom politikom (Evropa, Kosovo) imaju sve manje reči bliskih uhu i srcu običnog, za svoj opstanak zabrinutog, građanina Srbije.
Ako voli izazove, najviše razloga za radovanje imaće Mlađan Dinkić, koji je dobio idealnu priliku da dokaže staru tezu da je „marketinški genije“, sposoban da ispovrti najneverovatnije argumente za ubeđivanje birača da mu poklone poverenje (odnosno, da još jednom ispregovara svoje učešće u koaliciji koja bi mogla predstavljati dobitnu kombinaciju). A što se radikala tiče – oni su verovatno shvatili da ih izuvanje, kletve i ostali skandali nikuda ne vode, ali se ne nazire junak koji bi o tome mogao da obavesti centralu u Hagu. A imao bi, taj junak, i nekoliko dobrih primera koji govore o tome kakvi se sve benefiti mogu izvući iz naučenih lekcija: ako Šešelj baš i ne voli da mu se kao pozitivan primer pominje političko propiranje tandema Nikolić/Vučić, tu je uvek Ivica Dačić, koji je posle promena iz 2000. bio viđen za političku penziju, da bi danas bio ministar proevropske vlade i lider stranke sposobne da pređe cenzus čak i na Voždovcu. U zemlji u kojoj je, reklo bi se, u toku ukrupnjavanje političke scene, to nikako nije zanemarljiv podatak.
Na izborima za opštinsku skupštinu Kostolca, prema preliminarnim rezultatima objavljenim u ponedeljak, najviše glasova osvojili su socijalisti, a slede demokrate. Nakon obrađenog kompletnog uzorka, SPS je osvojio 18,14 odsto glasova birača, DS 12,61 odsto, a na trećem mestu je SNS sa 12,47 odsto glasova. G17 plus dobio je podršku 9,02 odsto birača, LDP je osvojio je 7,93 odsto, a DSS 6,73 odsto glasova. U lokalni parlament ući će i grupa građana sa osvojenih 6,64 odsto, kao i SPO sa podrškom 5,20 odsto birača. U SPS-u u Kostolcu je rečeno da će u budućem sazivu skupštine opštine ta stranka imati pet od ukupno 21 mandata, dok će DS imati četiri, a G17 plus dva mandata. Predsednik požarevačkog odbora SPS-a Miomir Ilić rekao je da očekuje da će u Kostolcu biti formirana većina po ugledu na republičku i onu u Skupštini grada Požarevca, čiji je Kostolac deo. Pravo glasa imalo je 11.175 građana, a na izborima je učestvovalo 17 lista – 10 stranaka, dve koalicije i pet grupa građana, sa ukupno 309 kandidata za odbornike.
Na poslednjem, 14. mestu glasačkog listića u opštini Voždovac, nalazila se zanimljiva opcija: Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO). Uprkos duhovitosti, stranka gotovo nepoznata široj javnosti ostala je ispod crte, osvojivši 517 glasova.
Prema objašnjenju objavljenom na Blogu B92, NOPO je stranka koju predvodi Nikola Tulimirović. Blogerka Ana Radmilović objasnila je da je reč o čoveku koji, za razliku od stanja na fotografiji koju je objavila, „sad ima kratku kosu i obrijao je bradu, i izgleda baš fino (majke mi)“.
„Ima metar i devedes’ pet, oko sto deset kila, studirao je u Engleskoj, programer je, ima para ko blata (ovo nije trebalo da napišem) i dobar smisao za humor… U slobodno vreme svira klavir (to nisam smela da zaboravim), jako je pristojan mada oće i da se bije :)“, stoji u nastavku opisa lidera NOPO-a.
Tulimirović je, prema internet-enciklopediji Vikipedija, partiju osnovao 15. oktobra 2008. I nije baš da je u pitanju originalna ideja – takav način izražavanja nezadovoljstva političkom ponudom već je isproban u raznim američkim državama, ali i u nekad susednoj Grčkoj.
Ideja najverovatnije potiče iz filma Brusterovi milioni, koji je Volter Hil snimio još 1985. godine. U Hilovoj komediji, od glavnog junaka zahteva se da, pod određenim uslovima, potroši 30 miliona dolara za 30 dana. Bruster se priključuje trci za gradonačelnika Njujorka i troši najveći deo novca na kampanju kojom birače poziva da glasaju za „Nijedan od ponuđenih odgovora“ i stiče ogromnu popularnost…
„Što se mene tiče, neka ponište i ove izbore – možda će u novoj kampanji konačno da reše problem parkiranja u Vojvode Stepe“, kaže izvesni vozač sa Voždovca.
Sve stranke se slažu da je kampanja bila „jaka“ i da se „uz minimalna sredstva ulagalo mnogo energije.“
„Mnogo energije“ jesu govori puni obećanja. Od vrata do vrata“ su, osim lokalnih aktivista, volontera, omladinaca i budućih odbornika, išli i ministri, gradonačelnici i razni visoki partijski funkcioneri. Radikali su obelodanili da ambulanta u Zucu, koju je svečano otvorio DS, u stvari ne radi jer nije završena.
„Minimalna sredstva“ su relativna stvar. DSS je da poklonio jedan računar, dok su vladajuće stranke sugrađanima pomagale tako što su koristile „svoj autoritet“ da ubrzaju birokratske procese. Pored popularnog asfaltiranja voždovačkih ulica, DS je, između ostalog, sa penzionerima Doma u Kačerskoj ulici snimao emisiju „Kuvati srcem“, članovi SPS-a su sadili drveće u Kumodražu, a SNS je omogućio pribavljanje dokumenata preko interneta i najugroženijima poklanjao građevinski materijal.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
