Naplata nepostojećih usluga

„Preduzeće Eko Grocka, izvolite.“ „Dobar dan. Zovem vas povodom računa koji ste ostavili na kapiji moje vikendice, a koji sam dužna da platim za uslugu sakupljanja i odlaganja komunalnog otpada. Da vas obavestim, ja đubre sa svog placa sama odnosim, i to već pedeset godina!“

„Kako ga odnosite?“ „Lepo, strpam kese sa đubretom u auto i odvezem na Novi Beograd gde stanujem.“ „Bez obzira, vi ste dužni da našoj firmi plaćate vršenje usluge sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada, shodno ugovoru koji smo potpisali sa opštinom Grocka.“ „A ko ste vi?“ „Mi smo privatno preduzeće.“

Ovaj telefonski razgovor je mogao da traje beskonačno. Ja uporno tvrdim: „Niste mi učinili nikakvu uslugu koju bi trebalo da vam plaćam“; službenik Eko Grocke ponavlja: „Bez obzira, mi imamo ekskluzivno pravo sakupljanja… itd.. komunalnog otpada i mi redovno i uredno obavljamo te usluge na celoj teritoriji GO Grocka“. Ja insistiram: „Ali niste mi odneli nijednu kesu s đubretom!“; oni ponavljaju: „Dužni smo da našim korisnicima ispostavljamo račune za izvršene usluge“; ja: „Ali nema usluge!“

AKO PROĐE, PROĐE

Nije bilo svrhe dalje voditi dijalog, pa sam odlučila da se obratim advokatu s pitanjem da li je moguće da neka firma – privatna ili javno preduzeće – naplaćuje nepostojeće usluge? Može, glasi odgovor, na osnovu Javnog ugovora (mada Javni ugovor nije dostupan) o poveravanju obavljanja komunalnih delatnosti sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada. Članom 15 ovog ugovora predviđeno je da preduzeće, odnosno preduzetnik na zahtev korisnika (tj. mene) odveze i otpatke koji ne spadaju u kućno smeće i za tu uslugu plaća preduzeću, tj. preduzetniku utvrđenu cenu. Dakle, postoji osnov, ali problem je kada za uslugu „odnošenje smeća“ preduzeće ili preduzetnik nije stvorio uslove, odnosno, nije obezbedio kontejnere.

Sve ovo liči na kod nas prilično rasprostranjenu aljkavost, da preskočimo neke dosadne delove i odmah pređemo na kajmak. Nije važno što kontejnera nigde nema, važno je da se svima naplati, pa ako prođe, prođe!

Ova priča o đubretu će možda završiti na sudu, jer Eko Grocka traži da platim 22.000 dinara neizmirenog duga iz prethodnog perioda. Ne kaže koji je to period, koliko meseci ili godina, pošto nikada nije na kapiju moje vikendice zakačen nijedan jedini račun. Ovih dana stiglo mi je obaveštenje da dug izmirim u roku od osam dana, u suprotnom će pokrenuti postupak prinudne naplate.

Pre pola veka moji roditelji su, kao mladi penzioneri, kupili njivu kukuruza nedaleko od Beograda s jedne strane, a sa druge, u blizini šumarka u kome su živeli jeleni. Sve što je tu niklo, kuće i bašte, putevi i ulice, napravili su ljudi poput mojih roditelja. Takozvana infrastruktura uglavnom se razvijala u zavisnosti od toga da li se u kraj doselio neki lokalni ili gradski moćnik. Od toga zavisi i da li ćete u letnjim mesecima imati dovoljno vode, da li će vam ulica biti asfaltirana, pregorela sijalica na banderi zamenjena. Nema te opštine ili tih ljudi u opštinama koji bi svoje delovanje usmerili u opšte dobro i korist ljudi koji tu žive.